UNOSAN BIZNIS: Kruženje napuštenih pasa i zlostavljanje životinja o trošku građana Srbije

Širom Srbije, brojne Opštine, umesto da postupe po Zakonu o veterinarstvu i izgrade prihvatilišta, plaćaju velike sume novca privatnim firmama koje koriste surove metode “zbrinjavanja” pasa sa ulica grada, koje vrlo često, nakon nekog vremena provedenog u azilima u nehumanim uslovima, puštaju u neko drugo naselje u lošem zdravstvenom stanju i tako u krug ili im se pak izgubi svaki trag – tvrde udruženja koja se bave dobrobiti životinja. Sudbina pasa, kao i iznosi koji se izdvajaju za ove usluge ostaju predmet spekulacija, jer se ugovori drže daleko od očiju javnosti i neretko sklapaju bez javne nabavke i evidencije, ili pak preduzeća koja dobiju tender ne ispunjavaju potrebne uslove.

Igor Janković, predsednik Udruženja za prava i zaštitu životinja „Belka“ iz Majdanpeka, kao glavne ciljeve udruženja kojim predsedava navodi sklanjanje pasa sa ulica grada, njihovu sterilizaciju i zbrinjavanje, ali i edukaciju građana. Međutim, od osnivanja Udruženja 2015. godine uverio se u više navrata da se Zakon o dobrobiti životinja i Zakon o veterinarstvu u brojnim lokalnim samoupravama ne poštuju i ne sprovode, te je počeo da se bori za dobrobit životinja i putem dopisa nadležnima u opštini i Upravi za veterinu kojima ukazuje na gruba kršenja pomenutih zakona.

“Bilo kakva reakcija nadležnih je izostala, te bih nedostatak saradnje sa opštinskim organima i Upravom za veterinu, naveo kao osnovni i glavni problem u procesu zbrinjavanja pasa, budući da nam se pred očima odvija kršenje zakona, stradanje ovih životinja, a mi smo nemoćni da sami to sprečimo”, kaže Janković koji se svojevremeno vrlo aktivno borio protiv toga da se preduzeću “Avenija MB” ne dozvoli rad na teritoriji Majdanpeka, ali se to ipak dogodilo, a danas Avenija, osim u njegovom naselju, “operiše” u više od 30 lokalnih zajednica.
”U toku višegodišnje saradnje opštine Majdanpek i ‘Avenije MB’ princip rada je bio da su naši lokalni psi odvoženi a da nisu vraćani, iako je u samom ugovoru obavezna stavka bila vraćanje pasa na mesto hvatanja. Takođe, u ovoj priči imamo veoma zanimljiv podatak da u konkursnoj dokumentaciji koju je Avenija priložila nedostaje dokument koji potvrđuje da je ista platila sve poreze i da ništa ne duguje, što je bio jedan od uslova za učešće na tenderu. Uprkos tome, Avenija je dobila tender. Kasnije se pojavila informacija na internetu (posedujemo i dokumenta) da Avenija nije izmirila svoja dugovanja, te samim tim nikako nije mogla da ispuni sve potrebne uslove za učešće na tenderu”, objašnjava Janković.

Foto; Udruženje “Belka” Majdanpek

 

Angažujući ovo privatno preduzeće lokalne samouprave masovno krše zakone i oštećuju sopstvene kase za desetine miliona dinara, tvrde borci za prava životinja, a osim gubitka velikih novčanih sredstava iz gradskog budžeta, kao još veće probleme navode nehumano hvatanje, prevoz i zbrinjavanje pasa kojih, kako navode, često i na desetine bude nagurano u malu prikolicu, gde se životinje bore za vazduh, doživljavaju toplotni udar tokom višesatnog prevoza, a manje srećne među njima, koje nisu uspele da promole njušku kroz poneki otvor, svoje poslednje trenutke provode u agoniji. “Kobne 2014./2015. godine po njihovoj statistici uhvaćena su 252 psa, a “sterilisano” je svega njih 13. Plaćena je njihova sterilizacija, čipovanje, vakcinacija, kao i vraćanje na mesto gde su uhvaćeni, iako su svi do jednog, zapravo nestali. Skoro million dinara građana otišlo je na ovaj način u nečije džepove”, kaže Janković,

