Rekord cena pšenice i kukuruza

Ovakva cena na našoj berzi nije zabeležena u poslednje dve decenije − uz PDV iznosi 315 dolara za tonu. Slična situacija na berzi u Budimpešti, dok je u Čikagu cena 340,62 dolara (isporuka u decembru), kaže direktor Žarko Galetin 

Cena pšenice na Produktnoj berzi u Novom Sadu dostigla je 17,50 dinara za kilogram, što uz PDV iznosi 315 dolara za tonu, a tolika je i cena kukuruza. Ovakva cena na našoj berzi nije zabeležena u poslednje dve decenije, iako je bilo dosta sušnih godina i malih prinosa. Ovo je dobra poruka pred ovogodišnju setvu, koja će mnoge ratare opredeliti za ovu proizvodnju. Slična situacija je i na berzi u Budimpešti, dok je u Čikagu cena 340,62 dolara (isporuka u decembru) rekao je za „Agropress” Žarko Galetin, direktor Produktne berze. Prinos pšenice u poslednjih 12 godina u Srbiji je 3,5 tone po hektaru (u Vojvodini skoro četiri tone), što je ostvareno na prosečnoj površini od 650.000 hektara. Prošle sezone imali smo setvu na 559.726 hektara, sa prinosom od 3,2 tone po hektaru (Vojvodina 3,8 tona). S obzirom, da se u Srbiji godišnje potroši 104 kilograma hleba po stanovniku, ostvareni rod je sasvim dovoljan za pekare. Prelazne rezerve od 420.000 tona pšenice, koje su objavljene pre žetve, nažalost, nisu bile tačne, pa će za izvoz ove godine biti, najverovatnije, odvojeno najviše oko 400.000 tona, ukoliko se ukine uredba o zabrani izvoza. Veći prinos od četiri tone (4.218 kg) odnosi se samo na trećinu ovogodišnjeg ukupnog roda, iako su pojedina gazdinstva ostvarila rod veći od 4,5 t/ha. 

Nažalost, privatna gazdinstva u Srbiji posejala su pšenicu na 430.595 ha i ostvarili prinos od 3.020 kg, ali na 257.830 ha dobijeno je svega 2.686 kg pšenice po hektaru. Inače, minula žetva pšenice u Vojvodini je obavljena na 291.478 ha, što je više od polovine ukupnih površina u Srbiji, što se do sada nije događalo. Prema pregledu rezultata žetve, za poslednjih deset godina u Srbiji su ovakvi rezultati ostvareni još 1999. godine (3.292 kg/ha), ali na 617.000 hektara. Aktuelna cena kukuruza, koji u celini nije u svetu podbacio, kod nas je visoka, što je posledica slabog roda i izvoza u obliku prekrupe („proteinska hrana”), koji traje ubrzano od zabrane izvoza. Iako je tek polovina roda u ambarima, cena kukuruza od 315 dolara najdirektnije će uticati na smanjenje stočnog fonda i prodajnu cenu i količinu mesa, koja inače ne prelazi 48 kilograma po stanovniku. Jučerašnja cena zrna soje od 28,5 dinara pri kraju slabije žetve, takođe nije očekivana, kao ni cena suncokreta od 31 din./kg, što je zabeleženo na Produktnoj berzi u Novom Sadu.(„Agropress“ – „Pregled“)