Počela je konferencija The Economist #Svetu2020: Nedostatak radne snage kao jedan od izazova u 2020.
Počela je osma po redu konferencija “The Economist: Svet u 2020” u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Učesnici će i ove godine razgovarati o tome šta nas očekuje u 2020. godini, ali i narednim godinama koje dolaze.
Na otvaranju su se obratili:
Vladimir Marinković, potpredsednik Narodne skupštine Republike Srbije, pozdravio je sve prisutne i zahvalio se, poželeo dobrodošlicu i srećan rad.
- Mi možemo da kažemo da smo zadovljni rezultatima koje je ova Vlada uradila po pitanju ekonomskog rasta, rekao je on i pričao o stranim investicijama, visini dosadašnjih ulaganja kod nas i planovima u vezi sa tim, o mladima i radnim mestima za mlade.
Pred kraj, rekao je:
- Moram da pohvalim odabir tema panela i panelista.
Konferenciju je zvanično otvorio ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije Zoran Đorđević.
Koji su to globalni, lokalni i ekonomski trendovi i kako će se reflektovati na Srbiju? I šta je perspektiva? Izaći iz prošlosti, biti kreativan, i trebalo bi da imamo jasan pogled u budućnost i da definišemo koliko daleko moramo da idemo, naveo je on.
Poslovi budućnosti traže od nas visoko obrazovanje i kvalifikovanu radnu snagu, a to bismo postigli preko Nacionalne službe za zapošljavanje, prekvalifikovanjem u IT sektoru i slično.
- Nedostatak radne snage će možda u 2020. dostići već neki nivo i možda biti neki problem, ali mi imamo regionalno povezivanje. Jedino rešenje je slobodno kretanje radne snage - rekao je on danas.
Drugi rizik je tehnologija, naveo je ministar, ne samo visoka tehnologija, već i veštačka inteligencija, a kao jedan od problema za narednu godinu naveo je tačnost informacija, takođe.
- To jeste globalan problem, one mogu i kompanije i zemlju da dovedu u jednu ozbiljnu situaciju.
Neminovnost ekonomske krize će se desiti svima, upozorio je.
- Mene su učili da kada ste dobro i u vrhu da se baš tada pripremate za tako nešto - ali imeprativ je da budemo agilni.
- Moramo da učimo i da prevaziđemo sva ona nerazumevanja između nas. Naši konkurenti nisu zemlje u regionu, naš konkurent nije EU - zaključio je ministar, ohrabrivši sve da se interesuju i za biznis.
Na kraju, on očekuje da postoji dijalg, razmena mišljenja, jer to jedino, kako je rekao, može da dovede do prosperiteta.
Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Beogradu
- Naše ideje nisu nove, a to je da uvedemo Srbiju u EU porodicu - rekao je Fabrici
- Možemo sada da kažemo da je Srbija prošla pola puta, otvorila je 18 poglavlja od 35, a jedan od bitnijih je, svakako, normalizacija odnosa Beograda i Prištine.
Na pitanje šta očekuje u narednoj godini, rekao je:
- Sigurno više truda, posvećenosti i koračanja unapred.
Prisutnima se, zatim, obratio Nenad Popović, ministar zadužen za inovacije i tehnološki razvoj.
Pričao je o potrebi da dobijemo sve više mladih inženjera, o veštačkoj inteligenciji, najviše robotici, a spomenuo je da bi trebalo da razmišljamo sve do 5G tehnologije, koje će sigurno dovesti do radikalnih promena i inovacije. Nije zaboravio ni na nove tehnologije za istraživanje svemira.
- Nema inovacije bez politike i donošenja političkih odluka - rekao je Popović, dodavši da bi trebalo da se nauka pragmatizuje, da ima primenu u celom društvu.
Čarobna reč za budućnost Evrope je inovacja.
Prisutne je pozdravila Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava
- Svet oko nas se menja stalno i danas smo suočeni sa izazovima u poštovanju ljudskih prava koji svaki dan donose nešto novo. Ekonomski rast i ekonmomska globalizacija su neminovno vezane za ljudska prava.
Spomenula je: migrantsku krizu, ostvarivanje ljudskih prava u oblasti tehnologije, digitalnu stvarnost, veštačku inteligenciju, nejednakost.
Prisutnima se, pred kraj uvodnih izlaganja, obratio zamenik gradonačelnika grada Beograda, Goran Vesić.
- Ovakve konferenicije su važne da naučimo jedni od drugih, da saznamo kako se drugi kreću.
Vesić je objasnio kakve izazove očekuje Beograd u 2020, a krenuo je od saobraćajne infrastrukture.
