Neopravdani rast plata podstiče inflaciju

Državni cenovnik gura inflaciju, pa će ukupna inflacija na kraju godine isključivo zavisiti od doslednosti države u očuvanju stabilnosti cena i obuzdavanju rasta zarada, poručio je juče u svom prvom obraćanju novinarima po ponovnom imenovanju za guvernera Narodne banke Srbije, Radovan Jelašić. Da je tako potvrđuju podaci da je ukupni ovogodišnji rast cena 6,8 odsto i od toga 4,9 odsto su administrativne cene. Jelašić je upozorio da neopravdani rast plata podstiče inflaciju i naveo da je realni rast plata za osam meseci ove godine bio 23,6 odsto, a nominalni 29,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. 

Monetarni odbor NBS je odlučio da referentna kamatna stopa ostaje na nivou od 9,75 odsto, pošto je zaključio da se inflatorna očekivanja smanjuju. Septembarska bazna inflacija na godišnjem nivou je 3,3 odsto, a očekivanja su da će na kraju godine biti između četiri i 4,5 odsto. I pored toga što su svi izgledi da će biti viša od planova (od pre nekoliko meseci) da se bazna inflacija zaustavi na donjoj granici utvrđenog koridora (četiri do osam odsto), u idućoj godini se ne dovodi u pitanje ostvarivanje plana daljeg smanjenja cena koje se slobodno formiraju. Bazna inflacija je počela da se smiruje. Pala sa avgustovskih 1,1 na 0,9 odsto. Posledica je rasta cena poljoprivednih proizvoda, mesa, biljne i životinjske masti za jelo i mleka, poskupljenja struje, naftnih derivata, duvanskih proizvoda, akciza. 

Ukupna inflacija u septembru dostigla oko 7,4 odsto. Centralna banka za sada neće preduzimati nove mere kojima bi se uticalo na kreditiranje stanovništva, ali će pratiti na koje rokove banke odobravaju namenske potrošačke kredite i zaduživanja kreditnim karticama. Restriktivna monetarna politika ostaje na snazi i da li obuzdavanje kreditne ekspanzije kroz ograničenje rokova za gotovinske efekte daje željene efekte na makroplanu oceniće krajem ovog meseca. Tada će se odlučiti da li će uslediti novo pooštravanje mera. Jelašić smatra da su „nove mere u rukama banaka“. Preporučio je građanima da se zadužuju u dinarima, da bi izbegli kursni rizik, odnosno da štede u domaćoj valuti, jer je kamata veća od inflacije. Na kretanje kursa utiče samo ponuda i tražnja za devizama, a NBS od 18. maja ove godine nije prodavala ni kupovala devize. NBS trenutno upravlja deviznim rezervama od 13,3 milijardi dolara. Od ukupnih deviznih rezervi 75 odsto je u evrima, 20 odsto u dolarima, a pet odsto u ostalim valutama. U kupovinu najkvalitetnijih hartija od vrednosti uloženo je 60 do 65 odsto deviznih rezervi, na računima u inostranstvu je 30 do 35 odsto, a pet odsto deviznih rezervi je u gotovini i zlatu, objasnio je Jelašić.(„Pregled“)

POLJOPRIVREDNI SAJAM

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.