Džoni Štulić neće doći


Tragove stopala na crvenom tepihu uglavnom ostavljaju “superstarovi“, „mega zvezde“, „VIP“ – ovci... Reflektori šljašte, blicevi svetle, žuta štampa se presijava...nekada, međutim, ne mora da bude baš tako. Crveni tepih je, 20. oktobra prostrt u slavu kulture pred knjižarom Plato, njime su prošetali svi učesnici i posetioci manifestacije posvećene Branimiru Džoniju Štuliću povodom nedavnog objavljivanja 14 njegovih knjiga (plus bonus diskovi sa nastupa u Banjaluci i Mostaru 1990.) u izdanju Platoa. Veći deo tog opusa čine prevodi antičkih dela, ali ne izostaje ni Štulićev autorski rukopis, kao i knjiga koju sačinjavaju brojni novinski članci vezani za Azru.

Crveni tepih i ambrozija

„Crveni tepih i ambrozija" je novi vid pristupa promociji književnih dela koji smatra kulturni događaj veoma bitnim za medijsku prezentaciju. Značajan doprinos tome dala je, direktnim prenosom, televizija Studio B pa su gledaoci širom Srbije mogli da vide šta se dešavalo, pre svega, u klubu „Ilegala“ gde je upriličen centralni deo ove manifestacije.

-Veliki sam obožavalac opusa Džonija Štulića. Obeležio je deo mog detinjstva, omiljena pesma mi je „Balkan“. Drago mi je da se i mlađe generacije okreću pravim vrednostima kao što je Azra – izjavila je glumica Ivana Mihić, a psiholog Žarko Trebješanin je naglasio da je Štulićevih 14 knjiga „duhovni univerzum“.

-Pripadam generaciji koja je slušala Štulića kad je bio u punoj formi – rekao je poznati televizijski voditelj, nekadašnji urednik Trećeg kanala Igor Miklja. – Njegov bunt je poprilično doprineo nekim mojim shvatanjima o životu. I ovo što je sada uradio je nešto neuobičajeno – ponovo je pokazao da ima stav.

Ko Džonija svira -bira šta će da dira

A tamo dole, u prepunoj „Ilegali“, red priče o Štuliću, pa red citata iz knjiga u interpretaciji Branislava Lečića. Evocirali su uspomene novinari Momčilo Rajin i Velja Pavlović, a Dragoljub Mićko Ljubičić je, očekivano, doneo notu humora pričajući o tome kako su se nekad „privodile“ devojke uz Azru na „akustari“, uz zaključak – ko sa merom Džonija svira, može da bira šta će da dira.

-SKC ’81, to je prvi koncert Azre na kom sam bio. Počelo je tako što je Džoni izašao, rekao „Dobro veče“ i onda je počela dvosatna paklena svirka bez prestanka. Komunikacija sa publikom – nula, ako izuzmemo pesme. Komunikacija kroz pesme – 100. Na kraju je završio i rekao „Laku noć, prijatno“. Ta njegova komunikacija je i trideset godina kasnije slična. Kada neko ima toliki broj pesama ili knjiga, a ne komunicira između pesama ili knjiga, onda je nužno, kada izdaje te knjige, da ih bude odjednom 14 – u svom stilu je rekao Mićko.

-Gde god da si, znam da imaš ovu zemlju u cipelama. Znam da smo se davnih godina opili na trgu gde je HNK u Zagrebu. Ostali smo do zore, maštali, međusobno se pitali... Nisam jedini koji je sa tobom proveo celu noć, nisam jedini koji je sa tobom pričao o patnji, o bolu, o ženama, o budućnosti, o propasti, o beskonačnosti... Vreme je da budeš ovde. Ove knjige su najava, kao ploča mermera stavljena na put, da gaziš 14 koraka do nas. Svako od ovih ljudi, i onih koji će biti u situaciji a znam da te vole – čitaće te. Tamo je sakrivena tvoja duša i ispovest, tamo si ti rodio naš tihi bol, patnju i setu od koje ne možemo da se odmaknemo. Fališ, čoveče, dođi - kao da je zavapio Branislav Lečić između dva citata iz Štulićevih knjiga, a onda je aplauze izmamio, baš kao i bilo gde drugde da se pojavi, Rambo Amadeus.

Mega-car o polu-Bogu

-S obzirom da sam ja svetski megacar, nema nijedna druga uloga koja bi se Džoniju mogla dodeliti osim da kažemo za njega da je polu-Bog – od Ramba se i nije očekivalo da kaže neki frazeološki, isklišeirani hvalospev. –To je, verovatno, razlog zašto on večeras nije došao. Bolje je da je nedodirljiv jer će time zaštititi svoju titulu koju je dobio – ne od mene, naravno, nego svojim radom. Džoni je ponovo zamahnuo svojim buzdovanom i poravnao tu prigradsku kulturu koju sam ja od milja nazvao turbo folk, a oni su iz svog neznanja prihvatili to pogrdno ime misleći da im lepo stoji.

Negde oko 21.30 priča je ustupila mesto pesmi. „Azra tribute band“ je krenuo neumorno da niže sjajne interpretacije klasika: „Nemir i strast“, „Poziv na ples“, „Nikom nije lepše neg’ je nam“...

Kraj njihove svirke nikako nije označio i završetak manifestacije, jer ona traje – tri dana. U „Ilegali“, 21. oktobra, od 20 h o Štuliću priča arheolog Staša Babić, filolog Gordan Maričić i novinari Dragan Kremer i Dubravka Duca Marković, a sutra uveče u isto vreme novinar Petar Janjatović, istoričar Radina Vučetić i sociolog Bojan Panaotović. Promotivne aktivnosti će se zatim nastaviti na predstojećem Sajmu knjiga.

Milan Ćunković

Pogledajte još
Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.