Vlado Georgijev i Haris Džinović

Počeo je decembar i, već po običaju, najave novogodšnjih dočeka. Svugde će taj doček biti najluđi i nezaboravan – međutim, ako najavite najveći doček na Balkanu kao što to čine ljudi iz Beogradske Arene, za to morate da imate debelo pokriće. Najvećom prestoničkom halom će na prelazu iz ove u narednu godinu odjekivati zvuci hitova Vlada Georgieva i Harisa Džinovića.

Što se cena karata tiče, najbolje će proći oni koji ih nabave od petka, 3. do nedelje,5. decembra jer u tom periodu koštaju 1.900 dinara a kasnije će poskupeti – nije, za sada, najavljeno koliko. Spektakl će trajati od 22 do četiri ujutru a na sceni će se pojaviti još neki izvođači čija imena nisu objavljena. Glavne zvezde bi na bini trebalo da provedu bar po dva sata.

VLADO

-Pretpostavljam da ću ja nastupiti prvi a onda zatim uživati u Harisovim hitovima. On jeste iz drugog miljea, međutim, volim i od toga ponešto da slušam, a to je upravo on i neki stariji bardovi kao što je, na primer, Cune. Omiljene Harisove pesme su mi još iz perioda kad je bio u „Sar E Roma“, a onda i čuveni hitovi iz devedesetih – „Poznaćeš me“, „Dajte vina“ itd. Znam i ja da se proveselim u kafani, nije mi problem.

Da li je već razrađen bar okviran plan kako će se celo veče odvijati ?
-Nismo još odradili taj kreativan deo. Tek treba da napravimo ozbiljan dogovor – da sve to teče i da ima smisla. Naći ćemo se još jednom sa vama novinarima da vam predstavimo detalje. Volim ja da počastim novinare, onda te maler ne bije cele godine (smeh).

Uglavnom nastupate u novogodišnjoj noći ?
-Jako rano sam počeo da se bavim muzikom, a Nove godine sviram još od ’88. i za te 22 godine samo šest puta nisam imao nastup.

Šta ljudi iz Vašeg repertoara najviše traže kad se približi ponoć ?
-Uglavnom tada zasviram „Anđele“ ili nešto drugo što je baš bilo mega-hit. Treba planirati, ali se u isto vreme i prepustiti publici i dozvoliti da atmosfera učini svoje.

S obzirom na povod i atmosferu, možda ljudi mogu da očekuju neke balade u drugačijim, na primer latino aranžmanima ?
-Sigurno da će toga biti. Sporije stvari ću verovatno ili da stavim ranije ili da ih preskočim.

Pre nekoliko dana ste u hali Pionir, učešćem na humanitarnoj teniskoj egzibiciji, po ko zna koji put pokazali da imate veliko srce.
-Srećan sam ako sam mogao bar malo da doprinesem da se skupe finansijska sredstva koja idu na račun škole u Kraljevu i za razvoj juniorskog tenisa. Odazovem se uvek kada mogu i kada znam da novac odlazi u prave ruke.

Vi ste uzeli tada mikrofon, a Vaš priljatelj Nigor i reket ?
-Sve ste videli sami, ja to ne bih komentarisao (smeh).

Posle ludog dočeka valja se malo i odmoriti ?
-Otići ću verovatno za Božić malo do mojih pa se brzo vraćam u Beograd.

Planovi za 2011 ?
-Sada mi je samo u fokusu da napravimo što bolji doček. Brzo sledi novi album, nadam se da će krajem februara biti u prodaji.

(old_image)

HARIS

-Mislim da smo Vlado i ja dobar spoj i da će to biti pravi dernek, najbolji u Beogradu – bez ustezanja je rekao na početku Haris Džinović.

Planirate li možda neku pesmu zajedno da otpevate ?
-Hoćemo sigurno. Vlado je ne samo odličan pevač već i jako kvalitetan muzičar, a mislim da spoj dva muzičara i, istovremeno, dva pevača ovde još nije viđen.

Da li ste nekad razmišljali o tome da uradite specijalnu novogodišnju pesmu ?
-Nisam nikada, nije to moj trip. Ne znam kako bih je napravio.

Da li za Novu godinu više volite da kupujete ili da dajete poklone ?
-Više da ih kupujem – ja sam, inače, „poklondžija“.

Da niste u Areni, gde biste voleli da provedete Novu godinu ?
-Tamo gde bi me neko angažovao. Bio sam na raznim mestima za Novu godinu, sada je to prvi put Beogradska arena.

Ima li planova kad je u pitanju repriza dočeka ?
-Nešto se šuška – videćemo po reakciji i odzivu publike.

Pamtite li neku Novu godinu kod kuće u poslednje vreme ?
-U poslednjih 30 godina ne. Volim da pevam – da to nije javno pevao bih negde u društvu. Ne bih prespavao kod kuće Novu godinu čak i da sam bolestan.

Nedavno se Slavici Eklston desio neuobičajen maler u Vašem društvu, paparaci su, naravno, odradili svoje...
-Video sam da su se time pozabavile i neke velike novinske kuće, „Dejli Miror“... Narodu je interesantno da vidi gaće neke poznate osobe. Interesantno je, odnosno, novinarima koji misle da to ljude zanima, a novinari verovatno znaju šta ljude zanima. Slavica je moja prijateljica koja je došla specijalno, privatnim avionom na modnu reviju moje supruge. Nije samo taj - još tri, četiri privatna aviona su sletela zbog te revije i to mi je neobično drago. Revija je, po svim kriterijumima i ocenama, bila vrhunska.

Da li će možda Slavica svratiti i do Arene ?
-Mislim da neće, ali, ako poželi – bujrum, što mi kažemo (smeh).

Proveli ste nedavno mesec dana na severnoameričkoj turneji, kakvi su utisci ?
-Veoma impresivni. Teško je u Americi i Kanadi napraviti velike i uspešne koncerte ali smo mi uspeli da ih održimo 14 u 29 dana. Bilo je dosta naporno ali slatko i berićetno.

Postali ste ove godine promoter „Hjundai“ brenda za Srbiju i Bosnu i Hercegovinu.
-To su divni ljudi sa kojima sarađujem veoma lepo, bez nekih velikih pretenzija i zahteva. Oni su se odlučili za mene jer su mislili da tim potezom mogu da naprave neki posao a ja se trudim na sve moguće načine da to opravdam.

Pesme sa albuma „Magic“ iz 2009, kao „Muštuluk“, „Traži“ već su stekle evergrin status.
-Srećan sam što i na tom albumu postoji nekoliko hitova koje su ljudi napravili jer publika pravi hitove, a ne autori. Mislim da sam sa ovim albumom kao i sa prethodnim uspeo bez obzira što su potpuno drugačija vremena pa i klinci su stasali. Kad sam ja snimio prvi album njima je bilo nula godina, a sada imaju preko dvadeset. Valjalo je sve to potrefiti.

Kakve su želje Harisa Džinovića za nastupajuću godinu ?
-Uvek su iste – i za mene i za porodicu i za sve ljude na ovom svetu: da se živi mirno, ugodnije, udobnije, bez agresije, stresova i velikih egzistencijalnih problema. Kao mlađi sam bio zaluđen i želeo sve stvari, međutim, kako čovek dolazi u neke godine, jedna po jedna stvar otpada. Najvažnije je da je porodica OK, da su svi živo i zdravo i da imamo za klopu i malo za hodanje.

Tekst: Milan Ćunković