Berza „čeka“ još 200 preduzeća

Na vanberzanskom tržištu akcija kotirano oko 1.700 akcionarskih društava, oko 500 više nego lane. Do kraja ove godine na listingu A - pet preduzeća

Krajem avgusta na vanberzanskom tržištu akcija Beogradske berze kotirano je bezmalo 1.700 akcionarskih društava, što znači da ih je ove godine oko 500 više nego što ih je bilo lane, a do isteka ove godine može se očekivati da se na Berzi registruje još oko 200 preduzeća − izjavio je Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti na konferenciji za novinare i pritom najavio da će se do kraja godine na listingu − A Beogradske berze naći pet preduzeća.

U tom kontekstu on je objasnio da je većina preduzeća ispoštovala Zakon o hartijama od vrednosti koji je obavezao sva javna akcionarska društva da se na Berzi pojave do 10. marta. 

Svojevremeno je bilo procenjeno da to treba da učini još oko dve hiljade firmi, ali naknadno je utvrđeno da je znatno manje aktivnih preduzeća, odnosno između 700 i 800. Pošto je cilj da se sva akcionarska društva nađu na Berzi Komisija šalje upozorenja da oni koji to nisu učinili to urade u roku od osam dana što je većina i ispoštovala osim u tri slučaja podnošenja i krivične prijave.
Uz ocenu da je naše tržište kapitala još plitko, Milko Štimac je rekao da će takvo ostati sve dok se na Berzi ne nađu državni monopoli, ne pojave nove hartije i ne vrati imovina i finansijska samostalnost lokalnoj samoupravi, što se po njegovoj proceni može ostvariti u prvom tromesečju naredne godine. Upravo zbog toga što lokalna samouprava nema svoje izvorne prihode i imovinu nema ni dužničkih hartija do vrednosti čija će pojava, kao što je to bio slučaj u recimo Hrvatskoj i Crnoj Gori, produbiti i naše tržište hartija od vrednosti i doneti poreske olakšice što će podstaći investicije. Ono što bi trebalo i posebno da brine je što nema puno ponuda za preuzimanje preduzeća čija vrednost akcija počinje da pada, kako bi ih restruktirirali i ponovo vratili na berzu. Pošto toga nema može se dogoditi da u stečaj kliznu i preduzeća koja to ne bi morala, a razloge zašto je to tako Štimac vidi u rigidnosti, nedorečenosti i neusklađenosti Zakona o preuzimanju i onom o privrednim društvima i nekim drugim zakonima.

Vrednost tržišne kapitalizacije na Beogradskoj berzi krajem avgusta bila je 14,9 milijardi evra, dvostruko više nego čitave prošle godine, istakao je predsednik Komisije za hartije od vrednosti i dodao da su najveće učešće − 41 odsto, imala akcionarska društva iz oblasti industrije, odnosno njih 690, dok su najmanje − samo 8,51 odsto imale akcije preduzeća iz oblasti saobraćaja i posredovanja. Osim toga Štimac je podsetio da sada imamo 30 portfolio mendžera od kojih je 24 sa dozvolom za rad, devet investicionih savetnika sa zvanjem i šest sa licencom za rad. Do kraja godine broj menadžera i savetnika popeće se najverovatnije na sto. („Pregled“)