Strpljenje rudara već na izmaku

Dok se ne oformi rang− lista ponuđača neozbiljno je ukazivati na državne favorite, tvrdi dr Milan Kovačević. Aleksić: Ne odustajemo od smene generalnog direktora

Sudbina novog tendera raspisanog 30. avgusta za prodaju 100 odsto vrednosti imovine Rudarsko−topioničarskog basena Bor ponovo je ustalasala radnike i građane ovog kraja, ali i stručnu javnost koja, s razumljivom dozom opreza očekuje rasplet − traženja kupca. 

Poslednjih dana se pojavljuju i najave o zainteresovanosti ruske kompanije, a pominju se još neki potencijalni kupci. Međutim, javno isticanje kandidata pre zaključivanja i isteka tendera, formiranje rang−liste i dolaženja do konačnog pobednika nije umesno, ocenjuje za „Privredni pregeld“ dr Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja. To može da znači da predstavnici Vlade već imaju neke svoje favorite što može u javnosti da stvori utisak nekih zakulisnih dogovora. Istovremeno, ocenjuje Kovačević, samim tim što se podigla velika „prašina“ oko neuspeha prvog tendera RTB i Kuproma, bilo je logično da se u drugi „krug ide s ponudom drugoplasiranom na prvom tenderu − konzorcijumu Ist pointu i londonskom investicionom fondu ORN. 

Konačan ishod ove važne prodaje odrediće država svojim interesima, jer je kapital borskog basena negativan, država je i najveći poverilac, a prodaje se vredna imovina dva rudnika i topionice. Ne može da se licitira oko postizanja veće cene od minimalne koja je određena sumom od 340 miliona dolara, uvek se može postići i više. Ali, nelogično je da su investicije od 180 miliona dolara obavezan uslov. Nije dobro da se novi kupac uslovljava obavezom investiranja, jer se tako obara osnovna cena, a ulaganja su ipak stvar budućeg vlasnika. 
U borskom slučaju dosta novca treba da se uloži u modernizaciju i ekološke projekte, dodaje Kovačević. RTB ne bi trebalo da ode u stečaj ako drugi tender propadne, ali je izvesno da će budući kupac, posle transfera imovine, verovatno da likvidira sva tri preduzeća, formira jedno, a posledica toga je da zaposleni i građani nemaju pravo na 30 odsto akcija. Ovo, ali i ostali socijalni aspekti mogu da budu uzrok nezadovoljstva radnika, ukazuje Kovačević. Još uvek nismo odustali od zahteva za smenom vršioca dužnosti generalnog direktora RTB Miodraga Conića, jer nismo saglasni da se kompletno prodaje 100 odsto imovine, uključujući i vredne rudnike zlata, srebra i bakra − navodi za „Privredni pregled „ Dragan Aleksić predsednik jedinstvene sindikalne organizacije RTB Bor. Aleksić navodi da su se u drugim zemljama ta vredna nalazišta prodavala najviše do 70 odsto vrednosti. 

Inače, po rečima Aleksića, čak ako se drugi tender uspešno okonča, teško će se Borani da pomire sa činjenicom da ova prodaja znači i gubljenje prava na 30 odsto akcija, iako ulog u kapacitete imaju njihovi očevi, dedovi i pradedovi. Aleksić kaže da je rukovodstvo odbilo zahtev o povećanju plata od 30 odsto, iako se proizvodnja stabilizovala, ali se stalno „podgrejava“ priča kako živimo na subvencijama države. One su jako male, od tri do 10 miliona mesečno, a mesečni fond plata je oko 170 miliona dinara. Nikako da nam se da jasna računica koliko koja firma dobija subvencija. Broj radnika borskog basena „istopljen“ je, inače, sa nakadašnjih 12.000 na oko 4.500 zaposlenih, naše strpljenje u čekanju poštene privatizacije je na izmaku, ali samo u krajnjoj potrebi idemo u štrajk, dodaje on.(„Pregled“)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.