Zasedanje Interparlamentarne unije: Nastavljena generalna debata

Debata 141. Skupštine Interparlamentarne unije, čija je tema „Uloga i mehanizmi parlamenata u jačanju međunarodnog prava i doprinos regionalne saradnje“, nastavljena je danas u Sava centru u Beogradu.

Parlamentarni predstavnici su izlagali tokom četiri sata, koliko je debata trajala, govoreći o glavnim unutrašnjim i globalnim problemima, ali i značaju parlamenata za unapređenje vladavine prava i ljuskih prava.

Predstavnik Narodne skupštine Srbije, Vladimir Orlić, istakao je da su mir i saradnja, privrženost vladavini prava i poštovanje međunarodnog prava osnovni postulati, kako unutrašnjeg, tako i spoljnopolitičkog delovanja Republike Srbije.

Govoreći o Kosovu i Metohiji, naglasio je da se ne radi o sudbini jedne teritorije, već i o sudbini naroda, kako srpskog, tako i albanskog, koji je takođe pogođen svim trenutnim merama.

- Ne govori se samo o pravu da se poštuje identitet, jezik i kultura, več i da se poštuje pravo na život. Tu ne postoji nijedan protivpravni argument. Uprkos svemu, Srbija je spremna da nastavi dijalog sa Prištinom, čim takse budu ukinute, kako bismo mirnim putevima, u skladu sa principima međunarodnog prava, nastavili da se borimo za rešavanje pitanja Kosova i Metohije, koja je od ogromnog značaja i za stabilnost regiona - rekao je Orlić danas.

Predstavnik Parlamenta Velike Britanije rekao je da će paralmentarna demokratija biti ugrožena sve dok mediji ne budu slobodni i nezavisni. Podsetio je na ubistvo Kašogija u Istambulu i novinarke Dafne Karuana Galicija koja je ubijena na Malti, pri čemu počinioci nisu pronađeni. U mnogim slučajevima, novinari su zatvarani, maltretirani i progonjeni.

- Oko 400 medijskih radika su zatvoreni širom sveta, a polovina njih su u zatvorima u Kini, Egiptu, Turskoj, Iranu i Saudijskoj Arabiji.

Britanska vlada, kroz Konvenciju o globalnim medijskim slobodama i Koalicijom za slobodu medija, koja broji 32 zemlje, među kojima je i Srbija, nastoji da popravi položaj medija i novinara u svetu.

Poslanica Rudenko iz Ukrajinskog parlamenta rekla je danas da je agresija Ruske Federacije na Ukrajnu 2014. godine primer kršenja međunarodnog prava, dok je Donbas jedini region u Evropi gde se vodi sukob sa civilima, a anektirani Krim je sve militarizovaniji. Poziva parlamentarce da se uključe u rešavanje ovih problema, podsećajući da je ljudski život najvažniji.

Poslanik palestinskog parlamenta podsetio je da je okupacija izraelskih snaga, uz podršku SAD-a, potkopala Rezoluciju UN-a, čime preovlađuje „Zakon džungle“. Rešenje vidi u preuzimanju mera nadzora, čime bi „politika dvostrukih aršina bila odbačena“. Na kraju izlaganja naglasio je da uprkos patnji palestinskog naroda i dalje veruju u uspostavljanje mira, razvoja, prosperiteta i poštovanje ljudskih prava u skladu sa Rezolucijom UN.

Predstavnik parlamenta Kube je rekao da razvijene i bogate zemlje imaju monopol i moć i da to gazi multilateralizam, pri čemu je to vidljivo u odnosima SAD-a prema Kubi.

- SAD nastavlja kršenje ljudskih prava kroz ekonomsku blokadu Kube.

Sa druge strane, poslanica peruanskog parlamenta osudila je raspuštanje parlamenta u njenoj zemlji, poslanica parlamenta Venecule govorila je o vladavini diktature u njenoj zemlji, skrenuvši pažnju da opasnost od diktature postoji u svakoj zemlji. Pozvala je međunarodnu zajednicu u pomoć, jer „u Veneculi nema života, ljudi jedu đubre i leče se biljkama i semenkama, dok su brojni parlamentarci u zatvorima".

Grčka poslanica pozvala je međunarodnu zajednicu da pomogne EU u rešavanju migrantske krize, koja je počela 2015. godine, istakavši da je upravo Grčka preuzela najveći teret prihvatajući najviše izbeglica.

Na generalnoj debati 141. Skupštine Interparlamentarne unije obratilo se oko 40 parlamentarnih delegata, među kojima su parlamentarci iz Australije, Malezije, Rumunije, Angole, San Marina, Španije, Mongolije, Francuske i drugih zemalja sa svih kontinenata.

Poslanici su saglasni da pravni poredak utvrđuju Vlade, dok parlamenti često samo „overe“ taj poredak zakonskim propisima, zato bi njihov položaj trebalo stalno jačati. Pridržavanje međunarodnih sporazuma je uslov održanja mira i bezbednosti u svetu. Ipak, izazovi sa kojima se suočavamo danas nisu samo oružani sukobi već su tu i klimatske promene koje prete ekološkoj stabilnosti čitave planete, ekonomske i socijalne nejednakosti i unutrašnji sukobi poput korupcije i nestabilnosti u državama. Zbog stalnog evoluiranja sveta, saglasni su parlamentarci, saradnja mora da se promeni.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.