“KNJIGA ZA SVE” - Aleksandra Bogdanović: Kada pročitate knjigu, ona postaje deo vas!

- Uglavnom kroz knjige uživamo u opštenju sa nadmoćnim umovima. U najboljim knjigama autori nam se obraćaju, daju nam svoje najvrednije misli i izlivaju svoju dušu u naše. Hvala bogu na knjigama! – William Ellery Channing

Pre više od pet godina, Aleksandra Bogdanović pokrenula je blog Bibliotekarka, a jedna od njenih glavnih akcija, sada već dobro poznatih široj javnosti i korisnicima društvenih mreža, svakako je "Knjiga za sve". Cilj akcije je osnivanje mini biblioteka po seoskim školama, vrtićima, domovima za stare i sličnim mestima, a na kraju i stvaranje ljubavi prema čitanju i rečima.

Aleksandra je po zanimanju ekonomistkinja, koja je šest godina radila u administraciji jedne firme. Skupljala je knjige na sve moguće načine, a da bi pokrenula ovakvu akciju, pre svega je morala biti velika zaljubljenica u korice i priče, a naposletku i velika humanistkinja.

- Najčešće se trudim da doniram selima, ali kada mi se jave iz bolnica, onda ne razmišljam da li je u pitanju veliki grad ili je to malo mesto – rekla je ona u jednom intervjuu.

Inicijatorka ove akcije bila je fotografkinja Mina Milenković koja je kontaktirala književnicu i prevoditeljku Eli Gilić za savet i pomoć oko prikupljanja knjiga za Ginekološko akušersku kliniku (GAK), u koju je i sama ušla kao trudnica. Polemisanje o tome da li je i zašto je dobro, poželjno i neophodno čitanje knjiga prevazilazi ozbiljnost jedne teme koja zahteva debatu i diskusiju. Poslednji sličan tekst govorio je da osobe koje čitaju, pored toga što su obrazovanije i informisanije, one se lakše fokusiraju i postavljaju ciljeve, znaju kako da organizuju vreme i imaju bolju memoriju.

Ako na tren zaboravimo da je sve to tačno, hajde da postavimo pitanje čemu je sve doprinela ova plamenita akcija, do koliko osoba je stigla, zašto je fokusirana najviše na ruralna mesta i mnoge druge važne stvari. Verujemo da primer Aleksandre Bogdanović “umrežava” Malog Princa u svakom od nas.

Pre više od pet godina pokrenuli ste blog „Bibliotekarka“, a pre nešto više od godinu dana i akciju „Knjiga za sve“. Kakvi su dosadašnji rezultati?

- Rezultati su sjajni: 29 isporučenih donacija i preko pet hiljada primljenih knjiga. U pojedinim ustanovama nije bilo knjiga, uopšte, tako da sam istovremeno tužna i srećna što je uz našu donaciju biblioteka u tim institucijma tek formirana.

Koliko je blog, koji je uveliko aktivan, doprineo akciji? Da li su mediji prepoznali značaj?

- Bez bloga, koji je i pre akcije bio prepoznatljiv, prikupljanje knjiga uopšte ne bi išlo. Pratioci imaju poverenja u mene, sigurni su da ću umeti da prepoznam i da ću znati kome tačno trebaju knjige.

Koliko je teško raditi na ovoj ideji u ruralnim sredinama? Postoji li razlika u odnosu na gradove?

- Veoma je teško, najviše zbog prevoza. Najčešće zamolim nekoga, kome je usput, da knjige dopremi. Nekad to čine članovi porodice dece koja pohađaju seoske škole i vrtiće, sami zaposleni takođe, ali i moja porodica i prijatelji. To što ide sporije i teže, samo je izazov.

„Čitanje nije materijalna stvar", nije svojina, rekli ste u jednom intervjuu. A, da li je postalo snobizam?

- Kada knjigu pročitate ona više nije samo materijalna stvar, već postaje deo vas. Posmatrate je kao prijatelja sa kojim ste proveli divne trenutke. Retko kojoj od njih se ponovo vraćate. Baš te treba da idu dalje, bilo kao poklon dragim ljudima, ili u vidu donacije.

- Volim da kažem kako je knjiga sigurno tužna ako je niko ne dodiruje. Za mene je tužno kad vidim kako se čitaoci utrkuju čija je polica popunjenija i veća, ko je koliko i kakve knjige pročitao. Takođe, neograničena kupovina onih koje neće skoro pročitati, ali je "važno da ih imaju". Moj lični stav je da knjige koje najviše volim poklonim dragim osobama (pogotovo ako baš nju žele), jer samim tim darujem ljubav.

Šta za Vas predstavlja čitanje?

- Čitanje je jedan od najboljih načina da se zadovolji radoznalost, uz putovanja. Kada mi je bilo najteže, čitala sam kako ne bih razmišljala, i uvek bi mi bilo lakše. Mnoge knjige su mi promenile pogled na svet, a sada su, jednostavno, kao fiziološka potreba, kao disanje. Bez obzira na to koliko je današnji život brz, kada čitate primorani ste da usporite, da se isključite. Sat vremena čitanja i nakon toga svet može nastaviti da juri po svom.

Kakvu budućnost predviđate tradicionalnim knjigama u odnosu na elektronske knjige?

- Pošto uvek govorim samo u svoje ime, potrudiću se da sačuvam tradicionalnu knjigu. Nemam ništa protiv elektronskih knjiga, sve dok su legalne.

Na koji način bilo ko od nas može da donira?

- Na prvom mestu, važno je da knjige budu u dobrom stanju (bez fleka, buđi i cele). Svi koji žele da doniraju mogu da se jave mejlom na adresu: bibliotekarkablog@gmail.com ili porukom na Facebook stranici Bibliotekarka. U zavisnosti od toga gde donatori žive, i od njihove dobre volje, knjige se mogu dostaviti lično ili poštom.

Autor: Milica Savić
Foto: Privatna arhiva