MIRA ŠKORIĆ O ŽIVOTNIM NEDAĆAMA: Bila sam na rubu egzistencije, bolesna i bez prihoda, sa malim detetom

Popularna pevačica Mira Škorić zakazala je koncert za 22. oktobar u Sava centru, kojim će obeležiti jubilarnih 30 godina karijere.

Svesna da deli javnost na one koji je obožavaju i one kojima nije simpatična, Škorićeva je rešila da prve obraduje pesmama u novom ruhu, dok je za ove druge baš briga. Temperamentna Mira spremna je da peva i celu noć ako to publika bude tražila.

- Ponosna sam na sebe, na 30 godina karijere, na prvi snimljeni album '88. godine, toliko da jedva čekam da izađem pred publiku. Daću svoj pečat i pokazati svoj razlog postojanja na estradnoj sceni. Imaću gudače i Bobana Kopunovića, kojeg u šali zovem general zato što radi izuzetne stvari i zato što ćemo zaista prirediti veličanstven koncert, po svemu neuobičajen, sa aranžmanski izmenjenim pesmama. Spremili smo repertoar od 45 pesama sa teškom mukom, koju i dalje mučimo jer nije lako izabrati pesme. Koncert će trajati koliko publika bude želela. Pevaćemo dok nas ne izbace iz Sava centra.

Interesovanje za koncert je veliko, pa se nameće pitanje hoće li biti još neki datum i zašto ne Arena?

- Zato što je Sava centar baš to što želim. Taj prostor je moj izbor zbog akustike, tehnike, atmosfere, svega. Daću pečat, poštovanje i ljubav svojoj publici, koja je tolike godine uz mene. Ne pravim koncert da bi se pričalo koliko sam karata prodala i da bih zaradila, nego da bih na najlepši način zaokružila dosadašnji rad.

Neverovatna snaga vas odlikuje kao ženu, to vide i oni koji vas ne vole. Da li ste i koliko puta hteli da kažete: "E, sad je kraj, idem sa estrade"?

- Borac, i to je moj usud. Više puta sam bukvalno bila na korak do toga da ostavim muziku, estradu, sve i da drugačijim putem krenem, ali me ta ljubav prema pesmi vraćala, ma kako teško bilo. Ljudi ne shvataju jer se o tome ne priča, nego samo slušaju i prepričavaju o šuškama i novcu, koji se zaradi ili ne zaradi, da naša muzička tonska proba traje od pet do sedam sati. Ne znaju ljudi da ja ustanem u sedam, pola osam i odem od kuće ubrzo zbog obaveza i vratim se kući u dva ili tri posle ponoći. Ceo život tako uglavnom protiče. Dani puni stresa, stalna putovanja, duge vožnje, sati i sati na točkovima koji se mere godinama. Samo za jednu emisiju nama treba maltene ceo dan.

Da li ste, baveći se pevanjem, nekada bili na rubu egzistencije, brinući da li ćete sutra imati za hleb?

- Ma kako nisam. Više puta sam bila na rubu egzistencije i imala materijalne probleme. Najteže godine i u tom finansijskom smislu su bile tokom moje bolesti i velike borbe. Ne radiš i nemaš prihode, a imaš dete i porodicu. O tom periodu mi je teško i da mislim i da se vraćam na njega jer meni nikad nije potrebno podsećanje kako je bilo teško i kako može biti zato što sam uvek racionalna i trezveno mislim, uvek sa obe noge na zemlji. Tada se gledalo na svaki dinar u strahu da sutra nećemo imati za hleb. Pritom si bolestan i ne znaš kad će kraj tvoje borbe.

Ko je tada bio uz vas?

- Poenta priče je da je porodica jedini oslonac kad je čoveku najteže.

U najkritičnijim momentima šta vam nije dalo da pokleknete?

- Kad bih pala, iako sam generalno borac, napred me je teralo i gore dizalo to što sam majka i ta moja ogromna ljubav prema mojoj Milici.

