Ivana Jordan
Kada bi u kategoriji domaćih koncerata postojalo „priznanje“ slično čuvenoj filmskoj „Zlatnoj malini“, Ivana Jordan bi, bez sumnje, bila „laureat“ za ovu godinu.
Pevačica koja ima pristojan glas, atraktivan stas, ali i repertoar koji publika, u globalu, slabo poznaje, zakazujući koncert u Sava centru apsolutno je precenila svoje mogućnosti. „Karte ispod cene, karte ispod cene...“, čulo se pre početka, a kada tapkaroši na taj način pokušaju da se izvuku sa što manjim minusom, jasno je da od uzavrele atmosfere nema ništa.
Oko 1.500 ljudi je prvo prelistalo svoj primerak lista „Gazeta“ koji ih je čekao na sedištu, a onda je na binu izašla Ivana i njen „Veoma privlačan orkestar“ veoma neprivlačnog imena. Rif gitare, i „Pomoli se“ za početak – neubedljivo, koreografija sa nabildovanim momcima koji usred bine rade sklekove i paradiraju sa oružjem samo je izazvala podsmeh i nevericu, onaj ko je to smislio definitivno je više puta gledao „Univerzalnog vojnika“. „Nadam se da ste ovo na pravi način razumeli“, rekla je Ivana, i zapevala još nešto sa poslednjeg albuma, „Samo tebe želim“. Aplauzi su bili mlaki, njena komunikacija sa publikom – nikakva, da ne govorimo o najavama pesama. Kao da su pisane za školsku priredbu! Nigde nikakvog uzbuđenja, iščekivanja, turobno hladna atmosfera je zavladala od prvih minuta. Kada tako krene, onda „ispaštaju“ i numere koje su svojevremeno našle put do slušalaca, kao što je beovizijska „Lazarica“ ili „Zora“, biser sa prvog albuma. Očekivalo se da bar prvi taktovi njenog najvećeg hita „Svetlo koje tražim“ razmrdaju usnulu publiku, ali – ni to se nije desilo. U tim trenucima Ivana je čak i crvenela – kada je u refrenu usmerila mikrofon ka publici, čulo se tek nekoliko glasova, od horskog pevanja – ni traga.
Posle „Bombe“ na kraju zvaničnog dela koncerta, publika je, kao po komandi, počela da ustaje, svetla su se upalila, ali... Nekome je sinulo da ne bi baš bilo lepo da se prepričava kako je koncert završen bez ijednog bisa. Obično publika poziva izvođača nazad na binu, ovoga puta, bilo je obrnuto (!?), ljudi su već uveliko hrlili ka izlazu, kad ono – mrak, i Ivana, ničim izazvana, ponovo na sceni. Pesmu „Svetlo koje tražim“ smo, pre tri godine, zahvaljujući spotu prvo čuli na engleskom jeziku, očekivalo se da otpeva i tu verziju, ali, ponovo se začulo : „Kao da sanjam, i dobro i zlo...“ Sinoć premijerno izvedena nova pesma „Tebi i samo tebi“ po tekstu vladike Nikolaja Velimirovića doživela je reprizu na bisu, krug je definitivno zatvorila opet „Lazarica“. Mnogi su se zapitali – gde je „Svetlosni zrak“, simpatičan hitić sa debi albuma ?
Međutim, neka druga pitanja su bitnija . Otkud Ivani Jordan toliko „poverenja“ isključivo u sopstveni repertoar, zar nije mogao neki lep „cover“ da obogati koncert ? Zar oktet koji je učestvovao u pojedinim pesmama ne može da ima malo „srećnije“ ime nego što je „Pozitivan haos“ ? Ipak, najviše upada u oči to što se na bini nije pojavio nijedan gost !?
Sve se to obilo o glavu Ivani Jordan, sinoć je doživela udarac koji, sigurno, prilično boli.
Milan Ćunković