Kada će se privatizovati banje?
Nivo medicinske usluge perfektan, ali je nivo turističke usluge ispod svake kritike
Još uvek se ne zna kako će se privatizovati banje Srbije. Glavnu ulogu u procesu privatizacije ima Ministarstvo zdravlja, ali ono još nije iznelo svoje mišljenje, dok u Agenciji za privatizaciju, banje Srbije se nisu našle na dnevnom redu nijednog od održanih sastanaka.
Turizam pripada Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, koje je zainteresovano da se privatizacija banja završi što pre. Goran Petković, državni sekretar za turizam kaže: „Naš problem sa banjama je što je u njima nivo medicinske usluge perfektan, ali je nivo turističke usluge ispod svake kritike.“ Izgleda da je problem što najveći broj banjskih objekata koji odlično funkcionišu kao bolnice ne bi mogli da budu kategorisani kao turistički objekti, iako bi trebalo, jer od 30 do 80 odsto kapaciteta prodaju na tržištu. Gosti banja koji plaćaju mesto zaslužuju da budu usluženi na odgovarajući način. To opet, podrazumeva niz organizacionih promena, jer se mora odvojiti pružanje bolničkih od ugostiteljskih usluga. Kako se planira, Ministarstvo zdravlja treba da dostavi tačan spisak kapaciteta koji su neophodni da ostanu u mreži zdravstvenih institucija. Takav će, recimo, biti slučaj sa bolnicom u Sokobanji. Ova bolnica, koja se nalazi na atraktivnoj lokaciji, poseduje mrežu kiseonika pored svih postelja. Postoji, nemali broj objekata poput onih koje ima Banja Koviljača, gde proces pripreme blata traje i po tri godine, gde dolaze gosti s najtežim degenerativnim oboljenjima kostiju i zglobova. Prema Petkovićevim rečima, postoje i objekti koji su se tržišno orijentisali, tako da ne postoji potreba da goste ovIh objekata služe medicinske sestre.
Kao što je poznato, cena kreveta u banjama naplaćuje se od pet do 15 evra. Za uživanje u vrhunskim prirodnim lepotama može da se uzme mnogo više. Imajući u vidu platežnu moć domaćih gostiju banja Srbije, izgleda će privatizacija, kad se desi, ipak, biti naruku inostranim gostima. To, naravno, neće sprečavati one koji idu na oporavak, dok će oni koji hoće da idu na rekreaciju ili neki drugi oblik modernih usluga koje današnje svetske banje pružaju, morati to i da plate. Mnoge naše banje su pravljene u isto vreme kada i Đula ili Karlove Vari, a danas, kada odete tamo videćete starije na oporavku ili na odmoru, mlade na rekreaciji i u provodu, sa bogatom ponudom turističkih sadržaja. Udruženje banjskih i klimatskih mesta protivi se privatizaciji nacionalnog blaga, poput termalnih izvora ili blata. Banje Srbije prema Petkovićevim rečima, prema novom zakonu o banjama, koji će biti donet do kraja godine, neće izgubiti ništa, jer će država zadržati prirodno blago, ali će ga učiniti dostupnim svima. „Prirodna dobra će uvek ostati državno i nacionalno blago“, kaže Petković. Može se zaključiti da će medicinske tretmane, u kojima se koriste lekoviti izvori, i dalje kontrolisati ljudi koji moraju da imaju licencu Ministarstva zdravlja. Ideja novog zakona o turizmu jeste da ta prirodna bogatstva budu dostupna svim korisnicima, da se investitorima stvore preduslovi kako bi investirali u postojeće i nove kapacitete. Cilj je da se podigne nivo turističke usluge i naravno, da se te usluge i naplate u skladu sa njihovim kvalitetom.(„Pregled“)