30. oktobar

1735 - Rođen je američki državnik Džon Adams (John), jedan od najistaknutijih boraca za američku nezavisnost, prvi potpredsednik (1789-97) i drugi predsednik SAD (1797-1801). Učestvovao je u izradi nacrta Deklaracije o nezavisnosti 1776. Njegov sin Džon Kvinsi Adams (John Quinci) bio je šesti predsednik SAD 1825.

1751 - Rođen je Ričard Brinsli Šeridan (Brinsley Sheridan), uz Goldsmita (Goldsmith) najznačajniji engleski dramatičar XVIII veka. Kao član britanskog parlamenta od 1780. do 1812. proslavio se kao sjajan orator ("Škola ogovaranja", "Suparnici", "Kritičar").

1762 - Rođen je francuski pisac Andre de Šenije, koji je u svom delu uskladio stare pesničke forme s novom osećajnošću, pa ga istoričari književnosti najčešće predstavljaju kao poslednjeg pesnika klasicizma i prvog romantičara. Pozdravljajući Francusku revoluciju, Šenije se oštro suprotstavio jakobinskoj diktaturi, zbog čega je pogubljen na giljotini 1794. ("Hermes", "Amerika", "Jambi")

1817 - Simon Bolivar je osnovao prvu nezavisnu vladu Venecuele.

1830 - Umro je crnogorski vladika Petar I Petrović Njegoš, koji je po dolasku na vlast 1782. doprineo razvoju crnogorske državnosti. Doneo je 1796. prvi zakon (Zakonik Petra I) i ustanovio centralni sudski organ (Kuluk) 1803. Predvodio je Crnogorce u borbama protiv Turaka i Francuza, mirio zavađena plemena i trudio se da iskoreni krvnu osvetu.

1864 - Potpisan je Bečki mir kojim je Danska prinuđena da Pruskoj prepusti pokrajine Šlezvig, Holštajn i Lauenburg.

1869 - Izvođenjem alegorijske slike Đorđa Miletića "Posmrtna slava kneza Mihaila", u Beogradu je otvorena nova zgrada Narodnog pozorišta, izgrađena po projektu Aleksandra Bugarskog.

1905 - Tokom prve (februarske) ruske revolucije, ruski car Nikolaj II Aleksandrovič Romanov je "Oktobarskim manifestom" ponudio šire biračko pravo, izabrani parlament (Duma) sa zakonodavnom vlašću i garanciju građanskih sloboda.

1910 - Umro je švajcarski filantrop Žan Anri Dinan (Jean Henri Dunant), tvorac ideje o Crvenom krstu i jedan od osnivača Međunarodnog komiteta Crvenog krsta 1863, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1901.

1918 - Slovačka je proglasila odvajanje od Mađarske i ujedinjenjem sa Češkom formirala Čehoslovačku, prvu državu stvorenu posle raspada Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu.

1918 - Kapitulacijom Turske, koja je u Prvi svetski rat ušla 1914. na strani Centralnih sila, prestala je da postoji Otomanska imperija.

1922 - Dva dana posle "Marša na Rim", Benito Musolini je formirao prvu fašističku vladu u Italiji.

1938 - Milione Amerikanaca uhvatila je panika dok su na radiju CBS slušali radio dramu, koju je prema noveli Herberta Džordža Velsa (George Wells) "Rat svetova" snimio Orson Vels (Welles), misleći da se radi o stvarnom napadu Marsovaca na Zemlju.

1973 - Pušten je u saobraćaj most na Bosforu koji povezuje Evropu i Aziju.

1974 - Nokautom nad Džordžom Formanom, Muhamed Ali se u 32.godini trijumfalno vratio boksu.

1975 - Princ Huan Karlos (Juan Carlos) preuzeo je vođstvo Španije od teško obolelog diktatora Fransiska Franka (Francisco Franco).

1975 - Kod Praga se srušio avion DC-9 jugoslovenske kompanije "Inex-Adria", u kojem je poginulo 75 putnika, čehoslovačkih turista koji su se vraćali sa letovanja na Jadranu.

1990 - Kina je objavila rezultate popisa stanovništva prema kojem njena populacija broji milijardu i 13 miliona ljudi.

1995 - Minimalnom većinom od 50,6 procenata stanovnici Kvebeka izjasnili su se na referendumu protiv nezavisnosti te kanadske provincije.

1998 - Na osnovu sporazuma predstavnika Vojske Jugoslavije i NATO potpisanog 15. oktobra, avioni NATO-a počeli su misiju nadgledanja vazdušnog prostora Kosova pod nazivom "Orlovo oko".

2000 - Sudija Vrhovnog suda Španije, njegov telohranitelj i vožač ubijeni su, a još 35 osoba je povređeno prilikom eksplozije automobila bombe u Madridu za koju su osumnjičeni pripadnici baskijskog separatističkog pokreta ETA.

2001 - Londonski klub poverilaca smanjio je SR Jugoslaviji dug za 600 miliona dolara - sa 2,8 na 2,2 milijarde.

2003 - Na donatorskoj konferenciji u Hagu prikupljeno je 15,7 miliona evra za uspostaljanje i rad suda za ratne zločine u Sarajevu.

2003 - Vrhovni sud u Rimu proglasio je nevinim bivšeg italijanskog premijera Đulija Andreotija (Giulio Andreotti), ranije osuđenog na 24 godine zatvora za saučesništvo u ubistvu novinara Karmina Pikorelija koje je 1979. izvršila mafija.

2006 - Bivšem čileanskom diktatoru Augustu Pinočeu (91) određen je kućni pritvor zbog torture, ubistava i kidnapovanja tokom njegove 17-godišnje vladavine. Pinoče je umro 10. decembra 2006. u bolnici u Santjagu. Procenjuje se da je tokom njegove diktature u političkim nemirima i progonima ubijeno oko 3.000 ljudi, dok ih je oko 28.000 bilo podvrgnuto raznim oblicima mučenja.

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.