ISTRAŽIVANJE POKAZALO: U izolaciji smo se zdravije hranili

Tokom pandemije koronavirusa i mera izolacije zdravije smo se hranili. Manje su se koristila gotova jela, više kupovalo voće i provrće – rezultati su preliminarnog istraživanja sprovedenog među gotovo 11.000 potrošača iz 11 zemalja.

- S obzirom na to da su ljudi bili prisiljeni da provode vreme u kući, isprobavali su nove recepte i izgleda da su bacali mnogo manje hrane. Tokom izolacije su se hranili zdravije, obroci su pripremani kod kuće i konzumiralo se više voća i povrća - navodi Šarlota De Baker, koordinatorka istraživanja koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Antverpenu.

Uzorak su činili ispitanici iz Australije, Belgije, Čilea, Ugande, Holandije, Francuske, Austrije, Grčke, Kanade, Brazila i Irske. Istraživanje je sprovedeno onlajn na dobrovoljnoj osnovi u razdoblju od 17. aprila do 7. maja, od čega je 6.700 ispitanika bilo iz Belgije. Plan je da se proširi na još oko 25 zemalja, a konačni rezultati će biti objavljeni do kraja juna.

Anketa je pokazala da je većina ispitanika iz zemalja obuhvaćenih istraživanjem smanjila kupovinu gotovih i polugotovih jela koja se pripremaju u mikrotalasnoj rerni.

- Konzumiranje grickalica, poručivanje hrane iz restorana ili preko interneta i polugotove obroke zamenili smo kuvanjem i pripremom hrane kod kuće - kaže Azerbejdžanka koja živi i radi u Briselu opisujući šta se promenilo u njenom domaćinstvu tokom pandemije.

- Izgubila sam četiri kilograma i na to sam vrlo ponosna - dodaje.

U gotovo polovini zemalja obuhvaćenih anketom pokazalo se da ljudi kupuju manje slanih grickalica i slatkiša, premda je njihova ukupna prodaja ostala stabilna.

- Konzumiranje slanih, masnih i slatkih namirnica obično je u porastu kad su ljudi pod stresom, no u vreme pandemije koronavirusa ta povećana potreba za određenim namirnicama u mnogim državama zamenjena je domaćim proizvodima - smatra De Bakerova.

Na primer, u Čileu je zabeležen velik pad prodaje grickalica, ali i najveći porast potrošnje brašna i kvasca. Potrošnja mesa, ribe i alkoholnih pića u vreme pandemije ostala je ista

De Bakerova naglašava da preliminarni rezultati upućuju na veoma jasne nove trendove i smatra da se oni verovatno u dogledno vreme neće menjati jer je pandemija podstakla ljude da malo više vode računa o zdravlju i zdravije se hrane.

Mjurijel Brernar, vlasnica belgijske onlajn trgovine organskom hranom, bila je primorana da gotovo udvostručiti broj zaposlenih kako bi zadovoljila potražnju kupaca za svežim organskim proizvodima.

U svim zemljama obuhvaćenim anketom ljudi su tokom karantina kupovali veće količine svežeg, konzerviranog ili smrznutog voća i povrća, a ta se promena, kaže De Bakerova, može protumačiti kao pojačana briga za zdravlje.

Trendu je verojatno doprinela i činjenica da su ljudi morali pažljivo da isplaniraju vreme koje će provesti u supermarketima koje je bilo ograničeno.

- Ako napravite spisak za kupovinu i unapred isplanirate obroke, mnogo je manja verovatnoća da ćete u kolica ubaciti neke nezdrave namirnice - objašnjavaju istraživači.

Učesnici ankete, većinom žene, odgovorile su da su tokom izolacije isprobavale nove recepte, koristeći i ostatke hrane od prethodnog dana, što je smanjilo savremeni trend bacanja hrane.

Ovakav odnos prema hrani verovatno je povezan i sa strahom od nestašice, veruje De Bakerova i verovatno će nestati kada police u supermarketima ponovo budu pune, a ne poluprazne.

I pored toga veruje da će se neke prehrambene navike zadržati i kad prođe razdoblje epidemije. U mnogim državama izolacija je trajala duže od šest nedelja, što je dovoljno dug period da potrošači razviju nove navike.

- Ujedno, isprobavajući nove recepte stekli su samopouzdanje u pogledu kulinarskih veština, pa će verovatno nastaviti da kuvaju i kada se sve završi - nada se De Bakerova.

Ipak, neki poljoprivrednici su bili na gubitku. Zatvaranje restorana smanjilo je potražnju za proizvodima poput gljiva, salate i začinskog bilja, pokazuju podaci kompanije "Freshfel Europe", koja zastupa evropski sektor proizvođača svežih namirnica čiji se godišnji promet procenjuje na 200 milijardi evra.

Izvor: RTS
Foto: Ilustracija/Pixabay.com

Pogledajte još

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.