Dubravka Negre, šefica kancelarije za Zapadni Balkan Evropske investicione banke (EIB) pričala je o lepim vestima. Naime, EU je rekla da klimatskim promenama i taj rat počinje danas i predstavlja se strategija za ovu temu. Negre je pričala i o prvom klimatskom zakonu.
- Klimatske promene su najvažnije političko pitanje našeg vremena.
Regionalna direktorka magazina "The Economist", Joan Hoey, pričala je o Brexitu i predviđanjima za 2020.
Druga faza pregovora može biti brutalnija, čini mi se, rekla je, jer logika Bregzita je da Britanije odlazi, da će raditi sasvim nešto drugo. 11 meseci nije dovoljno za pregovaranje.
- Kada Britanije ode, nemačka ekonomija će oslabiti i to je prava prilika za Francusku i gospodina Makrona - rekla je ona.
EU mora da prvo raščisti u okviru sebe, u okviru svog dvorišta.
- Ima i negativnih posledica na strane reforme: nazapočinjanje pregovora će kreirati i stvoriti dodatni pritisak po pitanju dijaloga Beograda i Prištine i, naravno, podriva ulogu i položaj EU. To daje prostor Kini i Rusiji da ojačaju i prošire svoju ulogu. Mislim da će to prisiliti lidere zapadnih zemalja da razmisle o svojim nacionalnim interesima - rekla je Hoey.
- Britanija ima probleme u svojoj privredi, to su političari ignorisali nekoliko decenija, što mislim da važi i za Zapadni Balkan - završila je Joan Hoey.
"Evropa 2020: Čujete li “Odu radosti” ili je to neka druga pesma?"
Panelisti:
Nj.E. Gordan Bakota, ambasador Republike Hrvatske u Srbiji
Roman Weixler, privremeni otpravnik poslova ambasade Slovenije
Nj.E. Tarzan Milošević, ambasador Crne Gore u Srbiji
Nj.E. Aida Smajić, ambasador Bosne i Hercegovine u Srbiji
Nj.E. Iztok Jarc, ambasador Slovenije u Srbiji
Srđan Majstorović, CEP, predsednik Upravnog odbora
Moderator: Borislav Despotović, novinar RTV
Gordan Bakota, ambasador Hrvatske u Srbiji, rekao je da nema razloga pesimizmu i da bi zemlje trebalo da se okrenu reformama.
- Bitno je da sve zemlje koje planiraju ući u EU odmah krenu u reformske procese, kako bismo motivisali članice da nastave sa politikom proširenja, rekao je on i dodao da region treba EU, ali i EU treba i nas, kako bi nastavila tu politiku proširenja.
Aida Smajić je rekla:
- Integracija svih zemalja Zapadnih Balkana je bitna, ali moramo imati prvo podršku svojih prvih suseda i moramo ići na rešavanje svih otvorenih pitanja, kako bi put ka reformi išao brže.
Case Study 1/Srbija, jednaka za sve
Biljana Barošević, pomoćnica ministra za rad zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja pričala je o osobama sa invaliditetom i pristupima za rad koja su u fokusu ministarstva, pa i akcijama koje su sprovedene i koje su u planu. Time žele, rekla je, da pokažu da je Srbija jednaka za sve.
Case Study 2 / Reality Check "Deglobalizacija i posledice"
Nebojša Katić, ekonomista, pričao je, između ostalog, o globalizaciji koja, kako je rekao, nije nov fenomen, već je poznata od 19. veka.
- Globalizacija je nekom bila majka, a nekom maćeha - rekao je Katić objasnivši tako da je BDP agregat koji govori o tome šta je stvoreno u vašoj zemlji.
- Kada pogledamo cifre malo bolje, videćemo da mi nemamo razloga za radost, već da je jedino od globalizacije profitirala Azija. Sve ostale zemlje su, ili u regresiji, ili u stagnaciji.
Panel br. 2 – Ekonomija Srbije u 2020: Imperativ održivog rasta
Yana Mikhailova, Predsednica Saveta stranih investitora (FIC)
Vladimir Novaković, Predsednik UO NALED-a
Vladimir Čupić, Atlantic Grupa, član UO AmCham komore (AmCham)
Ronald Seeliger, Predsednik nemačko-srpske privredne komore ((AHK Srbija)
Danijela Fišakov, predsednica Slovenačkog poslovnog kluba
Uvodničar: Marko Čadež, Predsednik Privredne komore Srbije
Moderator: Milan Ćulibrk, NIN - glavni i odgovorni urednik
Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije je na početku pozdravio prisutne i paneliste, podsetio šta je značajno urađeno tokom tekuće godine, šta je važno za narednu godinu, a svakako bitno za privrednike. On je rekao da je polovina stranih firmi koje planiraju da dođu u Srbiju iz Nemačke, na šta će se kasnije nadovezati i Ronald Seeliger, Predsednik nemačko-srpske privredne komore.