Koliko ste osporavani od početka karijere do danas i kada ste ljubomoru kolega najviše primećivali?

- Da imenujem, ne želim. Niske i ružne udarce sam konstantno dobijala tokom karijere, a na njih sam odgovarala osmehom.

Jeste li ih zaboravljali? Mislim na udarce?

- Noževe u leđa ne zaboravljam i posle toga pre ili kasnije pucam u glavu, mislim figurativno.

Koliko puta su vas izdali prijatelji u koje ste se kleli i sa kojima ste delili sve?

- Ne kažu džabe: "Čuvaj se prijatelja jer od neprijatelja znaš šta možeš da očekuješ". Koliko god da sam se čuvala, neka prijateljstva su mi nanela veliku bol jer sam izdata. I to nebrojeno puta. Svirepo. Za to nikad nisi spreman koliko god znao definicije. Međutim, ja sam napravila štit i ništa me više ne dotiče jer imam svoju oazu i svoj mir više ne dam, ne dozvoljavam nikom da mi naruši duševni mir, koji mi je najbitniji.

Na šta ste najponosniji u životu?

- Najponosnija sam na svoje dete. Ona je moje božanstvo, ona je moja svetinja, zbog nje živim i zbog nje se borim. Milica je stvarno dobar čovek, ali ne mojom zaslugom, jednostavno je takva rođena. Oduvek je bila posebna. Milica je svoj čovek, šesta je godina medicine i ne strepim za nju jer je odgovorna i pametnija od mene.

Za čim žalite? Kakva ste ćerka?

- Ostala mi je večita žal za majkom, koja je pre dve godine otišla zauvek i ostavila prazninu, koja ničim ne može biti popunjena. Život ide dalje, ali nemerljiva bol za majkom samo je veća. Žao mi je što joj nisam posvećivala više vremena iako sam bila dobra i nežna ćerka. Mogla sam više biti sa njom tokom celog života. Majka me je dizala kad sam padala i hrabrila me kad sam mislila da ne mogu dalje. Štitila me je od svega. Koliko god čovek da ima godina, kad izgubi majku, izgubio je deo sebe.

Imate divan odnos sa ocem, da li ste mu zahvalni za svu podršku koju vam je pružao nakon razvoda?

- Ovih dana me grize savest jer zbog priprema koncerta nisam nekoliko dana videla oca, ni sestru, a ni ćerku. Milica me pre neki dan zvala da popijemo kafu u gradu, ali ni za to nisam imala vremena. Nadomestiću im to posle 22. oktobra. Tata je uz majku bio moj najveći oslonac i pomagali su mi oko svega u životu. Oni su mi zapravo odgajali ćerku dok sam ja pevala i putovala, jer bebisiterke nikad nisam imala.

Dugo ste izbegavali da govorite o borbi sa karcinomom i četiri operacije koje ste imali u bici za život?

- Bolest nije sramota i krila sam je samo zbog roditelja. Da oni ne bi saznali. Lagala sam ih svesno da ih poštedim. Moji su mislili da sam na dalekom putu na koncertima, na turnejama, a ja sam bila samo par kilometara daleko od njih i vodila bespoštednu borbu sa bolešću. Odlasci na terapije su posebna i užasno teška priča, no, na sreću, stavljena je tačka na moju 15-godišnju borbu sa tumorom. I sad apelujem: "Ljudi, idite na preglede dok ste zdravi, jer su šanse za život veće što se pre bolest ili naznaka za nju otkrije."

Za kompletnu sreću i duševni mir deluje mi da vam fali samo muž?

- Muža sam možda ranije i želela, ali sam to pregorela jer nisam naišla na jačeg od sebe, a on bi morao to biti. Ako takvog nemam, nijedan mi onda ne treba, sve mogu sama, a i starački dom je divna stvar.

Izvor: Republika.rs
Foto: miraskoric_official/Instagram