ISPOVEST LEPE BRENE: Umorna sam već 40 godina, pitam se šta mi je sve ovo trebalo!

Lepa Brena priznaje da je već četiri decenije umorna i da se često pita zašto je uopšte ušla u svet estrade. Folk diva otvoreno je progovorila o svim manama i prednostima pevačke karijere, koliko se njen privatni život razlikuje od scene, koliko ju je unuk Aleksandar promenio...

- Svaki pevač zna da je ovaj posao neverovatno težak. Često se osećam umorno, ali ja sam premorena već 40 godina. Često se pitam šta mi je ovo sve trebalo...

Živite li od pevanja?

- Odavno ne živim od pevanja, ali je ono postalo moj hobi i velika ljubav i odatle crpem snagu svih ovih godina.

Da li ćete se ikad zvanično penzionisati?

- Kraj dolazi sam od sebe. Mi koji se bavimo ovim poslom nemamo sudiju koji će pištaljkom označiti kraj naše utakmice. Svaki put kada sam srećna i zadovoljna svojim rezultatima, shvatim da ću zaista još raditi ovaj posao. Dokle god me nose ljubav za pevanjem i energija da pevam, praviću fenomenalne rezultate. To nema veze sa vašim godinama, što su dokazali ljudi koji su stariji od mene, a i dan-danas fantastično pevaju, nose se u šou-biznisu i publika ih voli kao prvog dana. Kad sam bila dete, smetale su mi te pametne rečenice "da rad održava čoveka". Međutim, rad, fizička aktivnost i što manje hrane i umerenost u svemu održavaju vitalnost svakog čoveka.

Sećate li se svog prvog honorara?

- Počela sam da pevam sa 17 godina, kada sam pohađala gimnaziju u Brčkom. Veoma sam brzo napredovala, tako da sam dobijala fantastičan honorar koji je bio u iznosu plate mog oca, koji je u tom trenutku radio već 30 godina kao zdravstveni radnik.

A šta vas održava na estradi?

- Ljubav i strast prema pevanju. Kako je vreme prolazilo, s godinama sam dobijala sve jaču emociju, a svakoj pesmi i novom koncertu sam prilazila sa još više ozbiljnosti i odgovornosti.

Da li je Brena privatno slična onoj Breni na sceni?

- Lepa Brena je moja bliznakinja, suparnica koja mi daje zadatke i čini me srećnom. Šampioni su oni koji mogu da izdrže sve, da prežive i neki poraz iz kojeg se podignu kao feniks i opet postanu pobednici. Kad bolje razmislim, ne postoji nijedna velika bitka u kojoj sam prošla jednostavno i lako. Moj posao je iscrpljujući, ali je ostavio i ostavlja i dalje veliki trag iza mene. Taj napor je aktivirao moj mozak, koji uvek razmišlja. Taj fizički napor me je naterao da budem uvek fit i da vodim računa o zdravlju.

Kako ste uz sve to uklopili i porodični život?

- Baviti se uspešno nekim poslom i imati porodicu u kojoj su četiri muškarca u kući, sa pet pasa, kojih je nekada bilo osam, znači da naučite da budete kompatibilni i da imate odgovornost da vodite računa o svemu. Jedno bez drugog ne može. Ne postoje ozbiljni rezultati bez velikog truda, ali kada rezultat dođe, to se sve zaboravi. To vam je isto kada treba da rodite dete. Porođaj je veoma težak i specifičan, nije lako roditi ni dete, a kamoli ostvariti bilo kakav rezultat.

Živojinovići su dobili naslednika. Da li je unuk Aleksandar uneo novu toplinu u vaš dom?

- Aleksandar je vrsta ljubavi koja nam je falila u ovim godinama. Svaki put kada ga vidim, još više se zaljubim u njega. Obožavam njegov pogled, ručice, da ga gledam dok spava, prosto smo opsednuti njime. Presrećna sam što su nam Filip i Aleksandra podarili tako divnog unuka!

Osamdesetih godina sa "Slatkim grehom" radili ste velike turneje širom Jugoslavije, koje su trajale i po nekoliko meseci. Nedostaju li vam ta vremena?

- Veoma sam ponosna na te turneje, to su zaista neponovljiva vremena. Radili smo po dva koncerta dnevno. Dom sindikata 31 dan zaredom, Centar "Sava" 17 puta, Split četiri koncerta u dva dana... Te godine su bile poznate po velikim turnejama, koje su pratili veliki koncerti na stadionima i u sportskim dvoranama. Nije tačno da danas nema zvezda koje bi radile te velike bivše jugoslovenske ili evropske turneje kakve smo mi radili, nego je narod apsolutno finansijski iscrpljen i nastala je jedna degradacija svih autoriteta i kvaliteta.

Kome je bilo teže tokom tih turneja - vama ili muškom delu ekipe "Slatkog greha"?

- Njihov deo je bio jednostavniji. Ja sam pevala po dva koncerta dnevno od po sat i 45 minuta. Ženi koja peva u štiklama, ima specifičnu koreografiju i scensku garderobu sigurno je napornije nego muškarcima koji sviraju u bendu. Te napore sam izdržala entuzijazmom, dobrom fizičkom kondicijom, sjajnom genetikom i odličnom organizacijom pod palicom mog mentora Rake Đokića, koji je bio najbolji menadžer na ovim prostorima ikada. Taj naš rad ostaće zauvek zapamćen u istoriji.

Da li biste voleli da radite ponovo tako velike turneje?

- Ne nedostaju mi dva koncerta dnevno, niti imam potrebu i želju za tim jer je veoma naporno. To može samo mladost da podnese. Fascinirana sam i šokirana pevačima poput Madone, Selin Dion, Toma Džounsa i Eltona Džona, koji i dan-danas rade tromesečne turneje.

Izvor: Informer
Foto: lepabrenaa/Instagram

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.