Bisera Veletanlić
Veče uoči dočeka Nove Godine mnogobrojni zaljubljenici ne samo u muziku već, generalno, u umetnost imali su ne baš lako rešivu dilemu – u Sava centar na Radeta Šerbedžiju ili na Kolarac gde je pevala Biresa Veletanlić ? Oni koji su se, sa ili bez dileme, odlučili za drugu opciju, bili su dovoljno brojni da se dva dana pred koncert, kako kažu, srpske Dasti Springfild znalo da će sala Kolarčeve zadužbine biti ispunjena do poslednjeg mesta.
Stajalo se pored ulaza, divan je to ambijent bio još pre nego što nas je klavir Kornelija Kovača uveo u „Milo moje“. „Velikog Batu“ je posle nekoliko pesama zamenio Biserin sestrić Vasil Hadžimanov, za gitaru je bio zadužen stari majstor Duda Bezuha a bubnjar Džoni je sigurno uživao u toplom znajući da će se sutradan „osvežavati“ na Trgu kao deo posade Kikija Lesendrića. Posebno lep je bio pogled udesno – tamo su se usidrile devojke iz škole „Beogradski glas“ gde ih pevanju uči Aleksandra Kovač.
Bisera je bila baš onakva kakvu je ljudi vole – raspevana, opuštena, zabavna, romantična... Posle svake pesme, neretko i usred numere, čuo se gomoglasan aplauz a ona je pokazala da ume i da iznenadi publiku. To je najblaža moguća reč s obzirom da joj je gost na koncertu bio – Skaj Vikler. Naizgled nespojivo ali u praksi – jako dobro ! Sentimentalna Bisera i ekscentrični Skaj su se veoma lako pronašli u soul verziji čuvene „Proud Mary“, a nekadašnji „stator“ iz Velikog brata iskoristio je priliku da promoviše i jednu još uvek neobjavljenu pesmu. „On je jedan od najboljih, kad vam ja kažem“, uveravala je Bisera dodajući da bi verovatno bilo monotono da je u goste dovela nekog svog ispisnika.
Vesela „Baj, baj, baj“, pa „Ručak za dvoje“, pa „Ne plači“, pa mnogo novija, festivalska „Jedno leto kasno“ – sve su to bitni momenti njene karijere. Najduže se, međutim, čekalo nešto drugo. „Zlatni dan“ je evergrin dobro znan i slavije upućenima u Biserino stvaralaštvo a ono što se desilo posle izvođenja neprolaznog hita koji je vratio autora pesme, Batu Kovača na binu, bilo je veličanstveno. Kolarac je ustao, ovacije su trajale nekoliko minuta a bina je ubrzo bila ispunjena buketima cveća.
„Samo da se volite, ljubite i to je to – i rađajte, brate“, poželela je iz srca Bisera Veletanlić ubrzo za kraj svima okupljenima koji su izašli puna srca u nadi da će se na novom susretu „odužiti“ za ovoga puta neotpevane „Šta ću nano, dragi mi je ljut“, „Divni mladići Beograda“, „Jutro će promeniti sve“ Indeksa...
Milan Ćunković