Apoteke dobro snabdevene

Domaći proizvođači lekova i dalje se susreću sa teškoćama, a one se odnose, kako na poslovanje u Srbiji, tako i na, za sada teško premostive prepreke u izvozu i registraciji proizvoda na tržištu bivših jugoslovenskih republika, a pre svega na tržištu Slovenije i Hrvatske. Apoteke u Srbiji su sada dobro snabdevene lekovima, deficitarnih preparata nema, Republički zavod za zdravstveno osiguranje u ugovorenim rokovima isporučiocima plaća robu, čulo se juče na konferenciji „Farmacija i zdravstvo − trendovi i perspektive“. Problema ima na tržištu sa nelojalnom konkurencijom i još uvek, nižim cenama lekova, od onih koje očekuju proizvođači. To će usporiti uvođenje GMP standarda u proizvođačku i distributersku praksu, ističu proizvođači, ali i dalje poslovanje pomenutih grupacija. 

U cilju rešavanja problema ovog, inače najprofitabilnijeg dela industrije, Ministarstvo trgovine i usluga i Ministarstvo zdravlja će predložiti Vladi, ističe Predrag Bubalo, ministar trgovine, uredbu o kriterijumima za formiranje cena lekova na osnovu analize o cenama lekova u zemljama regiona. Domaći lekovi se tretiraju kao u državama Evropske unije, a njihova cena se formira na osnovu poređenja sa cenama u okruženju, u ovom slučaju je to Slovenija, Hrvatska i Italija. Prosečan paritet cene domaćih i inostranih lekova povećan je sa 32 odsto, koliko je iznosio u oktobru 2004. godine, na blizu 42 odsto u oktobru 2007. što je za oko trećinu više u odnosu na prosečne referentne cene. U toku je izrada baze podataka o stanju cena u okruženju pa se shodno tome mogu očekivati i rešenja, kaže Bubalo. Razmotriće se, čulo se na konferenciji, i sve glasniji zahtevi za povećanjem maloprodajnih marži, koje sada iznose 12 odsto, kao i veleprodajnih marži koje su sada na nivou od šest odsto. Cilj je i primena propisa koji važe u državama Evropske unije, ali i postavljanje dugoročne strategije razvoja domaće farmaceutske industrije. 

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević je u uvodnom govoru jučerašnje konferencije kazao da je ulaganje u zdravstvo glavni faktor za održivi razvoj jednog racionalnog društva, naročito zemalja u tranziciji. „Zdravstveni sistem Srbije obezbeđuje 186 evra po stanovniku za godinu dana što je tri puta manje nego u Hrvatskoj i devet puta manje nego u Sloveniji“, naveo je Milosavljević i dodao da samo zdravstveni sistem Albanije ima manje novca po glavi stanovnika. Nakon devedesetih godina prošlog veka srpsko zdravstvo je bilo dužno 100 milona evra, kako se čulo, a u 2007. godinu je ušlo bez duga, tačnije, postavljeno je na osnovama održivog razvoja.(„Pregled“)