Prisutnima se u okviru drugog panela obratio i Ronald Seeliger, predsednik Nemačko-srpske privredne komore, koji se, kako je rekao, plaši kolika je brojka ljudi koji odlaze, ljudi sa kvalifikacijama.
- Nemačka privredna komora je zajedno sa srpskom pokrenula dualno obrazovanje. Te kvalifikacije su jednake kao one fakultetske. Doživotno obrazovanje i usavršavanje je obavezno, inače ćete izgubiti kontakt sa stvarnošću i tržištem.
- Još uvek je visoka stopa nezaposlenosti, to mi se ne sviđa - rekao je Ronald Seeliger.
Yana Mikhailova je rekla da je Srbija magnet za strane investicije.
- Ono što još treba da se uradi su strukturalne reforme, i moramo da vidimo da je ekonomija efikasnija. Kada govorimo o nastavku tih reformi, imamo napredak, ali te reforme moraju da dospeju na listu prioriteta.
Vladimir Čupić, Atlantic Grupa, član UO AmCham komore (AmCham), kao ključne stavke za narednu godinu naveo je pravosuđe, smanjenje korupcije i poreski sistem, naznačivši da je stabilnost ključna.
Panel br. 3 "Vrednost u zdravstvu, Transformacija Zdravstvenog sistema kroz jačanje saradnje privatnog i javnog sektora"
Bakhuti Shengelia, Executive Director Global Policy and Healthcare Systems Novartis
Dr. Marius Geantă, predsednik i osnivač Centra za inovacije u medicini
Robert Čoban, Predsednik Color press grupe
Moderator: Nemanja Velikić, novinar
Robert Čoban, predsednik Color press grupe
- Nekada se o tom temama govorilo iza zatvorenih vrata, sada je to postala tema za javnost, sada pacijenti imaju pravo da znaju kakve te inovativne metode postoje i da im budu dostupne. Mi kao mediji imamo odgovornost da podižemo svest da se o tome mora pričati.
U ruralnim sredinama nije isto u odnosu na urbane sredinama, gde je svest veća, rekao je Čoban.
- Nemojte da zaboravite da se osigurate kad putujete - završio je on.
Bakhuti Shengelia rekao je danas na konferenciji:
- Često se zaboravlja politika da je pacijent na prvom mestu. Perspektiva pacijenta je jako bitna i nije tako drugačija od društvene perspektive.
Dr. Marius Geantă objasnio je da kancer stvara velike troškove, dok investicije u kancer nisu velike. Svaki rak je zaseban i moramo da krenemo sa tog stanovišta, i da se pozabavimo molekularnom stranom kancera.
Panel br. 4 / Privreda u Srbiji i razvoj industrijskih grana
Domaće i internacionalne kompanije o poslovanju na srpskom tržištu
Ognjen Kisin, Konstruktor grupa
Dragan Penezić, British American Tobacco
Dragan Filipović, predsednik IO Generali osiguranja
Mihailo Vesović, Privredna Komora Srbije
Moderator: Dušan Stojaković, urednik ekonomije u "Novostima"
- U osnovi svakog razvoja je ekonomija, a nju razvijamo znanjem i iskustvom i efekte moramo da pratimo - rekao je Mihailo Vesović iz Privredne Komore Srbije.
Dragan Filipović je izjavio:
Većina naših građana ne zna da zdravstveno osiguranje kada putuju košta euro dnevno po licu - treba nam pomoć države u osvešćivanju toga.
Dragan Penezić iz British American Tobacco-a.
- Naglasiću da je pod sivom ekonomijom najviše radnika na crnom.
Panel br. 5 / Sport & Business
Kako do uspešnog i profesionalnog sporta
Mr Milan Đukić, predsednik RK Vojvodina
Dragoljub Zbiljić, predsednik UO odbojkaškog kluba „Vojvodina”
Dejan Kozlina, marketing menadžer Olimpijskog komiteta Srbije
Nina Micić, PR i Marketing menadžer Skijaškog saveza Srbije
Moderator: Dan Fracile, novinar
- Komercijalizacija sporta je dovela do toga da sport postane visoko profitabilna aktivnost - rekla je Nina Micić.
Mr Milan Đukić je rekao:
- Ja zastupam tezu da sport može da se gleda sa više strana: aktivnost, biznis i industrijska grana i dodao:
- Nama treba potupuno drugi model finansiranja samo sporta. Mađarska je jedan dobar reper za nas.
Dragiša Martinović, iz Gastrans doo Novi Sad, predstavio projekte i planove.
Konferencija je završena, a mogli ste da je pratite uživo na linku: