Država ICG-u „pakuje“ dugove?

Nekada najveća spoljnotrgovinska organizacija u SFRJ, multinacionalna kompanija sa mrežom svojih firmi i predstavništava u preko 70 zemalja sveta, prometom od preko 60 milijardi dolara i šest hiljada zaposlenih, „Generalexport“, danas se nalazi u nezavidnoj situaciji, kao uostalom i većina starih velikih sistema. U okviru procesa privatizacije nedavno je odlučeno da će višak radnika dobiti stimulativne otpremnine u visini od 250 evra po godini radnog staža, i to je postavljeno kao svojevrstan ultimatum kojim se država u poslednje vreme obilato služi kada je u pitanju privatizacija. Dakle, ili stimulativne otpremnine, ili otkazi i znatno manji iznosi otpremnina. Tamni vilajet, reklo bi se. Uzeo, ne uzeo, kajaćeš se. 

A „Generalexport“, odnosno „Genex“, danas nema mnogo veze sa nekada uspešnom kompanijom. Naime, teški dani za ovu firmu nastupili su kada i za sve nas, nakon raspada zemlje i dolaska ratova i sankcija. Posle, kako tvrde radnici, „čerupanja kompanije“ za vreme Miloševića, 1999. godine registrovana je nova firma pod nazivom „Internacional CG“ (ICG) u koju je, bez dugova, prenet veći deo kapitala i zaposlenih i koja danas pozitivno posluje. Na početku privatizacije ove dve kompanije, prema tvrdnjama zaposlenih, privatizacioni savetnik doneo je zaključak da „Genex“ i ICG zajedno imaju mnogo veću pasivu u odnosu na aktivu. Ispalo je da je to sve jedna kompanija, iako je reč o dva zasebna privredna subjekta, a uz to nije urađena ni procena kapitala. Predstavnici zaposlenih ističu da ICG praktično i nema dugove, jer je po osnivanju raspisan javni poziv za prijavu potraživanja i svi poverioci su tada namireni. „Genexovi“ dugovi, navodi se dalje, iznose preko 200 miliona evra, ali je većina prema „Genexovim“ firmama u inostranstvu koje više ne postoje, a dobar deo dugova je već i zastareo. Sa druge strane, „Genexovim“ potraživanjima, kako je napomenuto, država se nikad nije bavila, iako ona samo iz bivših republika iznose preko 40 miliona evra. 

Predstavnici radnika ukazuju na smišljenu kalkulaciju da se velike firme poput „Genexa“ gurnu u stečaj ili restrukturiranje, prodaju, i tako se namire i država i tajkuni, a radnici ostanu bez ičega. Naime, ističu oni, nakon gašenja velikih državnih banaka i osnivanja Agencije za sanaciju banaka, ona je preuzela sva njihova potraživanja. „Budući da je „Genex“ preko tih banaka izdavao garancije za svoje poslove u inostranstvu, one su se tako pretvorile u potražni saldo Agencije prema „Genexu“. Pored ovoga, otpis Pariskog duga nije u odgovarajućoj srazmeri primenjen na „Genex“, već se dug i dalje vodio u stopostotnom iznosu, a država nastavlja da obračunava kamate. I kako onda naplatiti toliki dug? Tako što će se sabrati imovina „Genexa“ i ICG, koja je veća od duga, rasparčati, smanjiti njena vrednost i tako prodati. Ovaj plan počeo je da se primenjuje prošle zime kada su žičare ICG−a na Kopaoniku, u vrednosti od 25 miliona evra, dekretom Vlade postale JP „Skijališta Srbije“.“ Na nedavno održanoj konferenciji za štampu, radnici dve firme poručili su da se „otimačina imovine nastavlja, i da, ukoliko se privatizacija ne vrati u okvire zakona, zimske sezone na Kopaoniku neće biti“. Stigao im je neumoljiv odgovor da se o ponuđenim otpremninama od 250 evra po godini staža, izjasne do 31. oktobra.(„Pregled“)