Prvi „idu“ NIS, JAT i Telekom

U većinskom državnom vlasništvu, bar u dogledno vreme, trebalo bi da ostanu preduzeća za koja bi konkurencija, pri postojećoj tehnologiji, bila ekonomski neracionalna

Stavljajući pod lupu dosadašnji učinak reformi u infrastrukturnim delatnostima, autori Fonda za razvoj ekonomske nauke − FREN Milojko Arsić i Duško Vasiljević zaključuju da je u poslednjih nekoliko godina, kad je reč o regulativi i restrukturiranju javnih preduzeća ostvaren određen napredak, ali je privatizacija ovih preduzeća praktično na početku. Za ocenu EBRD− a iz sredine prošle godine prema kojoj je Srbija ostvarila relativno skroman napredak u restrukturiranju i privatizaciji javnih preduzeća, „zaradivši“ od mogućih četiri svega dva poena, ovi autori kažu da važi i danas, što međutim, nije sasvim neuobičajeno, budući da je i u drugim zemljama u tranziciji ova reforma gotovo po pravilu bila rezervisana za tzv. drugu fazu i u većini njih je još u toku. 

Baveći se posebno sa 17 javnih preduzeća čiji su osnivač Republika ili Pokrajina i koristeći se iskustvima drugih, ovi autori posebno su se pozabavili procenama mogućnosti i načina njihove privatizacije, uz konstataciju da bi u većinskom državnom vlasništvu, bar u dogledno vreme, trebalo da ostanu preduzeća čiju delatnost karakteriše tipično prirodni monopol i gde bi uvođenje stvarne ili potencijalne konkurencije pri postojećoj tehnologiji bilo ekonomski neracionalno. Takvi su PTT i EMS, kao i preduzeća u čijoj su nadležnosti međunarodni gasovodi i naftovodi koji prolaze kroz Srbiju − Srbijagas i Transnafta. Opravdano bi bilo da u trajnom državnom vlasništvu ostane preduzeće za izgradnju i održavanje železničke infrastrukture koje bi bilo izdvojeno iz sadašnje „Železnice Srbije“, s tim da bi ostali delovi bili privatizovani. Istovremeno, to ne isključuje mogućnost da i u slučaju PTT−a za njegove različite usluge ne budu stvoreni uslovi za privatne konkurente, poput prenosa drugih pošiljki, kao što su paketi i slično. 

Na osnovu iskustava drugih u FREN−u procenjuju da bi većinski mogli da budu privatizovani, i to u srednjem roku, NIS, JAT, Telekom Srbija i preduzeće za podzemnu eksplataciju uglja − PEU. Isto bi trebalo učiniti i sa PEU, kao celinu ili njegove delove, dok bi preostale zatvorili. Nasuprot tome, tek u nešto dužem vremenskom periodu ekonomski bi bilo opravdano da se privatizuju i EPS, Aerodrom „Nikola Tesla“ i deo Železnice Srbije koji će se baviti prevozom robe i putnika. Pri tom, nedvosmislen je stav da nema ekonomski opravdanih razloga da se već u kratkom roku ne stvore uslovi za ulazak privatnog sektora u ove delatnosti, na primer kroz izgradnju privatnih elektrana ili privatnih prevoznika u železničkom saobraćaju. Prema mišljenju autora FREN−a za sve to neophodne su i neke bitne korekcije zakona i podzakonskih akata.(„Pregled“)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.