UNIKATAN: Rukopis je kao DNK

Ono što mi, obični "čitači" možemo da kažemo o nečijem rukopisu jeste da je (ne)čitak i da (ni)je lep. Ako smo inspirisani, možemo da naslutimo da je njegov "vlasnik" (dez)organizovana i (ne)uredna osoba. Uglavnom još prepoznamo pol "pisača". I to je najčešće to. Ali ako stručnjaku, grafologu koji je pritom i psiholog i sudski veštak za grafologiju, pošaljemo papir koji smo ispisali od vrha do dna stranice, možemo da budemo razotkriveni mnogo više nego što smo i pomislili. I da od Jovana Krstića dobijemo, recimo, sledeće tumačenje:

- U ovom rukopisu dominira arkadno povezivanje, lukom gore. To znači da osoba ima stila i ukusa, da je otmena, ali i sklona formalizmu. Može da bude zatvorena, sa dozom nepoverenja i zbog toga nerado ispoljava osećanja dok nije sigurna da li može da ih plasira u pravom smeru. Razborita je i misaona. Nagib rukopisa u desnu stranu ukazuje na odmerenost i kontrolisane reakcije na spoljne nadražaje i utiske. Nije sklona burnom oduševljavanju. Radi se o sređenoj osobi koja pokazuje odmerenu i kontrolisanu impulsivnost. U emocionalnom ulaganju i pružanju ljubavi teži spontanosti, a ne zategnutosti. Prateći element otmenosti je i osećaj za estetske vrednosti, uz jedan vid realističke životne orijentacije.

Naš rukopis, dakle, može sasvim da nas ogoli. Izlista crtice naše ličnosti. Iskoči drugima kao otvoren prozor u naš karakter, emocije, dušu i navike. Jovan Krstić za "Život plus" kaže da je on naša lična karta i otkriva šta još može da se sazna na osnovu njega, ukoliko se propusti kroz skener stručnjaka.

- Grafologija je nauka koja se bavi karakternom analizom rukopisa. Zahvaljujući njoj možemo da utvrdimo bogatstvo, dubinu i način ispoljavanja osećanja skriptora, što ukazuje na temperament kao jednu od osnovnih karakteristika ličnosti. Jer on opisuje način, stepen i vrstu emocionalnog reagovanja. Preko rukopisa može da se otkrije koliko se osoba uklapa u sredinu, da li je otvorena, koliko je iskrena, da li je u ljubavi više sklona uzimanju ili davanju, kakav je njen odnos prema duhovnim i materijalnim dobrima, naginje li prevarama... - navodi grafolog.

Naš rukopis je, kao i DNK, unikat. Samo je naš baš takav kakav jeste. I zato svako slovo koje nesvesno ispišemo svedoči o nama. Grafolog svojom veštinom, znanjem, dugogodišnjim radom i praksom "detektuje" karakterne osobine skriptora. On ima "moć" da proceni i koliko je neko emotivan, ambiciozan, sebičan, introvertan, agresivan. Pravilo je da o načinu ispoljavanja emocija najviše govori nagib, pa tako iza rukopisa koji ide u levu stranu stoji zatvorenija osoba, dok je nagib udesno karakterističan za ekstrovertniju. Krupna slova ukazuju na samouverenost i ambicioznost, a sitna na stidljivost, fokusiranost i štedljivost.

Sagovornik "Života plus" kaže da je za punu karakternu analizu rukopisa potreban tekst od desetak redova, ispisan na listu formata A/4 bez linija, jer to pruža mnogo veću mogućnost šire analize. Ali ponekad je dovoljan samo potpis, pa da stručnjak "izvuče" nečiji unutrašnji svet na površinu.

- Već iz njega može da se sazna odnos prema sebi, svojim osećanjima i unutrašnjim potrebama, ali i prema sredini. Ako je neko na visokom položaju, vidi se da li svoje potencijale usmerava za šira ostvarenja (iz altruizma) ili zbog potrebe da bude iznad drugih. S druge strane, i iz potpisa advokata se može zaključiti na koji način će braniti klijenta; da li će biti uporan i dosledan, ili će lako prihvatiti gubitak spora - otkriva grafolog.

Ukoliko primetite da se neko potpisao ispod označene linije, znači da je pred vama pesimistična i defanzivna osoba. Potpis koji "lebdi" je trag optimiste. Oni koji se potpisuju na sredini linije, i to u ravni, time otkrivaju svoju težnju za sigurnošću. Iza nečitkog potpisa se neretko krije lukavost. Ako uočite da se neko potpisao tako što je naglasio prvo slovo imena ili prezimena, znači da je željan pažnje.

