Banka semena u Mionici: “Okvir života” za buduće generacije

U našem narodu do današnjih dana pobeđuje mišljenje da je domaća hrana najzdravija i da je proizvodnja voća i povrća na selu jedna od najvažnijih grana privrede. Ipak, o tome se uglavnom razmišlja za trpezom, kada se govori o gotovim proizvodima, a znatno ređe čujemo vesti o uzgajanju i očuvanju autohtonih sorti sa naših prostora. Upravo ovim odgovornim poslom, koji predstavlja vrednost danas, ali i sutra – budućim generacijama, bavi se Ekološki pokret „Okvir života“ (Life Frame) u Mionici. Na koji način se semena čuvaju od potpunog nestanka zbog prisustva sve jeftinijeg inostranog semenskog materijala i kakav je osećaj boriti se za opstanak iskustva generacija, kulturne baštine i zdrave životne sredine govori nam Ivana Petrović, koordinator Banke semena u pokretu „Okvir života“.

Vi ste doktorand na Poljoprivrednom fakultetu, koja je Vaša uža specijalnost?

– Doktorand sam na Katedri za agrohemiju i fiziologiju biljaka na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Moje polje istraživanja jeste reakcija biljaka na sušu, od molekularnog, preko biohemijskog do fiziološkog nivoa. Poljoprivredna kultura koju najviše ispitujem je paradajz. Po zanimanju sam biolog.

Postoje li još neki projekti sa ciljem očuvanja prirode na kojima ste angažovani?

– U sklopu Ekološkog pokreta „Okvir života“ vodila sam desetak projekata u oblasti zaštite životne sredine. Reč je, uglavnom, o projektima u vezi sa zaštitom geodiverziteta i biodiverziteta. Posebno sam ponosna na projekat „Sačuvajmo prolećnice valjevskog kraja“, gde smo u saradnji sa Zavodom za zaštitu prirode tragali za retkim prolećnicama u okolini Valjeva, što je rezultovalo u pronalasku retke biljke kukurjaka iz Crvene knjige flore Srbije u samom centru Valjeva.

Učestvujete u radu Ekološkog pokreta „Okvir života“. Možete li nam reći nešto o svom angažovanju? Koje ideje zastupate?

– Ekološki pokret „Okvir života“ je organizacija koja prvenstveno deluje na lokalnom nivou. U sklopu organizacije postoje tri osnovne sekcije. Prva sekcija su Čuvari kamena koji vode brigu o Muzeju kamena, jednom od retkih muzeja u svetu koji su pod rukovodstvom nevladine organizacije. Ovaj muzej zastupa ideju o održivom korišćenju resursa, posebno sa osvrtom na geološke resurse. Takođe uvodi nove muzejske prakse, stvarajući interaktivnu vezu publike i muzeja putem zanimljivih izložbi, organizacije događaja i kampova. Druga sekcija su Čuvari prirode koji brinu o zaštiti divljeg biodiverziteta na lokalnom nivou. Ova sekcija se bavi istraživanjima biodiverziteta i edukacijom u oblasti zaštite životne sredine. Treća, najmlađa grupa, jeste Banka semena. Ja sam koordinator ove poslednje grupe, koja je od ove godine počela sa aktivnim radom na monitoringu i sakupljanju starih sorti.

Odakle je potekla ideja o osnivanju banke gena i semena starih sorti voća i povrća?

– Ideja je potekla odavno, od predsednika našeg Ekološkog pokreta – Predraga Pece Petrovića. On je 2001. godine u Portu osvojio pestižnu premiju „Slow Food“, za svoj projekat očuvanja starih rasa životinja i sorti biljaka. Neprestano smo tragali za starim sortama i u toj potrazi naišli na veliki broj pojedinaca entuzijasta. Ipak, došli smo do zaključka da je za održivost cele ideje potrebno udruživanje tih pojedinaca, jer je neizvesno da li će sorta opstati ako njen uzgoj zavisi od jednog usamljenog entuzijaste.

Ko su osnivači Banke semena „Zrno“?

