SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O HIPOTENZIJI: Koje su opasnosti niskog pritiska?

Iako se danas na sva zvona priča i piše o opasnostima i važnosti pravovremene kontrole i lečenja visokog pritiska, ne smemo da zaboraviti da nijedna krajnost nije dobra - nizak krvni pritisak može biti jednako opasan za zdravlje!

Hipotenzija najveću štetu čini mozgu, jer postoji rizik od hroničnog nedostaka kiseonika, što za posledicu može da ima i moždani udar.

Ako vam je pritisak niži od 100/70, lekari će vam dijagnostikovati arterijsku hipotenziju, odnosno nizak krvni pritisak.

Faktori rizika hipotenzije i preventivne mere

Nizak krvni pritisak može da ima tri faze:

- pritisak 100/70,
- pritisak 90/60 i
- pritisak 70/60.

Prvi stepen obično nema komplikacija i retko zahteva lečenje. Ipak, ljudi čiji je pritisak konstantno oko 100/70 trebalo bi da odrade preglede po savetu lekara.

Drugi i treći stepen sa sobom mogu da nose negativne posledice, odnosno komplikacije kakva je ugrožena cerebralna cirkulacija, odnosno dotok krvi i kiseonika do mozga. Imajte u vidu da nizak krvni pritisak može da ima i fatalan ishod.

Simptomi niskog krvnog pritiska

Kod mnogih ljudi nizak pritisak je zapravo simptom skrivenih problema, naročito ako se javlja zajedno sa sledećim simptomima:

- vrtoglavica,
- nesvestica,
- zamagljen vid,
- mučnina,
- neobjašnjiv umor,
- slaba koncentracija i
- stanje šoka.

Ekstremna hipotenzija može biti i okidač stanja opasnih po život. Tada dolazi sa sledećim simptomima:

- zbunjenost i nesvesnost okruženja,
- hladna, lepljiva i bleda koža,
- ubrzano plitko disanje i
- slab ili ubrzan puls.

Uzroci niskog krvnog pritiska

Krvni pritisak predstavlja pritisak u arterijama u trenucima aktivnosti i mirovanja srčanog ritma.

Sistolni pritsak (gornji) predstavlja količinu pritiska koju srce pravi u procesu pumpanja krvi kroz arterije do drugih delova tela. Sa druge strane, dijastolni pritisak (donji) pokazuje pritisak u arterijama u trenucima mirovanja srca između otkucaja.

Stanja koja najčešće uzrokuju nizak pritisak:

1. Trudnoća (cirkulatorni sistem se tokom trudnoće proširuje, pa pritisak može da bude niži. Nakon porođaja trebalo bi da se vrati u normalu).

2. Srčane bolesti (najčešće bradikardija (usporen rad srca), patologija srčanog zaliska, srčani udar...).

3. Endokrini poremećaji (bolesti štitne žlezde, Adisonova bolest, nizak šećer, dijabetes...).

4. Dehidracija (vodi do malaksalosti, vrtoglavice, umora, a najčešće se javlja usled visoke temperature, povraćanja, dijareje, preterane upotrebe diuretika ili intenzivne fizičke aktivnosti)-

5. Gubitak krvi (najčešće kao posledica povrede ili unutrašnjeg krvarenja. Količina krvi se u telu povećava, pa pritisak naglo pada).

6. Komplikacije usled infekcija (Infekcija ulazi u krvotok i može da izazove pad pritiska, usled septičkog šoka).

7. Alergijska reakcija (uzrokovana hranom, lekovima, ujedom insekta...).

8. Anafilaksa (teška alergijska reakcija koju prati otežano disanje, svrab, otok na grlu i pad krvnog pritiska).

9. Nedostatak vitamina (manjak vitamina B12 i folata sprečava proizvodnju dovoljne količine crvenih krvnih zrnaca, izazivajući hipotenziju).

Četiri prirodna načina da podignete krvni pritisak

1. Slana hrana

Komad slane ribe, kiseli krastavac ili komad slanog sira sjajna su pomoć kod trenutne hipotenzije, jer so, odnosno natrijum hlorid, podiže pritisak. Ipak, ne preporučuje da na ovaj način konstantno podižete pritisak, jer velike količine soli štetno utiču na srce i bubrege, naročito kod starijih osoba.

2. Voda

Tečnost daje volumen krvi i stvara pritisak na vaskularne zidove. Ujedno se sprečava i moguća dehidracija.

3. Kompresione čarape

Obično se preporučuju za otok i bol usled proširenih vena. Ali, osim toga, ove medicinske čarape redukuju zapreminu krvi u nogama, povećavajući pritisak u čitavom krvotoku.

4. Odgovarajuća poza

Ako sedite, možete da prekrstite noge. Zahvaljujući ovoj pozi, zapremina krvi u nogama se povećava, a pritisak u glavnim krvnim sudovima raste. Dok stojite, možete da ukrstite noge u oblik makaza.

Nizak pritisak može da se reguliše bez lekova, uvođenjem nekih navika u način života:

- pijte što više vode,
- alkohol smanjite na minimum,
- budite fizički aktivni, makar šetajte,
- izbegavajte vruće kupke,
- smanjite količinu ugljenih hidrata u ishrani na minimum,
- slatko konzumirajte u formi voća i
- jedite 4-5 manjih obroka, umesto tri obilna.

Izvor: Stil.Kurir.rs
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.