Meri Cetinić i "More, more"

Skoro mesec dana pošto su se velikom salom Sava centra razlegle sevdalinke, otišli smo malo južnije. Zima je po temperaturama već stigla, kalendarski samo što nije – pravo vreme da se bar mislima i pesmom spustimo do obale i izmaštamo o junu, julu, avgustu… “More, more” je koncert koji je okupio nekoliko poznatih, mahom hrvatskih umetnika i klapa, a beogradska publika je pokazala da i dalje voli taj zvuk i način pevanja.

Manifestaciju je, baš kao i kad su sevdalinke bile u pitanju, vodio Aljoša Vučković – njegov angažman u ovom slučaju svakako više priliči. Na sceni se od izvođača prvo pojavila klapa „Kumpanji“ sa Korčule – aplauze su izmamili već uz uvodne „Probudi me jutro“ i „Svoju zvizdu slidin“, „guštali“ su i oni imaju malo komercijalnije afinitete uz uvek divnu „La Musica Di Note“ i Džibonijevu, za Olivera napisanu „Cesaricu“, te još jednu, ali mnogo veseliju Dragojevićevu „Moje prvo pijanstvo“.

Rođen je kao Tadija Bajić, ali je, bar na estradi, mnogo poznatiji kao Tedi Spalato. Splićanin koji u Hrvatskoj ima solidnu reputaciju sinoć je, deset godina posle prvog zagrebačkog samostalnog koncerta, debitovao pred beogradskom publikom koja je kantautora sa gitarom veoma lepo prihvatila.

Ovacije su, ipak, sačuvane za zvezdu bivše Jugoslavije – Meri Cetinić.
Jednako šarmantna kao u danima iz kojih je pamtimo, sela je za klavir i, posle mnogo godina, podelila sa Beogradom velike hitove „U prolazu“ i „Potraži me u predgrađu“, a Tedi Spalato i „Kumpanji“ su joj se pridružili u "Konobi".

Usledilo je simpatično iskakanje iz koloseka – baladu „Malo mi za sriću triba“ iz repertoara Doris Dragović na „primorski“ način je otpevao dvojac iz Rume – župnik Željko i sveštenik Blagoje. Klapa „Kampanel“ (u prevodu – zvonik) prenela nam je pozdrave iz Primoštena, još jednog letovališta gde se nekad masovno odlazilo. Pevala je publika sa njima „Da te mogu pismom zvati“, razigranu, ponovo Oliverovu „Ća će mi Kopakabana“ ali i hit Harija Rončevića koji je proslavio klapu u Hrvatskoj – „Aj ća volim te“.

Sava centar je Goranu Karanu odavno domaći teren, zna on dobro kako da oduševi beogradsku publiku. Učinio je to, sinoć pre svega na način koji mu nije stran – bez mikrofona je, zadivljujuće, otpevao „Dite ljubavi“, pre toga i jednu festivalsku iz sredine devedesetih koju nikada ranije nije izvodio u našem gradu, „Ćale moj“. „Lipa si lipa“ su pevali svi – i Goran, i „Kampanel“ i ponajviše publika, a onda se publici poklonio dežmenkasti tenor iz Trogira Vinko Coce. Zasmejali su Aljoša i Vinko publiku sećanjem na „jagnjeće“ doživljaje poznatog pevača, a „Vela Luka“ je umnogima setu probudila.

Za kraj je, očekivano, uz pojavljivanje svih učesnika sačuvana pesma po kojoj je manifestacija i nazvana, „More, more“, a zastava je spuštena tek posle „veselice“ sačuvane za bis, „Večeras je naša fešta “.

Beše to jedno toplo veče usred vetrovitog decembra – nije, doduše, bilo pršute, vina, ali je i pesma bila dovoljna da nas, bar na dva i po sata, onako zimski obučene, zapljsnu talasi Jadrana.

Milan Ćunković