Naime, iako bi svi uhvaćeni psi, trebalo da budu sterilisani, čipovani i vraćeni u mesto u kom su uhvaćeni, to u radu Avenije MB nije slučaj. „Zabeleženi su slučajevi prepoznavanja pasa, čak i očitavanja čipova, gde je utvrđeno da su u pojedine opštine izbačeni psi iz drigih gradova. U aprilu prošle godine, sprovedena je ”akcija traženja i očitavanja čipova pasa” za koje se u dokumentima koja su dobijena na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja tvrdi da su od strane ‘Avenije MB’ nakon hvatanja psi označeni i vraćeni na mesto hvatanja. Tom prilikom nije pronađen i očitan čip nijednog psa sa ovog spiska, te se postavlja pitanje na osnovu čega se saradnja sa Avenijom MB nastavlja uprkos brojnim prijavljenim nepravilnostima”, objašnjava Janković.

Zahvaljujući Jankovićevim prijavama Zaštitniku građana koji je opštinskim organima izdao preporuku u kojoj je dokazao da je angažovanje Avenije MB zaobilaženje zakonskih obaveza koje Opština ima, saradnja sa Avenijom je na jedno vreme prekinuta, ali je ubrzo nakon toga nastavljena. Ovakav slučaj, nažalost, nije bio samo u Majdanpeku. „Zaštitnik građana se obraćao opštinama Majdanpek, Gornji Milanovac, Lučani, Bač, Svilajnac, Paraćin, Apatin, Opovo, Aranđelovac, Beočin, Bela Crkva, Titel, Knjaževac, Srbobran, Dimitrovgrad i Batočina sa namerum da se obezbedi zoohigijenska služba i prihvatilište za životinje. Opštine su se pravdale nedostatkom sredstava za sopstvene zoohigijenske službe i izgradnju sopstvenih prihvatilišta, što je Zaštitnik okaraktegorisao neopravdano, budući da su opštine desetak godina zanemarivale svoje zakonske obaveze i da su kroz sredstva izdvojena za treća lica do sada mogle da obezbede sopstvene službe i prihvatilišta. Proces bi se završio tako što bi se opština izjasnila da će odvojiti sredstva i da će se zalagati za ono što im je Zaštitnik predložio, ali NIJEDNA opština nije ispoštovala preporuke već su nastavljale sa angažovanjem radnje za čišćenje objekata – Avenijom MB,“ kaže Janković.

Međutim, zahvaljujući Jankoviću, „Aveniji MB“ zabranjen je rad i delovanje u nekoliko opština. „Protiv odgovornih lica iz Aranđelovca smo tamošnja aktivistkinja Tanja Damnjanović i ja podneli krivične prijave koje su za razliku od sličnih podnetih protiv odgovornih u Lučanima, Negotinu, Paraćinu i Boljevcu, uticale da se obustavi saradnja sa ’Avenijom MB’. Doduše, krivična prijava protiv ”Aranđelovčana” je pokrenuta zbog akcije hvatanja pasa u kojoj se jasno vidi da je jedan pas stradao, a da je ostalima ozbiljno ugrožena dobrobit. Nakon što sam pisao Ministarstvu građevinarstva povodom angažovanja ’Avenije’ od strane opštine Velika Plana, ista više nije bila angažovana. Takođe, nadležni iz Ćićevca su prihvatili sugestije i ukazivanja na propuste, ali mislim da je tome da ne angažuju Aveniju doprineo moj ”agresivan” pristup u kome sam više napadao postupke komunalnih inspektora i njihovih pretpostavljnih koji su vlasnicima pretili Avenijom“, kaže on.

Foto; Pas vraćen na ulicu nakon zbrinjavanja od strane “Avenije MB” – Udruženje “Belka” Majdanpek

 

Pravilnik o uslovima koji moraju da ispunjavaju prhvatilišta i pansioni za životinje, član 50 precizira da se životinje prevoze u što kraćem roku, dok član 51 kaže da one prilikom transporta moraju da budu međusobno fizičko odvojene kao i da prostor mora da bude dovoljno prostran da životinja u njemu može normalno da stoji i leži. „Na koji način 15-20 pasa mogu normalno da stoje i leže natrpani jedni na druge u prikolici u kojoj je dozvoljeno prevesti samo dva psa, kako i sam naziv prikolice „2 box“ kaže? Pritom, ove vožnje znaju da traju i po nekoliko sati jer Avenija radi i u veoma udaljenim naseljima od njihovog prihvatilišta koje se nalazi u Novom Selu kod Vrnjačke Banje. Zbog čega veterinarski inspektori dozvoljavaju takav prevoz kad sama Uprava za veterinu potvrđuje da ne poseduje dokument da je takav prevoz u skladu sa pravilnikom koji reguliše prevoz pasa?“ – pita se Janković.

