Alogia,Osvajači i Pero Deformero
Najbolji i najposećeniji koncerti u bašti KST-a u poslednje vreme se održavaju između četvrtka i petka, pa ne čudi što je i za nastup Alogije, Osvajača i Pera Deformera odabrana noć pred poslednji radni dan u nedelji. Bašta je bila skoro puna – gužva na ulazu i čekanje nagoveštavali su da neće moći da se diše – srećom, ipak nije bilo tako. Profil publike – sasvim očekivan. Godišta šarenolika, kose duge – što u karakterističnom metal fazonu, što u varijanti „wanna be Gale Kerber“.
ALOGIA
Bilo je potrebno dosta strpljenja do ulaska na mala vrata – kovanica koja se obično koristi u prenesenom značenju, ali je sada shvatite bukvalno. Strpljiv je trebalo biti i do početka svirke, Alogia je zagrmela tek oko pola jedan uz „Tonem u san“. Metalci iz Smedereva predvođeni braćom Branković poslednjih godina nisu diskografski aktivni, međutim, fanovi su i dalje tu, na „Sećanje na slike iz sna“ deru grlo. Neizostavne su bile i dve poznate obrade – „What a Feeling“ i „Gde si u ovom glupom hotelu“. Od dvoje gostiju, više simpatija je pobrala Saška Janković, gost broj dva je bio Vukašin Brajić. Alogia je uz ovogodišnjeg predstavnika Bosne i Hercegovine na takmičenju za Pesmu Evrovizije otprašila Bon Jovi-jevu „It’s My Life“ i ubrzo ustupila mesto, ne kako se očekivalo, Peru Deformeru, već – Osvajačima.
OSVAJAČI
Ono što sada radi čuveni pevač kragujevačkog benda Zvonko Pantović Čipi deluje prilično zbunjujuće za one koji prate celu rašomonijadu. Nema više vina crvenog, ponovo se svira rok repertoar po KST-u, SKC-u, međutim, sada u tom segmentu postoje dve priče. Jedna se zove i dalje Osvajači, i tu su, uz Čipija, klavijaturista Šone i gitarista Bane Jelić, odnosno, kičma postave koja je plovila pop-folk vodama. Uz to, međutim, postoji i projekat „Čipi i industrija“ gde pevaču pravi društvo Uroš, gitarista originalnih Osvajača i autor mnogih poznatih pesama iz tog prvog perioda. Najavljuju se na obe strane novi albumi, kako će se novo zamešateljstvo sa Osvajačima završiti, ostaje da se vidi.
U svakom slučaju, minule noći su Čipi, Šone, Bane i ostatak ekipe počeli čuvenom uvodnom sa prvog albuma, „Pronađi me“, a Zvonko je iz pesme u pesmu potvrđivao da i dalje sa lakoćom izvlači visoke tonove. „S’ kim čekaš dan“ je pevala „a capella“ cela bašta, isto kao i nešto kasnije još jednu, njihovu prvu hit baladu „Možda nebo zna“.
PERO DEFORMERO
Kada su, posle gromovite „Maske“, u tri ujutru, Osvajači napustili binu, deo ljudi je krenuo kućama, međutim, ostalo ih je sasvim dovoljno za – Pera Deformera. Dežmenkasti novosadski zabavljač je, neupadljivo, posmatrao nastupe kolega sa ulaza u baštu, a onda napravio – haos! Pojavio se u prepoznatljivom belom odelu sa zlatnom kajlom i zapevao „ostavljen sam ja, nemam nikoga“ uz zaglušujuće rifove.
Naizgled nespojivo, a tako prirodno kada je na bini Pero Deformero. U osvit zore doživeo je tako snažnu reakciju publike, kao da je zabava tek počela.
Niko nije žurio na jutarnji burek, tek posle četiri bisa Pero Deformero je mogao da razmišlja o počinku, a do tada se čulo i Bijelo dugme, i Balašević, i Karleuša... Za mnoge potpuno neočekivano, s obzirom da je nastupao uz bendove koji dugo sviraju i imaju verne fanove, Pero Deformero je sve njih nadmašio i zabeležio, sportski rečeno, veliku pobedu, a publika će sigurno dugo pamtiti sjajnu gitarsku noć u bašti KST-a.
Milan Ćunković