Dug svetu - 22,5 milijarde dolara
I dalje nema mera kreatora ekonomske politike koje bi trebalo da smanje javnu potrošnju, koja je jedan od najvećih generatora inflacije
U srpskoj privredi osim pozitinih tendencija − kao što su rastproizvodnje, izvoza, ukupnih porudžbina, deveznih rezervi i plata,koje su inače mač sa dve oštrice,jer brže rastu od produktivnosti i proizvodnje, što znači da se troši nezarađeno − uočavaju se i one negativne. Reč je, objasnio je na jučerašnjoj konferenciji za novnare prof. dr Miloje Kanjevac, direktor Instituta za tržišna istraživanja, o tome da je spoljnotrgovinski deficit u odnosu na onaj lanjski veći 33,6 odsto, da je spoljni dug narastao na 22,5 milijarde dolara i težak je teret za državu, kao i da su za 62 odsto manja likvidna sredstva poslovnih banaka, što je za cilj trebalo da ima smanjivanje inflacije. A upravo je kretanje cena na malo jedna od negativnih tendencija iz proteklog dela godine.
Do kraja godine, prema rečima Saše Đogovića, saradnika IZIT−a,može se očekivati jačanje inflacionih tendencija u čemu prednjače osim proizvođača sirovina i reprodukcionog materijala i oni koji se bave robom široke potrošnje.Po svemu sudeći ovogodišnja inflacija će dostići oko 8,6 odsto,a može se očekivati i još restriktivnija kreditno−monetarna politika NBS, koja hladi pregrejanu ličnu potrošnju, ali i dalje izostaju mere kreatora ekonomske politike koje bi trebalo da smanje javnu potrošnju, koja je i jedan od najvećih generatora inflacije.Svoj doprinos rastu cena dale su i suša i monopolska ponašanja proizvođača i trgovaca, ali ipak, najveći problem je prevelika javna potrošnja − smatraju u IZIT−u.
Srbija je, na primer, u prvih osam meseci ove u odnosu na isto lanjsko razdoblje svoj deficit u trgovini sa zemljama Afrike − duplirala.On je, prema rečima Đogovića, sa lanjskih 11,8 miliona povećan na 25,8 miliona dolara. Srbija je u ovom periodu u Afriku izvezla robe u vrednosti oko 37miliona, a uvezla za 62,8 miliona dolara, a najznačajniji spoljnotrgovinski partner je Egipat, ali ne i recimo Libija u kojoj je svojevremeno boravila naša privredna delegacija.
Osim što su iz Afrike na srpsko tržište stizali recimo kakao, kafa ili neke rude kojih ima samo tamo, na spisku uvoznih proizvoda našli su se i crni luk, odeća, električna brojila i gas maske, koji nisu bili neophodni.Srbija je pritom izvozila beli lim, drvo i gume, a mogla bi, recimo agromehanizaciju, semena,ili putničke automobile koje je izvozila i u vreme embarga, kao što bi i naši građevinari tamo mogli naći posao.(„Pregled“)