Kako naš sagovornik ističe, prvi i osnovni propust u radu Avenije MB je da delatnost zoohigijene obavljaju bez ikakvih zakonskih ovlašćenja. „Do nedavno, njihovi radnici nisu imali položenu obuku o dobrobiti koja je obavezna za sve osobe koje rade sa psima (hvatanje, rad u prihvatilištu) i za učešće na tenderima su prilagali potvrde koje im je izdavao veterinar AvenijeVet, koji za to nije bio ovlašćen“, tvrdi Janković.

Da se u ove svrhe troši veliki novac, kao i da Avenija poprilično zarađuje i direktno od strane građana dokazuje činjenica da u njihovom prihvatilištu nije redak slučaj da vlasnici pasa, kada dođu po svoje ljubimce, naknadno plaćaju određene usluge koje su već isplaćene od strane opština u kojima je pas uhvaćen. „ Vlasnicima koji dođu po svoje ljubimce, kao i „starateljima“ koji bi otišli po psa o kome su brinuli na ulici, naplaćuju se usluge pansiona, odnosno boravka, za svaki dan proveden u prihvatilištu. Podsetiću vas da akcija hvatanja uključuje prevoz, smeštaj, vakcinaciju, čipovanje i vraćanje i da se to svakako naplaćuje opštinama, te ova dupla naplata predstavlja iznudu i bukvalno uslovljavanje na otkup ljubimca”, kaže Janković i napominje da se psi, po koje vlasnici ili „staratelji“ dođu nalaze u veoma lošem zdravstvenom stanju. „Pojedini psi su bili bolesni, preplašeni, istraumirani, ulepljeni, neki mirisali neprijatno, po rečima vlasnika na samu smrt, totalno drugi psi od onih koje su vlasnici znali pre hvatanja od strane Avenije. Pojedini od njih imali su neke od pomenutih posledica i nakon samo jednog dana provedenog u Novom Selu, budući da je bilo vlasnika koji su se odmah nakon akcija hvatanja organizovali kako bi vratili svoje ljubimce“, kaže naš sagovornik i dodaje: “Avenija je 2014. godine prevarila i jednog našeg sugrađanina kojem je naplatila sterilizaciju i čipovanje njegovog psa kojeg su pokupili na ulici. Keruša se mesec dana nakon što je vraćena iz azila oštenila, bila je užasno bolesna i naravno, nije bila čipovana.”

Na naše pitanje zašto nadležni organi uporno ignorišu prijave građana i drugih institucija i udruženja za zaštitu životinja o neadekvatnom radu “Avenije MB”, kršenju propisa i narušavanja zdravlja životinja, Janković kaže sledeće: „Verujemo da je povezanost sa vladajućom strankom razlog masovnog nereagovanja nadležnih institucija. Kad budemo imali nezavisne institucije, tad će i ovakav rad ‘Avenije MB’, a i nadležnih koji nisu reagovali biti sankcionisan“.

Foto; Otkup vlasničkog psa iz azila “Avenije MB” – Udruženje “Belka” Majdanpek

„Avenija MB“, nažalost nije jedina koju bije ovakav glas, a u brojnim naseljima u Vojvodini po istom principu radi preduzeće „Aza“ iz Odžaka, o čijem radu, takođe, svedoče brojni građani koji tvrde da neadekvatno postupa prema životinjama. „’Aza’ ima apsolutno isti princip rada kao Avenija MB, šta više pojedinci koji se mogu videti na nekim snimcima sa akcija ’Avenije MB’ i koji su se tada predstavljali kao njeni zastupnici se sada pojavljuju u ’Azi’. Nesmetan rad ovakvih firmi omogućava sama Uprava za veterinu koja u slučaju ’Aze’, brzinski registruje brojna ‘prihvatilišta’ u koja ’Aza’ ‘smešta’ pse, kao i republički veterinarski inspektori koji prilikom vršenja inspekcijskog nadzora ne nailaze na nikakve nepravilnosti i nezakonitosti. Konstantno se prijavljuju nepravilnosti u radu ’Aze’, kao i samih veterinarskih inspektora, ali nema reakcija iz Uprave za veterinu“, objašnjava on.

