PSIHOLOG OTKRIVA: Kako život u izolaciji utiče na starije bračne partnere i njihov odnos?

Virus korona ne prestaje da "seje" strah i neizvesnost, dok se čovečanstvo svakodnevno suočava sa stravičnim bilansom pandemije. Naša najstarija populacija je dodatno pogođena merama totalne izolacije u cilju zaštite od ove pošasti. Više nema svakodnevnih šetnji, druženja sa prijateljima, ispijanja kafe sa komšijama, nedeljnog ručka sa decom i unucima kojima su se danima unapred radovali... Upućeni su isključivo jedno na drugo, na život između četiri zida. Pregurali su preko glave mnogo nedaća i poteškoća, ali kako stariji bračni parovi funkcionišu u uslovima socijalne distance? Šta može da ublaži njihovu udaljenost od bližnjih i kako aktuelna kriza utiče na međusobni odnos partnera?

Psiholog i porodični terapeut Branislava Pavlović naglašava da svim bračnim partnerima, bez obzira na godine, globalna kriza donosi promene i izazove, ali se starija populacija tome teže prilagođava. Proces starenja, sam po sebi, nosi ranjivosti i probleme, a bračni odnos je sada dodatno otežan zdravstvenom pretnjom i socijalnom izolacijom.

- Kvalitet odnosa u braku se mnogo jasnije vidi u periodima krize - kaže za "Život plus" Branislava Pavlović i dodaje:

- U uslovima izolacije, partneri u funkcionalnim brakovima još više će se zbližiti i oslanjati jedno na drugo, dok će u disfunkcionalnim doći do pojačanih svađa i problema ili distance i osećaja usamljenosti. Kada govorimo o starijim parovima, važno je istaći da postoje velike subjektivne i objektivne razlike između brakova u tim godinama. Ljudski vek se znatno produžio i nije isto ako neko ima 65 ili više od 80 godina. Ali važna je i psihološka starost, kao subjektivni osećaj. Mnogi stariji parovi vode aktivan život, rade, bave se fizičkim aktivnostima, hobijima ili pomažu deci i unucima. Bez obzira na uzrast, zdravlje je uvek osnovni kriterijum funkcionisanja, pa tako bračni odnos dva starija, ali vitalna i zdrava partnera, može da bude kvalitetan i ispunjen. Ali zavisi od toga kakav je bio u prethodnim fazama, da li je došlo do distanciranja ili zbližavanja. Prirodni zadaci u braku starijih su saradnja, druženje, zaštita, podrška i fizička intima. Brak može da postane bolji u tom dobu ako supružnici uspeju da prevaziđu ranije konflikte i razviju emocionalnu bliskost i povezanost.

Kako se stariji parovi nose sa situacijom koja je paralisala svet?

- Ljudi su socijalna bića. Povezanost sa drugima nam omogućava da preživimo i izdržimo. Stariji parovi su slabije socijalno integrisani i pod većim rizikom od društvene izolacije i usamljenosti, što se odražava na njihovo psihofizičko zdravlje. Aktuelna zabrana izlaska iz kuće dodatno utiče na otuđenje bračnih partnera od njihovih najmilijih ali i ostalih. Povećava se osećaj isključenosti, bespomoćnosti i neadekvatnosti. Često ih obuzmu strah i panika, što može da dovede do veće pasivnosti i depresije. U situaciji pojačanog stresa, povećava se značaj partnerskog odnosa. Partneri postaju u potpunosti usmereni jedno na drugo, što dovodi do preterane bliskosti. Tada se prirodno osećaju teskoba, napetost i razdražljivost koje mogu da se prenesu i na partnera. Važno je i kako svaki partner pojedinačno doživljava ovu situaciju. Panika i pasivnost jednog od njih može da indukuje taj problem i kod drugog i da dovede do depresije udvoje.

Da li vitalni i aktivni parovi teže podnose život u nametnutim okolnostima?

- Kod njih je prisutna veća promena u načinu života, mogu da osećaju čitavu lepezu negativnih emocija, kao što su ljutnja, razočaranje, tuga, jer to narušava sliku o njima samima. Suprotno tome, u mnogim brakovima jedan ili oba partnera su lošeg zdravstvenog stanja, pa ovakva situacija kod njih podiže strah na nivo panike i onemogućava ih da adekvatno funkcionišu. Sa svih strana stiže jasna poruka da je virus korona najopasniji za stariju populaciju i hronične bolesnike. Pored opšteg straha koji je prirodan kod svakog od nas, stariji su opterećeni osećanjem dodatne nesigurnosti, ranjivosti i bespomoćnosti. Mere zabrane izlaska iz kuće u cilju zaštite su sa psihosocijalnog aspekta rizične po mentalno zdravlje najstarijih. Mnoge parove je održavala dnevna rutina, koja je njihov odnos činila sigurnijim, osećali su se vitalnije jer su imali razne obaveze, pomagali su deci i unucima. Aktuelna situacija u potpunosti narušava svakodnevnu strukturu. Što su stariji, ljudi se manje adaptiraju na promene.

U čemu mogu da pronađu utehu i beg od stvarnosti?

