fbpx

UNIŠTENJE PRETI BEOGRADSKOJ AMAZONIJI: Hoće li se u Beljarici praviti nova luka?

Dunavski forland, nebranjeni prostor izmešu reke i nasipa, mrestilište je riba, gnezdilište ptica, te prostor koji prima poplavne vode i smanjuje pritisak na nasipe i izgađena područja, kao i mesto uspora toka gde se zagađena voda pročišćava i vraća u reku bar za klasu čistija.

Foto: Liga za ornitološku akciju/Divlji Beograd

Forland u Beogradu treba da bude zaštićen: on čini grad bezbednijim, reku čistijom, pa i sam pogled na tu obalu čini život u gradu podnošljivijim. Sve to je 2010. prepoznala Liga za ornitološku akciju koja je izvela istraživanje na osnovu kog je forland predložila za zaštitu Gradskom sekretarijatu za životnu sredinu. I Sekretarijat je tu potrebu prepoznao i inicijativu prihvatio, pa je pozvan Zavod za zaštitu prirode Srbije da je dalje razradi. Zavod je svoj posao obavio i forland Skupštini grada Beograda predložio za "Predeo izuzetnih odlika 'Forland leve obale Dunava'".

Foto: Dragan Simić

Predlog je 2015. došao na dnevni red zasedanja Skupštine, na kome je novo zaštićeno prirodno dobro – beogradska amazonija – trebalo da postane i zvanično potvrđeno. Ali, do glasanja ipak nije došlo jer je tokom samog zasedanja predlog povučen. Avgusta 2016. najavljena je izgradnja nove beogradske luke unutar najvrednijih 870 hektara već predloženog zaštićenog područja od 1900 ha.

Foto: Snežana Panjković

Tokom istraživanja Zavoda, ovde je zabeleženo prisustvo 29 vrsta riba, 8 vodozemaca, 9 gmizavaca i 62 vrste sisara, uključujući 20 vrsta slepih miševa, kao i divlje svinje, srne, divlje mačke, šakala, vidre, kune belice i zlatice, mrkog i stepskog tvora, itd. Zavod je tada zabeležio i 136 vrsta ptica, a naknadna istraživanja Lige za ornitološku akciju dodala su još 29 vrsta na radni spisak, pa on sada sadrži 165 vrsta ptica.

Foto: Liga za ornitološku akciju/Divlji Beograd

Ali, od pomenutih 136 vrsta ptica, 108 su strogo zaštićene, a sledećih 28 su zaštićene nacionalnim zakonodavstvom. Dalje, u Aneksu II Bernske konvencije nalazi se 45 od ovih vrsta, a u Aneksu III naredna 91 vrsta. Konvencija o migratornim vrstama (Bonska konvencija) navodi dve od ovih vrsta – patku njorku i orla belorepana – u Aneksu I, uz dalje 64 vrste u Aneksu II. Najzad, 24 vrste iz Aneksa I Direktive o pticama Evropske unije zabeležene su u ovom području (država ima obavezu da za te vrste osnuje specijalna zaštićena područja i upravo Beljarica je od nacionalnog značaja za njih), a belorepan je već viđen kao kvalifikaciona vrsta za nominaciju ovog područja za ekološku mrežu NATURA2000. Imajući na umu kako broj vrsta, tako i staništa od međunarodnog značaja za zaštitu, zaštita Beljarice i njenog biodiverziteta je tema od šireg, evropskog, a ne samo lokalnog značaja.

Foto: Liga za ornitološku akciju/Divlji Beograd

Studija Svetskog fonda za prirodu (WWF) pokazuje da je do kraja XX veka uništeno preko 80% plavnih područja u slivu Dunava. Ovakve plavne zone čine ekološki koridor kojim se život duž reke obnavlja, onoliko dugo koliko je koridor neprekinut. Jednom ispresecan građevinskim zahvatiima većih razmera, preostala izolovana zelena ostrva osuđena su na gubitak značajnog dela svoje biološke raznovrsnosti. Kako bi se takvi negativni uticaji smanjili i predupredili, pokrenuta je međunarodna inicijativa za stvaranje zelenog koridora sačinjenog od zaštićenih područja duž Dunava.

Foto: Snežana Panjković

Kao odgovor na najavljenu izgradnju luke, Liga za ornitološku akciju je 2017. pokrenula kampanju "Spasimo beogradsku amazoniju", čiji je noseći video klip pogledan više od 400.000 puta, dok je online peticija sa zahtevom za spas Beljarice sakupila preko 11.000 potpisa zabrinutih građana. Uporedo je inicijativa propraćena u dvadesetak članaka u štampanim medijima i internet portalima, cca. 10 blogova, četiri TV priloga, ne računajući tu i VICE-ov nagrađivani dokumentarac od 45 minuta.

Foto: Snežana Panjković

Dok ovo pišem, buduća luka umesto beogradske amazonije postoji samo u planovima, a Beljarica još stoji. A s njom vidre i orlovi. Pošto ta kuća orla sasvim bukvalno štiti domove Beograđana, više je nego vredna borbe.

Autor: Dragan Simić

Pogledajte još
1 komentar
  1. Jelica says

    Pišite predsedniku Vučiću i Ani Brnabić. Neka se upoznaju sa ovim problemom koji prevazilazi lokalne okvire. Ovo je mali ali beskrajno važan deo Planete, gde se pored domaće faune, zaustavljaju i ptice selice.Da ne govorim o dobrobiti koju ovaj prirodni Raj pruža Beogfradu. Kakva luka, kakvo isušivanje. Zašto se u poslednje vreme tako često uništavaju prirodna i kulturna dobra? Ovaj predeo treba čuvati kao biser i pod hitno staviti na dnevni red Narodne skupštine.

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.