U celoj Srbiji, postoje brojna udruženja za dobrobit životinja koja se dovijaju različitim načinima sa ciljem da pomognu nezbrinutim životinjama, ali koja, vrlo često nailaze na otpor kako vlasti u mestima u kojima se nalaze, tako i građana, kojima njihov rad smeta i čije akcije često budu ometane ili pak uništene. Sa ovakvim problemima suočava se i Udruženje Spasa Požega za zaštitu životinja, čija predsednica Zorica Gavrilović za naš portal kaže sledeće: „Naš zadatak je širenje svesti građana Požege i okolnih mesta o potrebi posvećivanja pažnje dobrobiti životinja kao načelima odgovornog vlasništva. Ali, prevashodni zadatak je lečenje bolesnih pasa i mačaka o kojima niko ne brine. Ipak, veliki problem u našem gradu i okolini predstavljaju psi napušteni od strane vlasnika, odnosno situacije ostavljanja štenaca pored puta, prodavnica, restorana i škola. Trenutno imamo četiri šteneta na privremenom smeštaju koja su pronađena u kontejneru, a koja još nisu ni progledala.“

Foto: Kućica za nezbrinute pse – Udruženje Spasa Požega za zaštitu životinja

 

Ovo udruženje funkcioniše i opstaje zahvaljujući donacijama pravnih i fizičkih lica kojih je, kako naša sagovornica ističe, trenutno nedovoljno u odnosu na potrebe. „U 2018. godini projektom podnetim u Opštini Požega dobili smo 55.000 dinara za lečenje i hranjenje napuštenih pasa, ali je to nedovoljno novca s obzirom da se na ulicama grada nalazi velik broj nezbrinutih pasa“, kaže Zorica koja kao njihove osnovne akcije navodi spašavanje povređenih i bolesnih životinja, njihov smeštaj tokom trajanja terapije, kao i privremeni smeštaj ostavljenih štenaca do njihovog konačnog udomljavanja.

Protiv nesavesnih i neodgovornih vlasnika Zorica se sa svojim timom volontera bori i tako što pravi kućice za nezbrinute životinje. „U toku zime u saradnji sa učenicima Poljoprivredne škole Ljubo Mićić u Požegi napravili smo par eko kućica za pse koje su postavljene po gradu uz dozvolu direkcije za izgradnju kako bismo olakšali boravak onim životinjama koje su na ulici, ali su neke od njih, nažalost razbijene i uništene. Na našoj Facebook stranici Spasa udruženje za zaštitu životinja Požega vrlo često objavljujemo nestale vlasničke pse i tu su rezultati pozitivni jer građani aktivno učestvuju u traženju nestalih pasa,“ kaže ona.

Foto: Kućica za nezbrinute pse – Udruženje Spasa Požega za zaštitu životinja

 

Na teritoriji Požege postoji Prihvatilište o čijem radu se u ovom kraju, takođe, ne mogu čuti lepe reči, ipak, Zorica naglašava da se oni ipak trude da sa Prihvatilištem sarađuju kako bi uspeli da pomognu u procesu udomljavanja ovde smeštenih pasa, ili pak pomogli vlasnicima da dođu do svog ljubimca koji je, greškom, završio na ovom zlokobnom mestu. Međutim, čitav taj proces nimalo nije lak. „Upućivali smo molbe da dobijemo dozvolu za pristup čistom delu Prihvatilišta za napuštene životinje dva puta sedmično, kao i drugim danima da možemo da uklopimo naše poslove i obaveze jer smatramo da kao pravno lice imamo pravo na to, kako bismo fotografisali pse za udomljavanje, postavljali slike na našoj FB stranici i tako povećali šanse za pronalaženje domova hiljadama pasa koji završe u azilu. Nažalost, odbijeni smo u više navrata i shvatili smo da nas Prihvatilište smatra “tumorom“ koji treba odstraniti. Moram da napomenem da nam se često javljaju meštani okolnih sela sa molbom da apelujemo na Prihvatilište da ne puštaju pse po okolnim selima i periferijama grada. Naime, psi se hvataju na teritoriji Požege, Užica, Kosjerića i Čajetine nakon čega JKP Požega ispostavlja fakturu navedenim gradovima, a oni potom bivaju pušteni u nekom drugom naselju“, kaže Zorica.

