Jura Stublić & Film

Na punoj padini iza Galerije Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu, jedna od legendi „novog vala“ – Jura Stublić potvrdio je ponovo sebi (a i većem delu publike) da se i dalje drži... Među mlađim devojkama zvezda je bio mladi gitarista Borna Čop.

Nakon čak dve promene (najpre lokacije, pa datuma), Beograđani su konačno 30. jula dočekali da na Kalemegdanu vide Juru Stublića & Film. Da Jura sa podmlađenim bendom, odgovara sloganu BELEF-a „Na novom talasu“ sumnje nema, ako ni zbog čega drugog onda zbog svega što je predstavljao osamdesetih na prostorima bivše Jugoslavije. A tadašnji Film je bio veliki – neizostavan deo scene koja je preporodila ne samo muziku, već čitavu kulturu ovih prostora.

Novi talas – Jurin „val“ u kome su „vesla gitare“ – je do te mere ostavio neizbrisiv trag da neki ni danas ne prestaju da ga „voze“, živeći ga i živeći od njega koliko god je to moguće. Čak i kada to deluje pomalo smešno, ne samo zbog broja godina koje su prošle, sam prizor na broj ljudi spremnih na udarac nostalgije potvrda je da se od novog talasa na ovim prostorima malo toga bitnog desilo u rok muzici. Kao da se vreme bori da ne stane, dok muzika pati čekajući da se desi nešto veliko, ako ne novo, onda barem u skladu sa svetom. Mada, možda neki novi pokret i nije u skladu sa 21. vekom, već su rešenje baš sporadični blistavi muzički incidenti koji se ipak dešavaju i u Hrvatskoj i u Srbiji...

Ne prestaje doba Jure

Da li je Juru Stublića rokenrol način život koštao, suvišno je odgovarati, ako se čuje njegov glas i povremeno lutanje po sopstvenim stihovima. Međutim, ko nije čuo baš njegovom bojom glasa „čist kao ruža, sa suncem u očima”, propušta jedno muzičko iskustvo.

Brojna publika, koja se okupila u prijatnom okruženju zelene padine iza Galerije Prirodnjačkog muzeja na Kalemegdanu, podlegla je sećanjima, ali i užitku osveženog benda kome Jura svestan svog umora daje prostora da plamen starog Filma drže u životu. Dok su se neki sećali čuvenih nastupa iz osamdesetih, mlađi, posebno dame, nisu ostali ravnodušni prema mladoj ekipi iza legende.

Ono što je sigurno, gitarista Borna Čop, čije ponašanje na bini odgovara natpisu „Who the fu.. is Mick Jagger” koji je nosio na majici, sa bine je sišao sa osmehom svestan da sada u Beogradu ima još više fanova, posebno mladih dama. Da on ume shvatio je i Jura, pa se u jednom trenutku s komentarom „kada bi mene sada pogodio metak, Film bi nastavio da postoji“, povukao sa bine i prepustio im da se dokažu.

Tako je „Moderna djevojka“ ovog puta ostala bez Jure, što je bilo daleko od potresnog. Pun ponosa je otpevao Borna dve pesme, uz pomoć šarmantnog basiste, i dobio par srca u vazduhu, od ruku beogradskih devojaka. Kao i Jura nekada... Ipak, Jura se vratio, dobio ovacije, rekao publici da je voli... Tu nikakav „metak“ nema šanse.

(Ne)istrošeni hitovi

„Zamisli život u ritmu muzike za ples“, „Ana nirvana“, „Dijete ulice“, „Na morskome plavom žalu“, „Sjećam se prvog poljupca“, „Ivana“, „Dom“, „Doći ću ti u snovima“, „Neprilagođen“ i „Srce na cesti“ su pesme koje je suvišno predstavljati i, naravno, da su bile deo programa. One su i dalje vrlo žive, sa vrlo moćnim rečima i aranžmanima. Samo, da li su izvedene dovoljno energično... pa, recimo, davno su stari Film i mladi Jura nastupali u klubu „Kulušić“. Srećom, davno je bio i povod za pesmu "E moj druže beogradski"...

Aplauzi i vrisak posle svakog hita nekako oduzimaju pravo da se ide dalje u to koliko danas dobro zvuče Jura i Film... Bili su, publika je potpuno uživala i tačka.

Nakon Jure Stublića sa neizostavnom maramom na glavi i njegovog novog Filma koji je svestan da prati legendu, nastupio je Davorin Bogović, frontmen čuvenog Prljavog kazališta. Iako s daleko više vitalnosti nego Jura, i pored kultnog „Crno bijelog sveta“, Davorin je nastupio ipak pre manje vatrenom publikom.

Tekst: Katarina Milovanović
Foto: Marko Risović