NASLEDNIK STIŽE U MARTU! Nikola Rokvić i Bojana Barović: Sinu ćemo dati staro srpsko ime

Bračnom paru Bojani Barović (35) i Nikoli Rokviću (33) lako je da odgovori na pitanje šta je najvažnija stvar koji im se dogodila u prethodnoj godini. Ako izuzmemo uspehe na poslu i činjenicu da je njihova dvogodišnja kćerka Leona krenula u vrtić, najznačajnija je bila vest da će njihova tročlana porodica postati bogatija za još jednog člana, dečaka koji će na svet doći u martu, a kome još uvek nisu smislili ime.

Bojana, kako podnosite trudnoću i po čemu se ova razlikuje od prethodne?

Bojana: U sedmom sam mesecu i mogu da kažem da ovu trudnoću lakše podnosim jer sam svesna šta me sve čeka. Znam kako treba da se hranim, šta smem da radim, da je gorušica normalna stvar u nekom trenutku. S druge strane mi je i teže jer imam obaveze oko Leone. U ovoj trudnoći mnogo manje vremena mogu da odvojim za sebe, ali mi ono brže prolazi.

Kako ste objasnili Leoni da joj uskoro dolazi brat?

Bojana: Mislim da ona nije svesna šta je čeka, ali zasad voli moj stomak, grli ga i ljubi. Kad dođe brat, sigurno joj neće biti svejedno, ali mi smo našli dobar način da joj nagovestimo šta nas sve očekuje. Pošto ona već dugo želi bicikl, rekli smo joj da će joj ga doneti bata.

Nikola: Čuli smo da je to dobar trik za prvo dete – kažete mu da će mu beba doneti neki veliki poklon i onda je ono automatski zavoli.

Najveći izazov s kojim ste se susreli dosad kao roditelji?

Nikola: Možda razmišljanje o tome koliko je pametno puštati deci određene crtane filmove i davati im pametne telefone. Nekad popustimo, pa se pitamo jesmo li pogrešili. Verujem da se sa tim pitanjima susreće svaki roditelj modernog doba. Najbolje je, ujedno i najteže, naći sredinu.

Kako ste prihvatili Leonin polazak u vrtić?

Nikola: Nije mi bio stresan. Leona se lepo prilagodila novonastaloj situaciji, pa sam i ja. Vrtić je dobar za dete, ali i za nas, jer imamo malo više slobodnog vremena. Važno je da se dete socijalizuje, da se druži sa drugom decom, i što ranije krene u obdanište, to je bolje.

Bojana: Meni je bilo teže zato što sam sve vreme razmišljala kako je njoj. Gledano iz muškog ugla sve je to vrlo jednostavno, ali istina je da mi je bilo teško prvih nekoliko dana. Stalno sam mislila o tome kako se ona oseća i plašila sam se da ne pomisli da smo je napustili.

Kako se ponaša na putovanjima i vodite li je svuda sa vama?

Nikola: Dosad se nismo razdvajali. Kad je prohodala, za nas su putovanja više bila umor nego odmor, ali to je normalno. Dok smo bili momak i devojka, Bojana i ja nismo mogli da zamislimo letovanje na kome smo vezani za hotel, a danas više vremena provodimo u njemu. Kad dođe drugo dete, na putovanja krećemo sa bakama i dekama.

Bojana: Kad smo išli u Moskvu, koju smo i Nikola i ja posetili prvi put, sa nama su putovali moji roditelji i to je bilo fenomenalno. Tri dana smo jurcali od jutra do mraka u želji da vidimo što više. Leona je sve odlično podnela. Ne znam da li će se sećati tog puta, ali barem će nam ostati predivne fotografije za uspomenu.

Nikola, jeste li srećni što vam sad dolazi sin s kojim ćete moći na fudbalske utakmice?

Nikola: Naravno. Mislim da je najlepše imati i dečaka i devojčicu. Nisam od onih koji bi hteli samo sinove. Želeo bih da nam sledeće troje dece budu devojčice.

Jeste li smislili ime za dečaka?

Nikola: Nismo. Imamo neke predloge, ali još se nismo opredelili za jedan. Naravno, biće onako kako ja kažem. Šalim se, voleli bismo da sin dobije staro srpsko ime, eto, kćerka nosi moderno, pa neka sin ima starinsko.

Bojana: I naša kćerka ima staro srpsko ime, Nikola se šali. Naš kum je arhimandrit manastira Mileševa i njegovo monaško ime je Leontije, a Leona je ženski oblik tog imena. Dakle, ona nije dobila ime po svom horoskopskom znaku Lava, kako mnogi misle.

Prepoznajete li neke svoje osobine kod nje?

Nikola: Glas.

Bojana: Temperament. Tvrdoglavija je od mene i ima jači karakter, zna šta hoće i kako da istera to do kraja.

Šta vam je najlepša stvar u vezi sa roditeljstvom, a šta nije bilo lepo?

Nikola: Prvih nekoliko meseci prilagođavanja na novonastalu situaciju je najteže. Bilo je haotično, ali sad znamo kako je, pa će nam valjda biti lakše s drugim detetom. Moraćemo samo bolje da se organizujemo i podelimo uloge, a tu su i bake i deke koji će nam pomoći.

Bojana: Najteže su one situacije kad vam je dete bolesno ili kad morate da ga ostavite na sat-dva. Sve ostalo je lepo. Sećam se kad je sama od sebe počela da me grli i ljubi i da govori “lepa mama”. Kad je počela da uzvraća emocije, pomislila sam kako su deca vredna svega što im pružamo i čega se odričemo zarad njih. Zbog toga zaboravljamo sve one momente kad nam je nešto teško.

Koje su vam omiljene aktivnosti sa Leonom?

Bojana: Ona je trenutno u fazi igranja žmurki, voli da se sakriva, a onda i nas tera to da radimo. Najviše uživam kad je izvedem u prirodu i kad joj pričam na engleskom. Nekad mi je fascinantno šta sve zna, nismo ni svesni koliko deca brzo uče i napreduju.

Na kojim vrednostima insistirate kad je njeno vaspitanje u pitanju?

Nikola: Ona je još mala da bismo pričali o tome, ali voleli bismo da nauči da pomaže slabijima od sebe, da saoseća sa drugima, da bude uz one kojima je teško. To su sve normalne ljudske vrednosti koje treba da se podrazumevaju.

Bojana: Nadamo se da će Leona prvenstveno postati dobar čovek.

Jeste li uzbuđeni zbog onoga što vas čeka u 2019. godini?

Nikola: Veoma. Verujem da će i ona biti divna. U martu nam dolazi sin, što je velika radost. Polako se spremamo za to, ali sada će nam sve sigurno biti mnogo lakše.

Bojana: Ja sam bila od onih devojčica koje su maštale o velikoj porodici. Nikad nisam zamišljala svoje venčanje i to kakvu ću haljinu nositi, ali uvek sam želela da imam veliku porodicu, toplu i sređenu kuću, da budem okružena voljenim osobama. Mislim da se sve to polako ostvaruje.

Izvor: Gloria magazin
Foto: bojanabarovic/Instagram

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.