Kao i u drugim ranije spomenutim Prihvatilištima, i ovde je, neretko slučaj, da ista usluga bude dva puta naplaćena, odnosno, osim što Prihvatilištu za vršenje određene usluge plaćaju opštine na čijim teritorijama deluju, vlasnici pasa kada dođu po svoje ljubimce moraju ponovo da plate određenu uslugu. „U slučaju da radnici zoohigijene pokupe vlasničkog psa vlasnik je dužan da plati 8.100 dinara za usluge veterinara i same zoohigijene u slučaju da pas mora da se steriliše, čipuje ili vakciniše. Imali smo pritužbe građana za usluge koje nisu obavljanje od strane Prihvatilišta jer su ti vlasnički psi već bili sterilisani pre nego što su završili u azilu, ali im je ta usluga ipak bila naplaćena“, kaže Gavrilović i dodaje da veliki problem predstavlja i situacija kada u Prihvatilištu završi vlasnički pas koji je označen, ali čip ne bude očitan kako bi se utvrdilo čiji je pas i vlasnici ne budu kontaktirani od strane Prihvatilišta da preuzmu svog ljubimca.

Foto: Kućica za nezbrinute pse – Udruženje Spasa Požega za zaštitu životinja

 

O brizi prema životinjama u poslednje vreme u Srbiji se sve više govori, a trenutno je i veoma aktuelna tema peticija Udruženja „Levijatan“ o čijem radu među građanima naše zemlje postoje vrlo oprečna i različita mišljenja. Peticija se potpisuje sa ciljem izmene i dopune Zakona o dobrobiti životinja, pooštravanja kazni za zlostavljanje životinja, kao i uvođenja policije za životinje. Naša sagovornica ističe da prikupljanje potpisa u ovu svrhu podržava iz sledećih razloga: „Svakako smo za uvođenje policije za pse i svaki korak napred je znak da vredi borba svih nas, ali Zakon bi pre svega trebalo da se poštuje i da odgajivačnice pasa obavezno budu registrovane, da se kazni svako zlostavljanje životinje bilo psihičko ili fizičko, te da se kazne borbe pasa i neodgovorni vlasnici“, navodi Zorica Gavrilović.

Sa druge strane, Igor Janković, oštro kritikuje ovaj pokušaj menjanja Zakona i njegove zloupotrebe: „Zakon o dobrobiti životinja je najbolji u regionu u delu koji se eventualno tiče pasa i mačaka – ali ga naša vlast ne sprovodi, ne primenjuje i toleriše ubijanja i zlostavljanja, sabotira ga kroz deceniju, a sada stvara priliku da te sabotaže ozakoni, te ne može i da ga poboljša jer ga već celu deceniju ne primenjuje pa zato ni nema pravo da o njemu raspravlja. Nadležni organi već neko vreme planiraju da ovaj Zakon uđe u Skupštinsku proceduru kako bi ozakonili svoje sabotaže i sva ona ubijanja koja sada taj Zakon zabranjuje. Naime, zbog dosadašnjih sabotaža i neprimenjivanja Zakona o dobrobiti životinja kroz celu deceniju u delu koji se odnosi na pse i mačke i zbog rigidnog otpora koji je vlast pokazala u vidu zabrane uzgoja krznašica, sumnjamo da postoji namera da se ozakoni ubijanje prekobrojnih zdravih pasa i mačaka i krznašica i da im je zato potrebno da Zakon o dobrobiti životinja uđe u Skupštinsku proceduru pod bilo kakvim izgovorom, a najbolje zvuči ako je to na inicijativu zaštitara. Stoga smatramo da, ako se vlastima omogući ovakav put, odnosno ako se otvore vrata za ozakonjenje ubijanja koja su sadašnjim Zakonom o dobrobiti životinja zabranjena to će biti neosporno brod u kojem će potonuti životinje. Zakon o dobrobiti životinja je dobar Zakon koji se ne sprovodi, što znači da je potrebno apsolutno sprovođenje postojećeg Zakona, a ne njegovo menjanje”, ističe za kraj Janković.

Autor: Ivana Karanović
Foto: Pixabay, Udruženje “Belka” Majdanpek, Udruženje “Spasa Požega”

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.