PRAKSA POKAZALA: Antibiotik može da bude više otrov nego lek

Uzimanje antibiotika "na svoju ruku", čemu su mnogi skloni zbog bola u grlu, kašlja ili sumnje na bakterijsku infekciju može da ima više štete nego koristi. Prema rečima kliničkog farmakologa, profesora Slobodana Jankovića, neodgovarajući antibiotik i njegovo nepravilno doziranje štete crevnoj flori, uzrokuju dijareju, truju bubrege i remete njihovu funkciju, a mogu da dovedu i do oštećenja kostne srži, jetre, nerava, vida, kostiju, zglobova...

- Praksa je pokazala da se postantibiotska dijareja javlja kod 10 do 20 odsto pacijenata - kaže profesor Janković.

- To je zato što svi antibiotici remete crevnu floru, posebno oni sa širim spektrom dejstva, a njih je većina. Pri tome, dužina primene je najbitniji faktor koji utiče na to da se javi poremećaj crevne flore, a ne "jačina" antibiotika kako se uobičajeno misli. Što je broj različitih bakterijskih vrsta na koje antibiotik deluje veći i lek se duže pije, neželjeni efekat na sistem za varenje je veći.

Kada se antibiotik pravilno dozira i ako pacijent ne pije druge lekove sa kojima može da dođe do interakcije, efekat štetnog dejstva je minimalan.

- Postoji nekoliko grupa antibiotika koji se prilikom izlučivanja koncentrišu u bubrežnom tkivu i mogu da izazovu oštećenje bubrega, odnosno gubitak dela funkcije ovih organa. Zato je važno da pacijenti shvate značaj uzimanja dovoljne količine tečnosti, koje bi trebalo da se popije od jedan i po do dva litra dnevno. Tečnost sprečava da se lekovi previše koncentrišu u bubrežnom tkivu i ispoljavaju toksične efekte. U najvećem riziku od oštećenja bubrega su osobe koje inače imaju odranije oštećenu funkciju bubrega, zbog dijabetesa, prethodnih infekcija, zastoja mokraće... Grupe antibiotika sa potencijalno najvećim toksičnim dejstvom na bubrege su aminoglikozidi, polimiksini i glikopeptidi i zato mogu da se primenjuju samo u zdravstvenim ustanovama - kaže sagovornik.

Nevolja kod uzimanja samopropisanih antibakterijskih lekova je i u tome što pacijent ne zna pouzdano kako lek deluje, pa se često piju antibiotici protiv respiratorne infekcije iako on uopšte ne deluje na disajne puteve.

- Takvo korišćenje antibiotika pravi dvostruku štetu. Prvo, bolest zbog koga je uzet neće biti izlečena, i drugo, antibiotik može ispoljiti svoja neželjena dejstva, od kojih je najčešće dijareja. Kad god se to može, antibiotik bi trebalo da se primenjuje ciljano, na osnovu antibiograma, jer su rezultati lečenja tada najbolji. Istini za volju, veoma često se zbog hitnosti stanja pacijenta antibiotik mora odmah primeniti i bez antibiograma, a za to je presudno iskustvo i znanje lekara - kaže sagovornik.

Prema rečima našeg sagovornika uzrok za masovnu zloupotrebu antibiotika je i u činjenici da oni kod malog broja ljudi izazivaju neželjena dejstva:

- Međutim, kada ipak dođe do neželjenih dejstava, ona mogu da budu i veoma ozbiljna, i mogu uključiti oštećenje kostne srži, jetre, bubrega, nerava, vida, kostiju, zglobova...

U Srbiji se od 2015. godine sprovodi kampanja za racionalniju i kontrolisaniju upotrebu antibiotika. Iako je njihova upotreba smanjena za 32,8 odsto, još pijemo više antibakterijskih lekova nego što bi bilo racionalno.

Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Unsplash.com

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.