– Osnivač je sekcija Banka semena Ekološkog pokreta „Okvir života“ i lokalna zajednica opštine Mionica. Do osnivanja ne bi došlo da nije bilo velike podrške malih poljoprivrednih proizvođača naše opštine, kao i kalemara, stručnjaka u oblasti poljoprivrede, ali i većih nevladinih organizacija. Na naše veliko zadovoljstvo, uspeli smo da dobijemo jedan mali grant u iznosu od 500 dolara od organizacije ORCA iz Beograda i Nacionalne koalicije za decentralizaciju iz Niša, a ta sredstva smo iskoristili za promotivne aktivnosti kojima smo čitavu ideju predstavili zajednici. Odziv nas je prijatno iznenadio i svi koji su doprineli jačanju ove inicijative mogu se smatrati osnivačima.

Kada je banka zvanično počela sa radom?

– Banka semena je zvanično počela sa radom početkom aprila 2019. godine, iako smo u periodu protekle dve decenije radili na zaštiti i očuvanju starih sorti. Tek sada smo uspeli da formalizujemo našu ideju i napravimo ozbiljnije organizovan pokret za zaštitu starih sorti.

Zašto baš Mionica? U čemu je ključ njene posebnosti?

– Mionica je odabrana jer je u selima Mionice sačuvano dosta starih stabala voća, posebno šljiva, jabuka i krušaka, pa je predstavljala idealnu polaznu tačku za naše aktivnosti. Ova opština je mala i stanovništvo se uglavnom bavi poljoprivredom, pa je stoga idealan kandidat za pilot projekat i istraživanje na terenu. Ekološki pokret „Okvir života“, koji je pokrenuo čitavu inicijativu, jeste organizacija iz ove opštine, tačnije iz sela Paštrić, što omogućava da bliže i prisnije sarađujemo sa lokalnom zajednicom nego neka organizacija iz druge opštine.

Kome „pripada“ ova lokalna banka?

– Lokalna banka gena pripada lokalnoj zajednici i sve se bazira na razmeni materijala. Stare sorte su selektovane vekovima na ovim prostorima i apsolutno je nedopustivo taj materijal prisvojiti ili otuđiti. Nevladine organizacije mogu koordinisati aktivnostima, boriti se za sredstva za opstanak lokalnih banaka semena i povezati poljoprivrednike i građane koji gaje stare sorte za sopstvene potrebe sa strukom, dati banci semena neku strukturu i promovisati je. Potreban je jedan centralizovan sistem monitoringa i sakupljanja starih sorti, a to je upravo i zadatak sekcije Banka semena, koja i fizički sakuplja semena i čuva ih. Međutim, lokalna banka semena nema kapacitet da obezbedi ogromne količine semena, niti nam je to cilj. Biće nam drago ukoliko mali poljoprivredni proizvođač, kalemar iz lokalne zajednice ili gazdinstvo koje se bavi agroturizmom ekonomski ojača zahvaljujući starim sortama, npr. distribucijom sadnica ili proizvoda od tih sorti, jer će samim tim ojačati i stare sorte.

U kakvim uslovima se čuvaju semena? Koja vrsta materijalnih resursa je neophodna za rad i opstanak banke?

– Semena se za sada čuvaju na tradicionalan način, jer nemamo sredstva da napravimo posebne prostorije za čuvanje semena. Ova banka semena ima prednost što se radi o „živoj banci“, dakle, određene sorte se nalaze kod pojedinih članova lokalne zajednice u baštama ili voćnjacima. Nije reč o pasivnom čuvanju semena, već aktivnom gajenju. Najveći materijalni resursi u ovoj fazi razvoja banke neophodni su za ozbiljan terenski rad – ne vredi nam čuvati stare sorte ukoliko ne znamo šta i gde imamo. To podrazumeva obilazak velikog broja domaćinstava, zavirivanje u bašte i sakupljanje materijala, traganje u toku koga se često otkrije, na našu veliku sreću, da je nešto za šta smo mislili da je izgubljeno ponovo nađeno.

Na koji način je moguće pokrenuti mrežu ili svojevrsnu asocijaciju banaka semena na nivou cele Srbije?

