U Vranju 4.000 radnih mesta

Vranjska samouprava konkurisala je 41 projektom za sredstva iz Nacionalnog investicionog plana. Njihova vrednost je 3,1 milijarde dinara. Prijavljen je i projekat javnog preduzeća „Aerodrom Niš” kao izuzetno značajnom za čitav jug Srbije. Kandidovani vranjski projekti utemeljeni su u strategiji razvoja ove opštine do kraja decenije, upravo usvojenoj opštinskoj strategiji poljoprivrednog razvoja, vranjskom srednjoročnom planu kapitalnih investicija, kao i strateškim dokumentima Srbije o smanjenju siromaštva i priključenju Evropskoj zajednici. 

Najvažniji projekat, za čije će se ostvarenje samouprava zalagati kod svih nadležnih u državi, jeste izgradnja i opremanje novog vrtića u Vranju. Vranje je jedna od retkih opština u Srbiji s porastom nataliteta, a u postojećim vrtićima boravi čak 50 odsto više dece nego što je propisano. Celokupna izgradnja košta oko 100 miliona dinara. Od NIP−a se očekuje podrška od 87 i po miliona, dok ostatak obezbeđuje opština. (Inače, vranjska opština oslobođena je učešća od 30 odsto u projektima iz NIP−a.) Najviše sredstava trebalo bi da bude izdvojeno za obnovu i izgrad− nju stotinak kilometara lokalnih puteva – skoro 620 miliona dinara. Uređenje lokalne putne mreže, naglašava član vranjskog Opštinskog veća zadužen za NIP Boban Stanković, preduslov je razvoja poljoprivrede i male privrede u vranjskom kraju. Prijavljena je i izrada projektne dokumentacije za više od 100 kilometara regionalnih puteva kojima bi se uspostavile bolje veze, pored ostalog, sa susednim leskovačkim krajem, te planinarskim centrom na Besnoj kobili. Upravo početak izgradnje i uređenja skijališta na Besnoj kobili drugi je po vrednosti kandidovan projekat − iznosi 590 miliona dinara. Pripreme za njegovu realizaciju finansirane su i iz budžeta NIP−a za ovu godinu. Cenom, od gotovo 220 miliona dinara, izdvaja se i pogon za separaciju sekundarnih sirovina na prvoj ekološkoj deponiji komunalnog otpada u Srbiji, „Meterisu” u Vranju. 

Za vranjsku privredu naročito je bitan završetak industrijske zone Bunuševac. Stanković napominje da je za njeno uređenje opština na ranijim konkursima dobila iz NIP− a određena sredstva, ali nedostaje još 46 miliona dinara, pre svega za regulisanje transporta repromaterijala i gotovih proizvoda. Izgradnja odgovarajuće saobraćajnice omogućila bi i stvaranje novih industrijskih lokacija. Stanković ističe da će korišćenje samo polovine kapaciteta Zone pružiti uslove za otvaranje oko 4 hiljade novih radnih mesta u Vranju. Takođe podrškom NIP−a (6,2 miliona dinara), ali i uz pomoć OEBS−a i drugih donatora, u Vranju se već pravi Biznis inkubator centar. Ukoliko opština dobije traženih 28 miliona dinara od države, uključujući tu troškove obuke preduzetnika, iduće godine u Centru počelo bi da radi prvih pedesetak malih proizvodnih firmi. Među kandidovanim projektima geološka su istraživanja u Vranjskoj Banji kao i njeno infrastrukturno uređenje. Uopšte, Banja je obuhvaćena s dvadesetak projekata koji dostižu 200 miliona dinara, a čijim bi se sprovođenjem lečilišni i turistički resursi najtoplije evropske banje značajnije unapredili. U vranjskoj samoupravi nadaju se odobrenju makar polovine prijavljenih programa što bi u velikoj meri pomoglo razvoju opštine. Stanković kaže da se dosad učinjeno, uz ostalo, i sredstvima NIP−a odrazilo na ekonomski napredak Vranja. Nezaposlenih je manje nego pretprošle i prošle godine, a broj firmi stalno se uvećava − u ovom času ih je 5.200.(„Pregled“)