Pink Panter mudriji od Interpola

0

Sa oreolom romantičnog "pravednog" lopova

Gardijan opširno piše o Pink Panteru, ali ne junaku filma i crtaća, već o bandi istočnoevropskih pljačkaša koja je, u seriji drskih akcija, ukrala nakit vredan milione dolara i još uvek je u bekstvu.

Londonski list, kako prenosi Bi-Bi-Si na srpskom, konstatuje da u eri globalizacije kriminal ne poznaje granice i kradljivci nakita idu tamo gde nakita ima. A banda, kojoj su ime pre sedam godina nadenuli britanski listovi posle pljačke jedne londonske juvelirnice u stilu filma Pitera Selersa o inspektoru Kluzou, vrlo dobro zna gde su izloženi najbolji dragulji.

Pljačkali su u Dubaju, Japanu, Švajcarskoj, Londonu, Parizu i Monte Karlu. Interpol procenjuje da su članovi Pink Pantera, putujuće grupice od oko 200 profesionalaca mahom sa prostora bivše Jugoslavije, izvršili više od 150 pljački i odneli nakit i satove vredne oko 250 miliona evra.

Banda je, nastavlja Gardijan, od jezgra koje su činili kriminalci sa Cetinja i okoline, prerasla u širi savez grupa ljudi koji su mahom poreklom sa Balkana.

Na nesreću Interpola i policija iz nekih dvadesetak zemalja u kojima su operisali, ova banda poseduje određeni stil i glamur i skoro neobaveznu nonšalanciju s kojom pljačka juvelirnice samo za najbogatije.

Jednu od pljački u Sen Tropeu, podseća Gardijan, članovi bande izveli su u košuljama s cvetnim dezenom dok su se u bekstvo dali gliserom.

Policiji se, naravno, nimalo ne dopada što je Pink Panter maltene dobio određeni oreol globalne, romantične legende naglašene činjenicom da su ljudi iz jednog od najsiromašnijih delova Evrope rešili da kradu od onih koji su nemoguće bogati.

Interpol se zbog pisanja medija u ovakvom stilu čak žalio, ukazujući da nije žrtva čovek sa pištoljem, ma koliko bio živopisan i odvažan, već prodavačica u juvelirnici koja, tokom oružane pljačke, leži na podu pod pretnjom oružja.

Policijska procena, na koju se Gardijan poziva, jeste i da banda, vrlo verovatno operiše po nalogu trgovaca draguljima na crnom tržištu, koji ih angažuju za konkretne poslove otimanja konkretnih dragulja.

A doći do ukradenog dragog kamenja je, čini se, daleko teže nego nataći lisice članovima bande, piše Gardijan. List potom navodi da je u poslednje vreme u ruke policije palo nekoliko, veruje se, važnih članova bande.

U Bernu je, početkom ove godine, održan i sastanak stotinak policajaca iz dvadesetak zemalja, koji su tri dana razgovarali o Pink Panterima, jer im je svima zadatak da ih strpaju iza rešetaka. Gardijan prenosi i deo razgovora koji je na Cetinju, sa jednim članom bande, vodio novinar američkog lista Njujorker. Intervjuisani kaže da je geslo bande – diskrecija.

On tvrdi da imaju ljude koji ih snabdevaju opremom za eliminiaciju alamrnih sistema, da ih krijumčari gliserima prebacuju preko Jadrana i da im je, u jednom trenutku, zaštitu pružao i – srpski DB.

Sve u svemu, zaključuje Gardijan, dok policija čini sve da ovoj bandi stane na kraj, Pink Panter je stekao svoje mesto ne samo u balkanskom folkloru već i u istoriji kriminala.

(FoNet)
LONDON, 24. avgust 2010.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.