– Zahvaljujući medijima koji su promovisali čitavu ideju javlja nam se svakodnevno veliki broj zaljubljenika u stare sorte i već se rađa interesovanje za osnivanje sličnih inicijativa širom Srbije. Ono što je veoma važno jeste da se uspostave standardi, protokoli i procedure koje će važiti za sve banke semena, iz bilo kog regiona. Time se obezbeđuje kvalitet materijala, tako da možete biti sigurni da ste od neke banke semena dobili baš tu sortu koju ste tražili. Ja sam, lično, protivnik gajenja „svega i svačega“. Autohtona sorta tipična za Staru planinu treba da se gaji tamo, a stara sorta karakteristična za Srem, da se gaji u Sremu. Ja u Paštriću gajim crvenu ranku, ali će seljak sa Povlena nju izbeći – radije će gajiti šljivu trnovaču. Sve te sorte su prilagođene najbolje lokalnim uslovima i tako treba i lokalne banke semena da funkcionišu – da favorizuju lokalno, ono što je vekovima opstajalo i davalo najbolje prinose baš na određenom podneblju. Veoma je bitno da ovu mrežu u nastajanju podrže lokalne i nacionalne institucije. Moram posebno istaći i naše naučne institucije – fakultete i institute, bez čije pomoći i znanja banke semena mogu biti samo blede kopije svetskih pokreta.

Na čemu je bila zasnovana ishrana srpskog seljaka u prošlosti, a kakva je danas?

– Ishrana sprskog seljaka je bila podređena sezonama, nije postojala mogućnost dugotrajnog čuvanja namirnica i iz svakog godišnjeg doba je izvlačen maksimum. U ishrani su se više koristili darovi prirode: gljive, divlje biljke i divlje voće, meso se nije toliko konzumiralo. Stare sorte voća, povrća i žitarica imale su izuzetan značaj: opevane su u pesmama, posvećene su im priče, oslikane su na slikama i upotrebnim predmetima. Svaka sorta je imala svoju namenu: ilinjača i kolačara su jabuke od kojih su se pravile najbolje pite; jabuku slatkaču je krasio veliki procenat šećera, zbog čega su je najviše volela deca; kruška lubeničarka jela se odmah – nije se mogla dugo čuvati; kruška takuša je služila za sušenje, a lončara je bila najukusnija pečena – direktno iz rerne smederevca. Iako su na trpeze došli parizer, gazirana pića i margarin, nećete sresti osobu sa sela koja se ne obraduje plodovima starih sorti. One jesu zapostavljene, ali ipak cenjene i u narodu omiljene.

Na koji način je došlo do gubljenja pojedinih starih sorti?

– Godišnje se gubi 1–2% starih sorti prema izveštaju Svetske organizacije za hranu pri Ujedinjenim Nacijama, a u 20. veku smo na svetskom nivou izgubili 75% diverziteta u poljoprivredi. Opada, kako broj vrsta koje se gaje u poljoprivredi, tako i diverzitet unutar jedne vrste. Gubitak je posledica Zelene revolucije – intenzivna poljoprivreda je stavila prinos ispred kvaliteta i otpornosti. Veliki prinosi su isticani kao prednost, bez obzira na veliku upotrebu pesticida i đubriva, čime je potpuno narušena ekološka ravnoteža. Mnoge savremene sorte opstaju na „intenzivnoj nezi“, a stara stabla voća bez ikakve nege opstaju i rađaju po rubovima naših sela. Sa druge strane, potrošači se sve češće okreću kvalitetu, što je šansa za spas ovih sorti.

Koje vrste su bile najugroženije, a na ovaj način će biti sačuvane?

– U celom svetu dolazi do opadanja broja vrsta koje se gaje u poljoprivredi. Tokom istorije, oko 7.000 vrsta biljaka je korišćeno u ishrani čovečanstva, a danas – 75 % svetske proizvodnje hrane zavisi od 12 vrsta biljaka i 5 vrsta životinja. Povrće je daleko ugroženije nego voće – brže nestaje, jer ako ne sačuvate seme, naredne godine nemate materijal za sadnju. Stabala autohtonih sorti voća još uvek ima, ali su sve starija i ređa. Posebno su nam zanimljive vrste kao što su loboda, naut, bob ili bamija, za koje retko čujemo, još ređe ih nađemo na pijaci. Banka semena je način da sačuvamo naše lokalne sorte, ali, nažalost, nećemo saznati šta je do sada izgubljeno.

Kako građani mogu doći do semenskog materijala koji posedujete?

