Izvoz osetljiv na kurs dinara
Pored ciljane inflacije, urgentan dodatni zadatak za monetarnu politiku − povlačenje viška devizne likvidnosti
Očuvanje profita po osnovu izvoza uprkos apresijaciji dinara, a putem smanjenja zaposlenosti, po svemu sudeći, bliži se kraju i izvoz bi mogao da postane osetljiv na kretanje deviznog kursa - jedno je od upozorenja izrečenih na prezentaciji najnovijeg broja "Makroekonomskih analiza i trendova". Tome je prethodila i ocena da se, za razliku od nekih oblasti gde je to svakako još moguće, realna apresijacija, kad je reč o izvozu u celini, više praktično ne može da smestiti u okvir produktivnosti. Naime, kako je upozoreno, u septembru je izvoz prvi put pao na stopu rasta od 20,5 odsto. Nastavak takve tendencije na godišnjem nivou dao bi stopu rasta od 17−18 odsto, izvozni saldo će biti korigovan samo za oko 50 miliona evra, dakle, biće nešto manji od 6,6 milijardi evra, što znači da će i spoljnotrgovinski deficit biti veći od izvoza − i dostići će oko 6,7 milijardi, odnosno pokrivenost uvoza izvozom pada na 49,5 osto.
Ovakvo slabljenje tekuće izvozne dinamike moglo bi biti privremeno, ali za urednika MAT−a Stojana Stamenkovića to je i signal koji upozorava da se apresijacija dinara sve teže "smešta" u rast produktivnosti. Naime, međugodišnja stopa rasta produktivnosti u industriji, a na nju otpada oko 95 odsto izvoza, u prvih osam meseci ove godine bila je 15,2, pri čemu je pad zaposlenosti kao dominantan faktor povećanja produktivnosti bio 8,5 i 8,3 procenata. Dinar je opet u septembru, u odnosu na isti lanjski mesec, nominalno više vredeo od evra četiri odsto, a kad se uzmu u obzir i relativne cene − za 10−11 odsto.
Ne zalažemo se za depresijaciju dinara, izričit je Stamenković, ali je očito da je i ovakva apresijacija neodrživa. Po njemu, to je uočila i NBS smanjujući referentnu kamatnu stopu. A kad je reč o referentnoj kamatnoj stopi ona, po mišljenju Stamenkovića, može da ostane samo instrument ograničenog delovanja u regulisanju dinarske likvidnosti, dok apresijacija dinara pod uticajem priliva deviza iz različitih izvora monetarnoj politici, pored ciljane inflacije nameće i dodatni zadatak − veoma urgentno aktiviranje mehanizama za povlačenje viška devizne likvidnosti.
("Pregled“)