Bornov ultimatum

Misteriozni ’’Identitet’’ Džejsona Borna dokazao je da neki blokbasteri imaju ’’Nadmoć’’ da postave ’’Ultimatum’’ teoriji o silaznoj liniji nastavaka uspešnih filmova

Ništa manje nije bilo teško zamisliti Meta Dejmona kao akcionu zvezdu novog milenijuma, nego što je u prošlom bilo Ričarda Čembrlena. Ali, Holivud ima tu magiju da istražuje naizgled nemoguće. Optimalna kombinacija (respektivno) upornosti, inteligencije i talenta - želimo da verujemo - otvara vrata ’’fabrike snova’’. Uspeh bostonskih ortaka - Bena Afleka i Meta Dejmona - to potvrđuje. Od ’’Dobrog Vila Hantinga’’ (Good Will Hunting), preko druženja sa kultnim tandemom Jay & Silent Bob... i popularnost, zajednička i samostalna, kreće vrtoglavi rast.

Ali, čini se, da je plavokosa polovina bostonskog dvojca pokazala nešto više mudrosti u zaraznoj priči o popularnosti. Met nije imao medijski napumpanu ljubavnu aferu sa Dženifer Lopez, niti je pokušao da bude super-heroj u preuskom bordo kostimu, a posebno nije učestvovao u bruka-neviđena-projektu ’’Žili’’ (Gigli). A ne, ovaj dečko se ubacio u ’’ekipu Džordža Klunija’’ koja pravi ’’ozbiljne američke filmove’’ – kako bi se to, s manje ili više prava, nazvalo.

Međutim, posle tri uspešna dela priče o plaćenom ubici, kome je od identiteta ostalo samo ime – Džejson Born, Met Dejmon zauvek će ostati zapamćen po ovoj ulozi. I treba, jer se on, nasuprot svim sumnjama, pokazao kao perfektan izbor (Iako će neki od nas Meta radije pamtiti kao Vila Hantinga ili ’’talentovanog’’ Toma Riplija).

Inteligentni akcioni heroj... Totalno cool izraz lica... Sam protiv korumpiranog sistema... A za sve to mu nije bilo potrebno da bude neverovatno zgodan frajer! Naravno, ovo je podložno polemici, ali da je Met izgledom tipičan ’’fini američki momčić’’ - izvolite osporiti, drage dame.

Ipak, sve postaje irelevantno kada se shvati do koje mere je on spektakularno ovladao ovom ulogom, i fizički i mentalno. I što je najbitnije, ništa nije radio na silu! Zajedno sa rediteljem Polom Gringrasom i scenaristom Tonijem Gilrojem, čekao je da prođu godine da bi se priča razvijala na pravi način. Inteligentno su pobegli od prevelikog oslanjanja na trilogiju Roberta Ladlama, jer, budimo iskreni, ko bi sada gledao visokobudžetni akcioni triler smešten u period Hladnog rata?!

Pet godina nakon ’’Bornovog identiteta’’ (The Bourne Identity), a tri nakon ’’Bornove nadmoći’’ (The Bourne Supremacy), Gringras i Dejmon se vraćaju sa odličnim zaključkom priče o čoveku koji traži ubice svoje prave ličnost, ubice svoje devojke i, konačno, traži ljude koji traže njega. Sve što vas od početka kopka o Džejsonu Bornu, ’’Bornov ultimatum’’ (The Bourne Ultimatum) će razotkriti i to na prilično uzbudljiv način, uz kvalitetno orkestriranu akciju i donekle isforsiran obilazak atraktivnih svetskih lokacija (Moskva, Pariz, Madrid, London, Maroko, Njujork).

Reditelj Gringras skoro bez mana i zapanjujuće prirodno vodi Borna iz jedne odlične akcione scene u drugu. Isto se, međutim, ne može reći za njegov odnos prema ostalim likovima, koji, moramo se pomiriti sa potkom ovog filma, tu su da Born ne juri sam sebe po besprekorno izabranim setovima. Konačno, Born, odnosno Met, jeste zvezda ovog filma i ostali su morali da se pomire sa sudbinom neiskorišćenosti, posebno Džulija Stajls. Gledajući Džuliju i Džoan Alen, kao ’’vodeće dame’’ trećeg dela, shvatite koliko je nepodnošljivo odsustvo Franke Potente (Bornove ubijene devojke).

I dok vas oduševljavaju Met Dejmon kao Džejson Born, adrenalinske akcione scene, a možda najviše od svega saznanje da je jedna trilogija učinila skoro nemoguće, krećući se uzlaznom linijom kvaliteta, oteće vam se misao: Koliko bi ova slagalica bila moćnija da je Gringras uneo malo više duha.

Katarina Milovanović

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.