Jelen pivo Live, I deo
Prvi dan poslednjeg open air događaja u sezoni prošao je u znaku slavnog gitariste Gerija Mura (Gary Moore)
Iako je festival zvanično otvoren popodne, oko 16 sati, prava koncertna atmosfera stvorila se tek kada je nad Kalemegdanom pao mrak. Verovatno zbog toga što su nastupi bili tako raspoređeni da je svako mogao da probere šta će slušati, a i zbog toga što je broj karata bio ograničen, gužve oko tvrđave nije bilo.
Ljudi su pristizali polako, mnogi tempirajući za početak koncerta Gerija Mura, te za vreme nastupa Dade Topića na platou ispred bine nije bilo više od tri-četiri hiljade ljudi. Iskusni ex-yu roker “pržio” je sa bine, očigledno veoma srećan zbog toga što svira beogradskoj publici pre tako velike zvezde kakva je Geri. Dobar ritam se prolamao Donjim gradom, a stiglo se i do nezaobilaznih balada poput “Da li znaš da te volim”… Za kraj, simbolično, svi su sa njim pevali “ …cijeli život čekam priliku da pjevam u Beogradu r’n’r!”
Kada je došlo vreme da se bina pripremi za zvezdu festivala, publike je bilo dovoljno da se napravi odlična atmosfera. Mnogi su, gotovo ne verujući da pred sobom vide legendarnog blues-rock gitaristu, dočekali Gerija frenetičnim aplauzom. Bivši dečaci koji su, njega slušaći i “skidajući mu fore”, učili da sviraju gitaru, kao hipnotisani su ga posmatrali, proučavali svaki ton, komentarisali gitare koje je koristio za vreme koncerta.
Svirku je započeo veselo, uz jednu od najpoznatijih pesama koje je snimio – “Pretty Woman”, nakon čega je uz odličan bluz potpuno razgalio beogradsku publiku. “Hard Time”, “Trouble at Home”, “Since I Met You Babe”, “Have You Had”, “30 Days”… uz prepoznatljiv, njemu svojsten zvuk gitare, pun i jak, i isto tako specifičan i dobar vokal… Bilo da svira Gibson gitaru, Fender Telecaster-a ili “335-icu”, pod njegovim prstima čuje se svaki ton. I svaki taj ton vas podseća da ispred sebe imate jednu takvu veličinu…
Vidno raspoložen, unosio se u svaki ton, i solažama oduševljavao publiku. “Hvala puno!” bilo je sasvim dovoljno da izgovori na srpskom da bi se pokazao i kao dobar gost!
Vrhunac koncerta, potpuno očekivano, desio se uz “Still Got The Blues”, kada se i najviše telefona u publici popalilo, mnogi su želeli da nekom prenesu ili sebe radi sačuvaju tih nekoliko minuta. Trenuci u kojima jednu takvu pesmu čujete uživo, u “originalu”, dugo se pamte… Nakon toga, za kraj, malo bržeg ritma uz “Walking By My Self”.
Svesna toga da je ovo festivalska svirka, a one po pravilu kraće traju od solo koncerata, publika ipak nije mogla da ih pusti da tako lako odu. Donjim gradom prolamali su se aplauzi, zvižduci, buka kojom su Geri Mur i njegov bend pozvani na bis…
“Hoćete malo da pevate!?” Opet uz blues, Geri je pozvao Beograd da tapše i peva sa njim “… blues is allright!” U fantastičnoj atmosferi, na bini i u publici, Geri Mur završio je svoje gostovanje u Beogradu.
Kasnije sam, iz prilično pouzdanih izvora saznala da je Geri želeo još da svira, ali je u dogovoru sa tour menager-om odustao od te ideje. Šteta, ali i sat i 20 minuta ovakve svirke dovoljno je da zadovolji fanove…
Malo je čudno što je odmah nakon toga nastupao pank bend “Hladno pivo”, bilo je komentara da to nikako ne ide jedno sa drugim i da puno treba čekati da na red dođu “Happy Mondays” ali to nikako nije smetalo opštem raspoloženju na Kalemegdanu.
Svi koji su došli pronašli su bar nešto zbog čega će otići kućama s osmehom…
Foto: Sanja Knežević