Koraci i odsjaji

Koraci i odsjaji Aleksandra Đurića na vertikalnim-horizontalnim površinama postaju kosmos u oku i oko u kosmosu, dok spuštamo pogled na tlo po kom hodamo koracima odsjaja vasione vizuelne umetnosti.

Četvrtak je 11. oktobar a 2007. godina u Galeriji RTS. O umetniku i njegovom delu govore Nikola Mirkov, predsednik Saveta RTS-a za likovno stvaralaštvo i Đorđe Kadijević, likovni kritičar. Stišali su se koraci mnogobrojnih prisutnih ljubitelja lepe umetnosti a odsjaji bliceva su siguran znak da će izložba biti otvorena. 

Sa katalogom u ruci slušam: u odsjajima reči i misli koraci odlaze i dolaze, u odsjajima reči i misli vasiona je tako mala i blizu.

Tu, tiho sa strane u odnosu na publiku, a negde pored govornika, stoji umetnik, skroman, nenametljiv. On zamišljeno sluša, sluša i šeta ulicama, ulicama punim znakova - značenja, pogleda spuštenog na put i sve na njemu, baš sve. Traži likovnost u slučajnosti, od koje nastaje slučajnost u likovnosti. Odsjaj koraka vidi se visoko, i visoko se vidi, odsjaj putuje večno obuhvatajući sve, i kada stigne do kraja (kraja svih krajeva - početka) ostavi trag - znak na nekoj ravni - slici. Tako nastaje, između koraka i odsjaja, umetničko delo.

Tako biva i sada da se neskladna beogradska vreva i buka u septembarsko predvečerje stegnu i stišaju, i nastane pod svetlim nebom lepa tišina koja namučenom čoveku dopušta da se smiri i odahne, i da u tom trenutku nađe odmora i zaštite od svega što je bilo i još može biti.  (Ivo Andrić „Znakovi pored puta“)

Nogu pred nogu, ajde polako, stići ćete... nije kosmos ni velik ni nedostižan, ponekad je tu negde pored nas, recimo na primer, možda i na nekoj izložbi koraka i odsjaja.

Dragan Kljajić