Rukopis je nezavisan od naše volje, jer je pisanje rukom automatizovana radnja pri kojoj svesni deo ličnosti ne učestvuje u oblikovanju slova, već samo u sadržini napisanog teksta. Na to da li će biti lep ili ružan već može da se utiče.

- To, pre svega, zavisi od školskog obrazovanja i od toga koliko se neko tokom života bavio pisanjem. Bitno je naglasiti da su tehnička doteranost i estetska oblikovanost rukopisa u vezu sa tipom obrazovanja; da li se neko u svojoj edukaciji i školovanju bavio tehničkim ili građevinskim naukama (arhitekte u proseku imaju tehnički najdoteraniji rukopis), ili medicinom i nekim drugima naukama - navodi Krstić.

Druga strana priče o rukopisu, ali podjednako važna, je da pisanje više nije učestala rutina. Dešava se da danima ne napišemo nijedno slovo. Neko nas pita da mu pozajmimo olovku, a mi je nemamo. Ili ne znamo kako neko piše, a sa njim pijemo kafu, grlimo se i možda smo se već zaljubili. A nekada smo poznavali i prepoznavali rukopis dragih ljudi. "Sretali" smo ga svakodnevno. U ispisanim ceduljama ostavljenim na stolu, da znamo gde nam je sestra otišla dok smo bili u školi. Pismima drugarica iz drugog grada. Porukama na frižideru šta treba da uradimo dok se mama i tata ne vrate kući. Srceparajućim pismima. Na novogodišnjim čestitkama bake, tetke, strica. Razglednicama kumova, prijatelja i komšija. Danas je papir u kombinaciji sa hemijskom sve ređa pojava, jer se informacije, osećanja i želje šalju elektronski. Pametni telefoni su proterali rukopis sa scene. Generacije koje stasavaju pišu još jedino u školi. Jesu li zbog toga hendikepirane? Hoće li i nas to što sve manje pišemo rukom, a sve više "kuckamo" po tastaturi, uskratiti za zadovoljstvo da u nečijem rukopisu uživamo i mogućnost da o "vlasniku" rukopisa naslutimo mnoge stvari? Na trenutak izgleda kao da govorimo o "vrsti u izumiranju".

- Nekada smo za Novu godinu dobijali po desetak živopisnih čestitki. Sada se praznici čestitaju mobilnim telefonom i to je masovna pojava. Ne vidim ko će uspeti da tu nešto promeni, jer je, hteli mi da priznamo ili ne, nastupila nova era u komunikaciji. Ona preko pisama je davno prošlo vreme. Analiza "vlasnika" rukopisa se, ipak, može obaviti preko drugih pisanih stvari, a da nisu čestitke. Međutim, radi potvrđivanja identiteta i ličnosti, čovek i pored uznapredovale tehnike mora i dalje da piše rukom - poručuje grafolog.

Ponekad nam se čini da odmah, na prvi pogled, uspevamo da prepoznamo rukopis levorukih osoba. Ali grafolog nas u tome donekle razuverava.

- Ne postoji posebno pravilo na osnovu kojeg se on odmah može utvrditi, jer i levoruki pišu obrnutim usmerenjem u levu stranu kao i mnogi desnoruki. Kod pojedinih je rukopis ipak zategnutiji, sa diskontinuitetom u ispoljavanju intenziteta pritiska. Zanimljivo je da ako levoruka osoba pošalje tekst ispisan i jednom i drugom rukom, možemo da utvrdimo da nije desnoruka, iako o njoj nemamo nikakvu informaciju. Retki su, međutim, slučajevi da neko može da piše i levom i desnom rukom - kaže Krstić.

Jedna od neretkih zabluda je da grafologija spada u okultne nauke. Onima koji je ne razumeju, lakše je da je podvedu pod pojam misterioznog. Sagovornik kaže da je to potpuno pogrešno.

- Jer, okultne nauke se bave nedokučivim i skrivenim nadčulnim pojavama koje su neobjašnjive na osnovu prosečnog znanja i razmišljanja. Grafologija je nešto sasvim drugo, jer je način pisanja ekspresija nas samih. Rukopis je slika našeg telesnog i duševnog sklopa u trenutku i za vreme pisanja - naglašava grafolog.

Izvor: Novosti
Foto: Ilustracija/Pixabay.com