fbpx

OBRATITE PAŽNJU: Loša hrana povećava mogućnost za razvoj depresije

Stručnjaci su otkrili u više različitih studija da mediteranska ishrana ima zaštitnu ulogu kada je depresija u pitanju.

Ova vrsta ishrane je bazirana na voću, povrću, maslinovom ulju, žitaricama, orašastim plodovima i ribi, a manje na mesu i mlečnim proizvodima.

Posmatranje veze između hrane i raspoloženja nikad nije jednostavno, smatraju naučnici, jer se i za jedno i za drugo veže više faktora zbog kojih rezultati mogu da budu manje precizni, a oni su se koncentrisali na dve tvrdnje koje su hteli da dokažu.

Prva tvrdnja se odnosi na pojedince koji pate od depresije i koji zbog nje mogu da smanje unos hrane, i mogu da imaju manjak motivacije da brinu o sebi.

Druga tvrdnja odnosi se na pojedince koji sebe smatraju srećnim osobama i koji su skloniji ponašanju koje ide uz zdrav stil života, što podrazumeva, između ostalog, izbegavanje alkohola, koji sam po sebi pogoršava depresiju.

Pretpostavlja se da jedenje loše hrane, slatke i prerađene hrane, povećava mogućnost za razvoj depresije, pa je takvu hranu neophodno izbaciti iz ishrane, zaključuju naučnici, ali napominju i da ishrana bazirana na voću i povrću ne treba nužno da bude i najzdravija.

Profesor metaboličke medicine sa Univerziteta u Glazgovu Navid Satar upozorio je sve one koji svoju ishranu zbog mentalnog zdravlja žele da baziraju na biljkama da, koliko god je to zdravo, imaju na umu da koristi nekih biljnih vrsta još nisu dovoljno istražene, kao ni njihov uticaj na čovekovo mentalno zdravlje.

- Zbog toga se mora sprovesti još mnogo istraživanja o samim biljkama, a onda i o njihovom uticaju na mentalno zdravlje, pre nego što ih proglasimo efikasnim u slučaju depresije - rekao je profesor Satar.

Da postoji snažna veza između onoga što jedemo i toga kako se osećamo potvrdio je i neuronaučnik Stiven Bakli, koji kaže da je za mentalno zdravlje pojedinca najbolja kombinacija zdrave hrane i redovne fizičke aktivnosti.

On smatra i da se upotreba namirnica koje drastično utiču na raspoloženje, kao što su šećer, kofein i alkohol, mora drastično smanjiti da bi se poboljšalo raspoloženje, ali i podigao nivo energije.

Osim što ima pozitivan uticaj na mentalno zdravlje, istraživanja su pokazala da tradicionalna mediteranska ishrana može da smanji rizik od razvoja srčanih bolesti, dijabetesa tipa 2, kao i šanse za visoki krvni pritisak i visok holesterol.

Osim navedenog, naučnici su dokazali i da pojedinci koji se hrane isključio mediteranskom ishranom duže žive, a i manja je verovatnoća da će se boriti sa viškom kilograma.

Uobičajeno je da se mediteranska ishrana sastoji od voća, povrća, žitarica, integralnog pirinča i testenine. Ona takođe uključuje i veće količine ribe, belo meso i u manjoj meri mlečne proizvode.

Kombinacija svih tih namirnica svakako je zdrava, ali je važno napomenuti da treba paziti i na zastupljenost zdravih masti u ishrani.

Izvor: B92/BBC
Foto: Ilustracija/Unsplash.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.