Parni valjak u Beogradu
Prođe konačno Parni valjak Beogradom, posle 22 godine i sve je bilo, jednostavno – očekivano. Očekivano savršeno. Nismo ni pomislili da od Akija, Husa i ekipe možemo da dobijemo drugačiji ugođaj.
Protresao je Valjak Srbiju čim je najavljen njihov koncertni povratak na ove prostore. Brzo zakazivanje drugog koncerta je jasno pokazalo koliko je veliko interesovanje, a oni koji su bili te sreće da na vreme nabave kartu za nastup broj jedan moraju da ulože dosta truda da verodostojno opišu gužve na ulazima i čekanje koje je prethodilo ulazu u Arenu. Lošije organizovanje u tom segmentu dovodilo je strpljenje do ivice – ipak, znalo se da će se sve to odmah zaboraviti čim se prođe kontrola, vrate ključevi i mobilni telefoni u džepove i uđe u velelepnu halu.
Tokom čekanja u redu puštena je „buva“ da je krenula svirka – srećom, tek oko 20.35, kada je puna Arena nestrpljivo navijala da se svetla ugase, to se i desilo, a bend je krenuo onako kako je i najavljivano, „Ljubavnom“. Svi su bili, kao što pesma kaže, naoružani smeškom, momentalno je eksplodirala želja Beograđana i mnogih koji su došli iz drugih gradova da se potpuno prepuste nepreglednom blagu hitova. Aki Rahimovski je više puta, u nameri da nešto kaže, prekidan ovacijama, na licu mu se videlo koliko iskreno i emotivno doživljava najveći koncert koji je Parni valjak ikada održao u Beogradu.
Publika je, takođe, sve granice kao od šale izbrisala, kada joj je Aki pružio mikrofon uglas je podsetila da „Zagreb ima isti pozivni“. Veliki pevač je uzvraćao poljupcima, nije se gubilo na ritmu dobrih četrdeset minuta, ali se znalo da na red moraju da dođu balade, a Parni valjak ih ima mnogo večnih, neprolaznih. Uz prvu od njih, „Dođi“, Aki je konačno bar na kratko predahnuo, seo na ivicu bine, a kada smo ponovo „uhvatili ritam“ Arenom su se razleteli baloni OTP banke koja je finanisijski pomogla koncerte Parnog valjka u Beogradu. „Neda“, kao što je poznato, „nije više tako ohola“, ali je ovoga buta bila baš žestoka, gitarska – odmah posle nje nešto sasvim drugačije. Postavljene su stolice na bini, jasno je bilo da sledi akustični blok. Medli sastavljen od „Javi se“, „Vreme ljubavi“ i „Kada me dotakne“ bio je sjajan uvod za njihovu prvu hit-baladu u karijeri, „Stranica dnevnika“.
Šesnaesto oktobarsko veče je donelo mnogo radosti, „pocepanih“ grla, ali i setnu crtu, kao i svaki put toga dana, od 2007. Napustio nas je pre tri godine Toše Proeski, poznato je da je Aki Rahimovski sa njim rado sarađivao i voleo ga, kako često kaže, kao sina, a Toše...Toše je voleo „Jesen u meni“. Znali su to njih dvojica i u duetu da zapevaju – sada je, posle njegovog uvoda preko video-bima, Arena sa Akijem pevala Tošetu u čast. „Nakon svih godina“ je pokazala da publika upija i novo gradivo, a pred „prvi od tri kraja“ protrčalo se po hitovima iz svih faza rada Valjka: „Sunčanom stranom“, pa „Moja je pjesma lagana“, pa „Prokleta nedelja“, zatim „U ljubav vjerujem“, Lutka za bal“ (briljantna Tina Rupčić, dugogodišnji prateći vokal benda) i „U prolazu“.
Lupaju stopala, trese se cela hala – jasan je to znak bendu da, posle dva sata i 15 minuta, ne pravi veliku pauzu pre prvog bisa. Otvorio ga je divni duetski „sentiš“ „Dok je tebe“ koji su Tina i Aki otpevali zajedno i na albumu „Samo snovi teku uzvodno“ pre 13 godina. Mnogi su čekali, između ostalih hitova, i „Godine prolaze“, a gotovo svi baladu koja je nastala u ratno vreme, ali je, uprkos tome, preskočila sve moguće prepreke postavši evergrin u opusu Parnog valjka i kad je srpska publika u pitanju – „Sve još miriše na nju“.
Nikome nije padalo na pamet da krene ka izlazu ni kada se bend po drugi put povukao u „backstage“ – Aki je na to imao spreman odgovor. „Jedino vam se možemo zahvaliti pesmom“. Logično – „Hvala ti“, i, konačno, dugo očekivana „Ugasi me“, čisto da kraj jednog ovakvog koncerta ne bude mlak, spor.
Grupe sa tako bogatom karijerom kakvu ima Parni valjak nikada ne mogu da ispune baš svačiju želju i odsviraju baš sve hitove, čak ni blizu toga. Kad bi se krenulo hronološki, od „Prevela me mala žednog preko vode“ „Ona je tako prokleto mlada“, „Kao ti“, pa, recimo, preko „Sjaja u očima“, „Anje“ do pesama iz novije faze, mogla bi da se sastavi još jedna moćna set lista, bez ponavljanja. Bend je, međutim, potpuno uspeo u nameri da napravi jedan valjan, reprezentativan presek i zadovolji skoro svačiji ukus. Sve čestitke sjajnom Akiju, jednom od najplodnijih ex-yu autora Husu, gitaristi Brku koji je svojevremeno bio zvezda velikog „transfera“ iz Prljavog kazališta u Parni valjak, i svima ostalima koji su doprineli da se proslavljena grupa, posle toliko vremena, koncertno vrati u Beograd onako kako joj i priliči – na velika vrata i u punom sjaju.
Milan Ćunković