MARKO BULAT O GUBITKU BRATA: Igor je prošao teške muke, bilo mi je užasno da gledam njegovo stradanje

Marko Bulat je skoro tri decenije na estradnoj sceni, a za to vreme se u medijima, iako čuva privatni život od javnosti, mnogo toga pisalo.

Pre dva meseca ostao je bez rođenog brata, novinara i urednika na RTS Igora Bulata. To je za pevača bio veliki emotivni udarac, a u intervjuu za "Kurir" otkriva kroz koje je sve teške trenutke prošao u poslednjih godinu dana. Ali na početku razgovora Bulat sumira utiske i o karijeri.

- Postigao sam dovoljno, jer pevam svoje pesme, a i moje kolege pevaju moje pesme. Vidim da sam ostavio trag. Nije bitno koliko se baviš poslom ako nisi ostavio nikakav trag. Računaju se pesme i hitovi koji ostaju iza tebe. Godine su tu samo da te učvrste i osiguraju u tom samopouzdanju koje si stekao.

Počeo si devedesetih na splavovima. Da li se sećaš prvog honorara?

- Honorar je bio pet maraka za veče. A tolika je bila plata mojim roditeljima.

Da li si ljudima iz podzemlja pevao na proslavama?

- Nisam nikad pevao ni na jednoj proslavi, ali bih pevao, zašto ne bih. Mislim da se ne bih mnogo ni pitao, nego bih pevao. Što se tiče devedesetih, svi koji su se bavili muzikom imali su susret s ljudima s asfalta. Ali ljudi samo mene povezuju s njima koji su bili redovni gosti u svim lokalima.

Da li postoji neko s kim nisi dobar od kolega?

- Ne postoji, ali ima onih koji su me razočarali. U životu te i normalni ljudi razočaraju, a ne tamo neke kolege.

Da li sad snimaš nešto?

- U decembru sam izdao album, a tog meseca su i mom bratu otkrili rak. Otad se nisam bavio albumom i karijerom. U planu mi je da, kad prođe još malo vremena, snimim baladu koju sam napisao pre više od 15 godina.

Zašto tek sada?

- Zato što ima veze s gubitkom brata. To je pesma na koju dosta ljudi reaguje emotivno, puste suzu. Jedva čekam da je snimim. To je moje kapitalno delo. Kao "Nebeska kafana", recimo. Život mora da ide dalje, pa ću na leto da snimim i nešto veselije.

Kako si sada, dva meseca nakon Igorove smrti?

- Ovo mi je prvi smrtni slučaj da mi je blizak rod, iako sam gubio prijatelje i kumove. Ali mislim da je navikavanje na realnost i okolnosti pravi izraz. Od raka sam od bližnjih, pored brata Igora, izgubio i dede Jovana i Nikolu, kuma Boleta i kumče Dragutina - Gutu.

Da li ti je bilo teže dok si gledao svog brata kako boluje ili sada kada ga nema?

- Bilo mi je teže dok sam gledao kako ga gubimo i dok sam posmatrao njegove muke. Izuzetne muke i stradanja kroz koje je prošao. Ti gledaš, a ne možeš ništa da pomogneš. Teško je i jedno i drugo, ali odlaskom su mu skraćene muke.

Pričao si da si tražio sve načine za lečenje.

- Rak jetre je pitanje vremena i veoma je teško, pogotovo što kod Igora nije bio koncentrisan kancer. Bio je u Turskoj na hemioterapiji, u Padovi, ali se kancer nije učaurio u neku membranu da bi mogao da se odstrani, nego je sve bilo raštrkano i nije moglo da se operiše.

Kako si primio informaciju o njegovoj bolesti?

- Promenio sam život u smislu da sam više provodio vreme s bratom. Kad god sam bio u mogućnosti, bavio sam se savetima iz alternativne medicine, od petroleja do sode bikarbone, kozlaca, ulja od kanabisa. Svako saznanje, kao i ono o štetnosti hemioterapije do kog sam došao, pokušao sam da primenim u njegovom lečenju. Naravno, on je bio na kraju taj koji je odlučio kojim će načinom da se leči.

Kada ti najviše nedostaje?

- Uvek je to noć, tada najviše boli i pritiska.

Da li ćeš moći da otpevaš pesmu koju si mu posvetio?

- Kako da ne. Pesma je teška i apsolutno nekomercijalna. Prema radnoj verziji, zvaće se "Kraj", ali pošto tu nije kraj, verovatno će se zvati "Ne plači".

Da li ti je danas bolje u karijeri nego pre 10-15 godina?

- Nije, bilo mi je bolje na "Lukasu". Ljudi su nekad stvarno voleli muziku i išli na muziku, nisu bili potrebni promoteri da bi neko došao u kafanu.

Da li su danas pevačice popularnije od pevača?

- Za tinejdžersku publiku jesu, zato što gledaju du*eta i si*e. Ko hoće da sluša muziku, njemu neće biti bitno šta je pevačica obukla.

Da li ti je afera o drogi nanela štetu?

- Da, na primer ljudi koji organizuju projekciju premijere "Ratova zvezda", koji su me dosad zvali, prestali su da me zovu. Dobijao sam karte za pretpremijeru, jer oni znaju da volim to, ali su prestali da me zovu. A i danas, malo-pomalo, na nekoj svirci mi guraju kesicu u ruku umesto bakšiša, zato što su ubeđeni da ja to konzumiram.

Da li supruga i ti uspevate pored dece da sačuvate intimu?

- Imamo bake koje pomažu. Neki vikend, kad ne radim, odemo da spavamo u nekom drugom stanu kod babe da budemo sami, odemo na piće da se ispričamo i, što bi Marija rekla, bez zvukova dece. Minimalno to radimo, ali evo, noćas nije bilo spavanja uopšte.

Da li si tata koji je maksimalno uključen u vaspitanje i odgajanje dece?

- Jedva sam čekao da dobijem decu. Intenzivno učestvujem u njihovom odrastanju. Važno je da tu budeš za prvi korak, prvo piškenje u nošu, snimio sam telefonom prvi sladoled koji je jela, prvi sneg. Dorotea je vezana za mene, pa plače kad odlazim od kuće. Pati kad nisam tu, to mi je teško.

Izvor: Kurir.rs
Foto: bulat.marko/Instagram

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.