#Digital2019 – Petar Janošević: Svi ćemo mi prvo prikazivati komercijalne sadržaje, ali to nije varanje čitaoca

Šestu godinu zaredom Color Media Communications organizuje “Digital”, regionalnu konferenciju o trendovima u telekomunikacijama i medijima.

Ovogodišnji – #Digital2019 – trajaće 2 dana – 05. i 06. septembra (četvrtak i petak) i okupiće najznačajnija imena iz ovih oblasti iz celog regiona, kao i brojne goste iz inostranstva.

Konferencija se održava u Hotelu Metropol u Beogradu.

#Digital je konferencija na kojoj učestvuju CEO telekoma u regionu i to je jedini skup koji okuplja prve ljude vodećih operatera: MTS, VIP, Telenor, Deutsche Telekom, Orion, Mtl Bugarska.

Konferenciju otvara Maja Gojković, predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, Branko Ružić, ministar uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije, Kyle Scott, ambasador SAD-a u Beogradu, Mateja Norčič-Štamcar, zamenica šefa Delagacije EU u Srbiji, Subrat Batačardži, ambasador Indije u Beogradu.

U susret konferenciji, a u okviru panela Šta žene žele: Urednice i urednici ženskih magazina i portala otkrivaju sve, razgovarali smo sa Petrom Janoševićem, glavnim i odgovornim urednikom Harper’s BAZAAR Srbija.

Da li je na pitanje šta žene žele potrebno da odgovore i muškarci i žene? Da li je prethodno potrebno da obe strane prihvate ravnopravnost i feminizam kao osnovu?

- Uvek je potrebno čuti obe strane jer i muškarci, odnosno deo muške populacije je konzument ženskih magazina. Smatram da je pitanje feminizma mnogo kompleksnije nego što ga mi svi ili većina nas koristi, odnosno (zlo)upotrebljava. Za svaki dijalog su potrebni i ravnopravnost i osnova koja ne mora da bude sa feministicke tačke gledanja - čak smatram da ne bi ni trebalo da bude.

U jednom intervjuu ste rekli da bi stvari-pojave-situacije-stajlinge trebalo nazvati pravim imenom. Kako biste nazvali današnju situaciju u kojoj se nalaze ženski magazini i portali naspram svojih čitatljki?

- Moramo napraviti razliku između licencnih izdanja i onih koja to nisu, budući da licence podrazumevaju mnoštvo pravila i brend book koji bi trebalo ispoštovati, što nelicencna izdanja ne moraju. Upravo u ovim drugim izdanjima (nelicencnim) možemo naći “svašta”. Druga strana priče je kada stvari ne nazivamo pravim imenom i kada se ne vodi računa o kvalitetu prezentacije modnih sadržaja zarad približavanja većini populacije.

Što se tiče današnje situacije, ja kao glavni i odgovorni urednik magazina Harper’s BAZAAR, koji spada u najprestižnije modne magazine na svetu, i kao direktor jos tri magazina (Grazia, Marie Claire i Esquire) trudim se da naša kompanija pruži najbolje moguće sadržaje čitaocima, u skladu sa našim tržištem i mogućnostima, ali isto tako da prezentuje sadržaje koji su u skladu sa licencama pomenutih magazina.

Za veliku većinu modnih i lifestyle magazina važi upravo verovanje da prikazuju površnost i nerealne/nedostižne situacije/osobe/ciljeve. Mislite li da je selekcijom takvih sadržaja automatski kreirana i “druga realnost”?

- Ne vidim ništa loše u prikazivanju sadržaja koji su možda nedostižni čitaocima u Srbiji, jer magazin ne prodaje i ne prikazuje samo realnost, nego i one sadržaje i ciljeve koji su možda snovi, ali za neke i nisu i neće biti.

Možete li reći da i dalje postoji bezuslovno poverenje u ženske magazine i portale?

- Ne znam šta se smatra bezuslovnim poverenjem. Sadržaji koji se prikazuju u magazinima i na portalima su decenijama slični, samo su interpretacije drugacije. Naravno, svi ćemo mi prikazivati prvo komercijlne sadržaje i to nije nikakvo varanje čitaoca ili izazivanje nepoverenja.

Na koji način su tržište/digitalizacija pomogli u radu tih istih medija i u rešavanju “enigme” šta žene žele?

Ja bih vas pitao koliko su magazini pomogli digitalizaciji ili digitalizacija magazinima. Za mene su to sasvim drugačiji kanali komunikacije, a samim tim i pristup sadržajima i čitaocima. Ne mislim da su isti oni koji konzumiraju print i digital.

Detaljniju agendu i način prijave za konferenciju možete pogledati na sajtu: digitalconference.rs