"Afričko srce" na finski način
Ljubitelji džeza su još 28. oktobra na "Kolarcu", pre početka oficijelnog dela programa, od spikera saznali da je najveća zvezda festivala, Di Di Bridžvoter, otkazala svoj koncert u Beogradu. Razočaranje je donekle ublažilo zaista divno veče i majstorije Ravija Koltrejna i Avišaija Koena.
Na koncertu u Centru "Sava" 29. 10. Di Di Bridžvoter je zamenio finski sastav The Five Corners Quintet. Ovi mladi muzičari, koji već beleže uspehe na svetskoj džez sceni, spremno su dočekali da uskoče na glavni program BJF-a i publici predstave svoju svežu, tradicionalnim džezom inspirisanu muziku. Njihova verzija svinga, bi-bapa i latina odiše duhom modernih vremena i energijom njihove mladosti.
Živahne, interesantno aranžirane kompozicije koje donose duvači na trenutak su prizvale duh Messengers-a iz šezdesetih. Posebnu pažnju ovaj bend, predvođen trubačem Jukom Eskotom i saksofonistom Timom Lasijem, posvećuje egzaktnom, ritmičkom pulsu koji tera na igru i efektno aranžiranim temama. Da se Di Di nije razbolela, nekoliko hiljada ljudi koji su kupili kartu za glamurozno šesto veče festivala ne bi imalo zadovoljstvo da upozna ovaj talentovani bend iz Helsinkija. Five Corners Quintet je iz Centra "Sava" skoknuo do Bitef Art Cafea, gde su nastavili da "praše" nesmanjenom energijom do kasno u noć.
Legenda avangardnog džeza, saksofonista Arči Šep izašao je na binu praćen pijanistom Tomom Meklungom, basistom Vejnom Dokerijem i bubnjarom Stivom Mekrejvenom. Sa ležernom samouverenošću koju donose zrelost i ogromno iskustvo, Šep je beogradskoj publici muzikom održao predavanje o nastanku džeza. Pričom o ropstvu, o patnji njegovih predaka otrgnutih iz rodne Afrike i silom dovedenih u Novi svet, kombinujući zvuk saksofona i svoj raspukli glas, Šep je na "stage" prizvao marokanske udarače Dar Gwana de Tanger. Ovaj četvoročlani folklorni sastav u živopisnim nošnjama čini sedokosi pevač i solista na guimbriju, egzotičnom žičanom instrumentu sličnom tamburi, i trojica mladih udarača koji neumorno sviraju i plešu. Njihovu ritualnu pesmu, baziranu na postojanom ritmu udaraljki, nadopunjuje Šepova ritam sekcija koja bije džez pratnju. Povremeno Šep slobodno improvizuje na toj osnovi, jasno aludirajući na vezu između džeza i njegovih afričkih muzičkih korena. Verovatno bi utisak bio daleko bolji, a ideja jasnija, da je ozvučenje bilo na visini zadatka. Preglasan bubanj, pretihi prateći glasovi Dar Gwane i loš zvuk kontrabasa prilično su naružili željenu zvučnu sliku.
Kao vatreni borac za prava i dignitet Afroamerikanaca, Šep se od publike oprostio pevajući bluz na način starih, izvornih, crnih bluz pevača.
Tekst: Ljiljana Sađil
Foto: Sanja Knežević