Srpske freske izložene u Evropskom parlamentu
BRISEL, 31. avgusta 2010.(Beta) - U Evropskom parlamentu u Briselu u utorak je otvorena izložba fresaka iz srpskih sređnjevekovnih manastira, za koju je zvaničnik EP Viktor Boštinaru rekao da bi morala da izmeni i neke predrasude o Srbiji.
Boštinaru je, otvarajući izložbu, naglasio da "evropski projekat" ne može biti celovit bez uključenja Zapadnog Balkana, pri čemu Srbija treba da odigra u tome bitnu ulogu.
On je, u prisustvu srpskih i evropskih diplomata i zvaničnika i poslanika EP, podvukao da se Srbiji za ulazak u članstvo Evropske unije ne smeju postavljati dodatni uslovi u odnosu na one koji su važili ili važe za ostale zemlje.
Srpski ministar kulture Nebojša Bradić je, predstavljajući kopije fresaka i ornamente manastira između 12. i 15. veka, naglasio da su to kulturna dobra i baština celog čovečanstva, jer su mnoge freske od Uneska proglašene za svetsku kulturnu baštinu, odnosno na spisku su dela u opasnosti.
Bradić je ukazao na to da je važno da se predstavljanjem srpske kulture i baštine razveju izvesne predrasude, čime se Srbija predstavlja u pravom svetlu kao zemlja koja treba da bude uvažena i koja pripada i koja je pripadala Evropi u svakom smislu.
Potpredsednik delegacije EU za odnose sa jugoistočnom Evropom Boštinaru je naglasio da su Srbija i Balkan imali jaku, dramatičnu ulogu u istoriji, izrazivši čvrstu nadu da će izložene srpske freske, kao remek-dela evropske baštine, uticati na to da se otklone i neke oveštale predstave i predubeđenja o Srbiji.
Boštinaru je podsetio na to da su zahvaljujući bogatoj kulturi u manastirima i ulozi Srpske pravoslavne crkve Srbi uspeli da se odupru nasrtaju Otomanske Turske, a da su, u novijoj istoriji, dali doprinos pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu.
U Evropskom parlamentu su prikazane kopije fresaka iz Manasije, Mileševe, Gradca, Studenice, Gračanice, Dečana, Ravanice, Starog Nagoričanog, iz crkve Bogorodice Ljeviške i Pećke patrijaršije.
Ova izložba srpskih fresaka je prethodno prikazana i u Parizu, Klegenfurtu (Celovcu), Ljubljani i Strazburu, gde je time obeleženo i predsedavanje Srbije Savetu Evrope.