- Svaka kriza u bračnom odnosu nosi rizik, ali i šansu da on bude bolji. Parovi koji imaju očuvanu emocionalnu bliskost i prijateljstvo mogu biti jedno drugom izvor utehe i najlepši motiv da "izguraju" tešku situaciju. Negovanje i briga za drugog je najbolji način da negujemo sebe. Za neke starije parove ovo će biti prilika da počnu da cene svaki zajednički trenutak i oplemene trenutnu izolovanost. Osećanje usamljenosti se ne poklapa sa samoćom, čovek nekada može da bude usamljen uz bračnog druga sa kojim nema nikakvu bliskost. Deca i unuci su izvor najveće radosti i u ovim kriznim vremenima.

Može li globalna kriza da proizvede krizu i u partnerskim odnosima?

- U stanju aktuelne globalne krize, svi manje-više osećamo njen uticaj na naše porodične odnose. Stariji parovi koji su godinama živeli u "mrtvom" braku i zamrznutom konfliktu, rešavali su to uspostavljanjem emocionalne distance. To znači da su formalno opstajali zajedno i funkcionisali na operativnom planu, a svako je živeo svoj život, poput cimera. Mnogi od njih su i u penziji nastavljali da budu okupirani poslovnim ili drugim obavezama, živeli su na paralelnim kolosecima. Supružnici koji su život bazirali na održavanju distance sad mogu da se nađu u specifičnoj situaciji, da budu "naterani" jedno na drugo. Kod onih koji su se nalazili u stalnim bračnim konfliktima, ova izolacija može u velikoj meri da dovede do eskalacije svađa, pa i nasilja. U patološkim brakovima, gde su prisutni nasilje, nelečeni alkoholizam ili psihijatrijska bolest, nažalost, može se očekivati dodatno pogoršanje bračnih odnosa. Najstariji supružnici ili oni sa ozbiljnim hroničnim bolestima su dodatno pogođeni celokupnom situacijom.

Da li su emocije izraženije i pojačane, mogu li ljudi racionalno da se ponašaju?

- Racionalno možemo da prihvatimo da je za naše dobro da ne izlazimo iz kuće, ali emocionalni odgovor je potpuno drugačiji. U situacijama tenzije, sve naše emocionalne reakcije bivaju povišene i učestalije nego uobičajeno. Gubitak svakodnevne rutine dovodi do blage dezorganizacije starijih bračnih parova, a zabrinutost i ljutnja se prenose i na njihov odnos. Mada su starije generacije na ovim prostorima mnogo toga prevalile preko svojih leđa, ova opasnost je nešto potpuno novo i nepoznato za njih, samim tim i ugrožavajuće. Mislim da će skladni parovi pronaći još veći oslonac jedno u drugom, a da će disfunkcionalni samo pojačati loše bračne obrasce. Uprkos opštoj pretpostavci, stariji ljudi koji su u braku podjednako se osećaju izolovano kao i oni koji nisu u takvoj zajednici. Parovi često počnu da osećaju da im socijalni život propada kada njihova deca formiraju svoju porodicu, a prijatelji se presele ili umru. Kognitivno ili fizičko propadanje jednog partnera može ozbiljno da utiče na drugog koji postaje negovatelj. Supružnik-negovatelj je pod velikim rizikom da oseća potpunu socijalnu izolovanost.

Kako da prekrate vreme u izolaciji, na šta bi trebalo da se fokusiraju?

- Trebalo bi da što manje slušaju vesti i izlažu se dramatičnim i negativnim sadržajima. Važno je da pokušaju da uspostave dnevnu rutinu u novonastalnim okolnostima, da razgovaraju i podele brige i egzistencijalne probleme. Ne treba da dozvole da ih preplave strah, panika i ozlojeđenost. Vitalnijim supružnicima savetujem umerenu fizičku vežbu prilagođenu njihovim godinama i zdravstvenom stanju. Mogu zajedno da vežbaju. Supružnik koji ima hobi može da uključi i partnera u to i da zajedno praktikuju aktivnost. Internet omogućava da budemo u video-kontaktu sa najmilijima, možemo da pravimo porodični ručak preko "Skajpa" ili da pijemo čaj u pet s kumovima. Zakopajte ratne sekire, oprostite jedno drugom greške i sve ružne stvari. Zagrljaj i dodir su najbolji lek protiv straha, tuge i bolesti.

Stariji supružnici se sve češće susreću sa bračnim krizama i problemima koji se neretko završavaju razvodom, a poslednjih decenija je taj broj povećan (takozvani sedi razvodi). Sagovornica objašnjava šta dovodi do toga:

- Kada odemo u penziju, predstoji nam još dosta godina bračnog života, a s druge strane, sve više se u društvu ističu lična sreća i bračna ispunjenost, pa mnogi žele da makar u poznijem dobu pruže sebi “drugu” šansu. Veliki broj brakova se u srednjim godinama održava jer imaju neki cilj, a oni loši opstaju iz različitih funkcionalnih razloga, zbog dece, imovine, penzije... Povećava se distanca između partnera, a problemi se guraju pod tepih. Starenje i odlazak u penziju dovode do toga da je potrebno restrukturiranje bračnog odnosa u novim okolnostima. Još ako tome pridodamo teške i hronične bolesti i socijalne i ekonomske probleme, koji često idu ruku pod ruku, onda vidimo da je taj period bračnog života veoma zahtevan.

Izvor: Novosti - Život plus
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.