Slobodan Trkulja & "Balkanopolis"
Poučeni lošim iskustvom, naučili smo da najavljene "muzičke spektakle" očekujemo sa skepsom. Danas svi obećavaju "spektakl", ali u praksi to se na kraju svede na puku estradu, čiji vašarski standardi akcenat bacaju na vizuelno i ne nude više do dobre zabave. Na sreću, koncert Slobodana Trkulje i "Balkanopolisa", praćenih svetski poznatim "Metropol" orkestrom potpuno je iskočio iz svih šablona, pruživši brojnim posetiocima Centra "Sava" snažan i upečatljiv umetnički doživljaj.
Prožimanje različitih svetova
Koncert je započeo pravoslavnim crkvenim pevanjem, koje je najavilo mnogo više od muzike - jedno spiritualno putovanje kroz prošlost dve različite kulture, njihovo prožimanje i pomirenje. Kroz muziku spojio se sjaj uglađene Evrope s neobuzdanim ritmovima i emocionalnom dubinom balkanske tradicije. Fantastični "Metropol" orkestar spremno je prigrlio naše "neparnjake", srpsku frulu, gajde, vizantijsku harmoniju i liturgijsko pojanje. Menjajući razne instrumente, od gajdi i frule do klarineta i saksofona, grleno pevajući u tradicionalnom maniru, Trkulja je suvereno vodio ovu neobičnu muzičku priču, koja se direktno obraća čistom ljudskom srcu. Inspirisana orkestracija uspela je da predstavi srpsku tradicionalnu muziku u sasvim drugom svetlu, dodavši joj oreol ozbiljne, simfonijske literature. Izvanredni evropski muzičari koji su prošli kroz različite žanrove s glasovitim "Metropol" orkestrom maestralno su se nosili s našim neparnim ritmovima, vidljivo zaneseni i očarani. Trkulja je gradio koncert, spontano pojačavajući emociju u publici, oslonjen na svoj bend "Balkanopolis" koji je činio razigranu, sigurnu ritmičku podlogu. Svedeni video-art na platnu iza orkestra koji budi neka drevna, kolektivna sećanja, još više je pojačavao emocionalni doživljaj.
Koncert Slobodana Trkulje, zamišljen kao svečanost povodom završetka predsedavanja Srbije Savetom ministara Evrope, na najlepši mogući način nas je podsetio ko smo i kako možemo ravnopravno komunicirati sa svetom. Oduševljena publika, koja je stojećim ovacijama pozdravila ovaj spektakl, imala je i retko zadovoljstvo da oseti davno zaboravljeno osećanje ponosa.