Meda za trećinu manje nego prošle godine

Američki pčelari 90 odsto svoje zarade ostvaruju od voćara, samo deset odsto od pčelinjih proizvoda, dok naši pčelari i voćari „izgiboše“ sudeći se

Ovogodišnji prinos meda na području valjevske regije je, ukupno gledano, za 25 do 30 odsto manji nego lane. Pri tom, prostori istočno od Valjeva, počev od ubskih sela, preko Karaule, Zabrdice i Grabovice, pa sve do Carića, zabeležili su odlične medonosne rezultate. Ovim uspesima doprineli su i podesno proleće i blaga zima. S druge strane, krajevi oko reka Jablanice, Obnice i Gradca sredinom maja doživeli su jak temperaturni skok koji se negativno odrazio na cvet bagrema i učinio da su ti prostori podbacili sa prinosom meda. Ovako, u najkraćem, proteklu pčelarsku sezonu vidi Milenko Živanović, general u penziji, poznati pčelar koji je sa svojim košnicama prokrstario veliki deo bivše Jugoslavije, čovek za koga u ovom poslu, jednostavno, nema tajni. Prosečan prinos po košnici je 12 do 15 kilograma, s tim što je kvalitet meda odličan, jer cvetovi biljaka nisu bili naliveni vodom − navodi Živanović, uz procenu da na području Uba, Mionice, Valjeva, Osečine i Ljubovije ima oko 7.500 proizvodnih pčelinjih društava. I ove godine malo je učinjeno da se pčelinja paša poboljša. Većina pčelara i dalje, po njegovom mišljenju, „čeka šta će bog dati“ umesto da se seju medonosne kulture koje, osim što su dobre medonoše, predstavljaju i kvalitetno krmno bilje za stočnu ishranu. 

Perak, na primer, dolazi pre svih drugih prolećnih trava, veoma je medonosan, a kao stočna hrana poboljšava masnu jedinicu u mleku. Kad bi svaki peti pčelar posejao bar po pet ari perka, bio bi to veliki zamah u razvoju pčelarstva i stočarstva – procenjuje Milenko Živanović i dodaje da dobar unos nektara u martu i aprilu garantuju dobro vrcanje meda na kraju sezone. On smatra da je problem i što se naši pčelari uglavnom orijentišu samo na bagremovu pašu, jer je bagrem kratkotrajna biljka i biološki nepodešena razvoju pčele u ovim krajevima, pošto cveta početkom maja, dok pčela svoj maksimum doživljava krajem maja i početkom juna. Jedan od problema je i kako na tržištu valorizovati proizvedene količine meda?

Neophodno je da pčelari budu organizovani u ekonomsko−pravne subjekte, pčelarske zadruge, koje će prikupljati tržišne viškove pčelinjih proizvoda − med, vosak, propolis, polenov prah, mleč, a da za ostvarenu dobit pčelari dobiju nove košnice, prikolice, centrifuge i ostalu opremu, da se mladi ljudi zaposle u zadrugama... Tako radi ceo svet. Pčelar treba da brine do centrifuge, do proizvedenog meda, posle brigu o plasmanu proizvoda preuzimaju drugi − kaže Živanović. I dodaje da po kvalitetu pčelinjih proizvoda valjevski kraj može da konkuriše na bilo kojoj „tezgi“ na bilo kojoj tržišnoj tački na planeti. Uz uslov da se dobro organizuje. 
Ne možemo se mi u valjevskom kraju kleti u malinu, šljivu, kupinu..., ako nema pčele. Nauka zvanično potvrđuje da nema ni govora o prvoj klasi bilo koje voćke, ako na njoj nema pčele. U SAD postoje agencije koje posreduju između pčelara i voćara, svaki pčelar dobija od voćara 20 dolara po košnici ako dotera svoje pčele u blizinu voćnjaka. Američki pčelari 90 odsto svoje zarade ostvaruju od voćara, samo deset odsto od pčelinjih proizvoda. A naši pčelari i voćari „izgiboše“ sudeći se − navodi Milenko Živanović. I dodaje da je u našim malinjacima i šljivicima upravo mesto za pčelu i da se tu može očekivati korist i za voćare i za pčelare.(„Pregled“)

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.