– Ove godine nemamo kapacitet da delimo materijal, već se samo bavimo popisom i umnožavanjem, jer smo osnovani tek pre nepuna 2 meseca, kada se rodila ideja o razmeni u sklopu Banke semena. Od naredne godine ćemo biti u mogućnosti da u našoj lokalnoj zajednici podelimo prvi materijal. Nadamo se da ćemo do tada imati formirane banke semena za svaki region, pa se građani mogu obratiti svojoj regionalnoj banci semena, koja ima sačuvana semena tipična baš za to geografsko podneblje.

Kako dobijate informacije koji poljoprivrednici imaju semena koja je potrebno sačuvati?

– Prvenstveno dobijamo informacije zahvaljujući terenskom radu i ličnim kontaktima. U svakoj maloj lokalnoj zajednici postoji neko ko je najbolji kalemar, domaćin koji u dvorištu gaji najkvalitetnije kolačare, neko ko gaji luk koji mu je ostao u nasleđe iz dedine bašte. Zbog toga je bitna komunikacija sa lokalnim stanovništvom. Članovi naše organizacije, uključujući i mene, jesu ljudi iz lokalne zajednice, uglavnom iz seoskih sredina. Da smo virtuelna, kancelarijska organizacija koja radi samo putem interneta, ne bismo ni izbliza sakupili ovoliki broj semena i materijala. Naša glavna ciljna grupa, a to su mala poljoprivredna gazdinstva iz lokalne sredine, uglavnom ne koriste internet, iako smo i ovim putem došli do manjeg broja podataka.

Da li je šire okruženje upoznato sa projektom?

– Što se tiče Srbije, projekat je odjeknuo više od naših očekivanja i veliki broj ljudi je voljan da se uključi. Posebno nas raduje veći broj mladih ljudi koji je zainteresovan za vraćanje na selo i gajenje strarih sorti.

Na kojem principu je zasnovana razmena semena?

– Pre svega, pravimo bazu podataka koja nam omogućava uvid u rasprostranjenje starih sorti. Materijal se čuva u vidu semena / sadnica i umnožava. Od naredne godine ćemo biti u prilici da podelimo lokalnoj zajednici prvi materijal, a zatim banka semena funkcioniše po sistemu vraćanja 150% semena – dakle, ako ste uzeli 100 semena, 150 vraćate na kraju sezone banci semena, a ostatak zadržavate. Takođe podstičemo komunikaciju između entuzijasta za gajenje istih sorti, tako da se oni međusobno mogu dogovoriti o razmeni i saradnji, kao i povezivanju potrošača i proizvođača.

Da li imate podršku nadležnih institucija: Poljoprivrednog fakulteta, instituta, lokalne samouprave?

– Za sada imamo podršku većeg broja pojedinaca iz ovih institucija, a naročito stručnjaka i naučnika iz oblasti poljoprivrede. Ne znamo da li je država svesna našeg postojanja, ali svakako nemaravamo da formalizujemo saradnju u vidu konkretnih sporazuma o saradnji sa određenim institucijama. Posebno bi nas radovala saradnja sa Nacionalnom bankom gena u Batajnici. Imamo i veliku podršku lokalne samouprave, koja nam obezbeđuje prostor za promocije naših aktivnosti, a posebno smo zahvalni medijima, koji na najbolji način promovišu ideju i doprinose sve većem jačanju Banke semena.

Koji su planovi i ciljevi za dalji rad?

– Na jesen ćemo organizovati veliku izložbu starih sorti i proizvoda od starih sorti u Boegradu. Ovu izložbu smo već realizovali u Mionici, ali je sada prava prilika da predstavimo u našem glavnom gradu kako Mionicu, tako i druge krajeve Srbije koji nam se u međuvremenu priključe. Mislimo da je to dobro, prvenstveno zbog umrežavanja između proizvođača i potrošača. Takođe ćemo organizovati kalemarsku školu koja će omogućiti polaznicima da nauče osnove očuvanja starih sorti voća. U međuvremenu nastavljamo sa terenskim istraživanjima, popisom i sakupljanjem materijala, i nadamo se, sa osnivanjem regionalnih banaka semena.

Autor teksta: Milan Gromović
Foto: Banka semena

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.