Perspektive privrede Vojvodine nakon pandemije: Boško Vučurević - Ekonomske mere Srbije u vidu pomoći malim, mikro i srednjim preduzećima imaju veoma pozitivne efekte

Kompanija Color Media Communications i Privredna komora Vojvodine organizuju konferenciju posvećenu privredi Vojvodine nakon pandemije koronavirusa (Covid-19).

Konferencija će se održati 02. juna 2020. godine, sa početkom u 10.00h. Svi zainteresovani moći će da prate i aktivno učestvuju u konferenciji preko live streama na Youtube kanalu Diplomacy&Commerce.

Učesnici online konferencije razgovaraće o ekonomiji Vojvodine i investicijama nakon pandemije virusa korona, ali i o tome kako će u budućnosti izgledati pojedine industrije i poslovanje kompanija, kako domaćih tako i stranih.

Neke od tema koje će biti obuhvaćene jesu organizacija industrijskih grana, poslovanje privatnog sektora u Vojvodini, kao i saradnja na lokalnom nivou nakon pandemije. Iskustva regiona evropskih zemalja u obnavljanju međuregionalne saradnje su svakako od značaja za održivi privredni razvoj. Svoje viđenje preneće nam predsednici Privrednih komora evropskih regiona sa kojima Privredna komora Vojvodine ima potpisane Sporazume o saradnji i mnogobrojne zajedničke aktivnosti.

Ovim povodom razgovarali smo sa Boškom Vučurevićem, predsednikom Privredne komore Vojvodine, jednim od učesnika konferencije...

Epidemija virusa COVID-19 ostavila je veliki broj negativnih posledica u različitim sektorima privrede, dok je najveće gubitke pretrpeo turizam. Koliki je tačno obim štete u ovom sektoru?

- Turizam, koji je u prethodnim godinama imao intezivan rast i razvoj, je u 2019. godini bio na trećem mestu izvoza svetskih usluga, a istovremeno je posle naftne, hemijske, prehrambene i automobilske industrije privredna grana sa najvećim generisanim prihodima, što dovoljno govori o značaju ovog sektora privrede. Prema informacijama Svetske turističke organizacije, turizam generiše 10 odsto svetskog BDP-a, a predviđa se da će ovogodišnji pad prihoda doseći čak 70 odsto, te da se potpuni opravak očekuje tek 2023.

Republika Srbija je početkom 2020. beležila odličan rezultat i prema podacima Republičkog zavoda za statistiku imali smo rast dolazaka gostiju za 18,9%, a broj noćenja za 20,8%, dok je devizni priliv bio 16% veći nego u istom periodu lane. S obzirom na sjajan početak godine, procene su bile da će devizni priliv od turizma doseći i 1,5 milijardu evra u 2020. ali, nažalost, zbog posledica epidemije sada su procene da će za pet meseci šteta biti i preko 300 miliona evra.

Računajući i mart mesec i početak vanrednog stanja za prvi kvartal 2020. broj dolazaka turista je opao za 8,3%, dok je u Vojvodini smanjen za 16% u odnosu na prvi kvartal 2019.
Posmatrajući samo mart mesec posle početka epidemije i proglašavanja vanrednog stanja dolazak stranih turista je bio manji za 56%, a broj noćenja manji za 45,7%.

Prema podacima iz Udruženja za turizam Privredne komore Srbije, u Srbiji u sektoru turizma posluje oko 8.000 privrednih društava i oko 26.000 preduzetnika, koji su praktično preko noći ostali bez prihoda i većina je bila prinuđena da uzme pomoći iz paketa Vlade Republike Srbije. Skoro 90 odsto zaposlenih u turističkim preduzećima za vreme vanrednog stanja je bilo na ili jeste na plaćenim odsustvima, godišnjim odmorima ili nekakvom „stand by“ aranžmanu.

Segment manifestacionog turizma ima svoje značajno mesto, budući da se u zemlji organizuje oko 17.000 događaja godišnje, od čega oko 2.000 sportskih i oko 15.000 kongresa i raznih korporativnih i drugih događaja, gde je angažovano oko 10.000 poslenika. Zabranom okupljanja jasno je da su trenutno onemogućani da imaju bilo kakve prihode te i ovom segmentu treba ozbiljna sisitemska pomoć. Samo u Vojvodini se godišnje održi preko 1.000 različitih događanja uključujući i sve raznovrsnije „ijade“ (slaninijade, pasuljijade...).

Ne treba zaboraviti i probleme turistističkih vodiča koji su mahom bili angažovani honorarno, na privremenim poslovima, čiji posao trenutno ne postoji, a sa druge strane zbog prirode ugovora nisu u mogućnosti da apliciraju za pomoć u okviru predviđenih mera Vlade Srbije.

Mnoge zemlje su u međuvremenu otpočele relaksaciju mera, postepenim otvaranjem granica, ali i dalje veoma oprezno, zbog čega sva potencijalna putovanja, naročito grupna, zavise od propisanih uslova ulaska u zemlju i mera boravka.

Podaci nakon smirivanja pandemije u Republici Srbiji pokazuju pozitivne rezultate kada je u pitanju AP Vojvodina. Kako komentarišete privredu AP Vojvodine u prvom kvartalu tekuće godine?

- Podaci obrađeni za prvi kvartal ove godine su pokazali da je optimizam bio potpuno opravdan, ali problemi sa virusom su doveli do potpune promene ciljeva. Čini se da će rezultati drugog kvartala pokazati šta je zapravo realna pozicija sa kojom se ulazi u drugu polovinu godine. Ako zdravstvena situacija bude dobra, može se očekivati da se tokom druge polovine najveći deo aktivnosti, barem onih koji su usmereni na domaće tržište, u celosti obnovi.

Struktura vojvođanske privrede je takva da nije iznenađenje skoro tri puta viši rast industrijske proizvodnje u prvom kvartalu u odnosu na zemlju u celini. Visoko učešće prerađivačke industrije, posebno prehrambene i pozicija primarne poljoprivredne proizvodnje koja je radila gotovo kao u normalnim okolnostima, dovodi do određenih pozitivnih očekivanja. Naravno, treba sačekati rezultate drugog kvartala, iako je do njegovog kraja ostalo dosta vremena, a ekonomske aktivnosti se ubrzano obnavljaju.

Obnavljanje poslovanja segmenata naše privrede koji su u značajnoj meri povezani sa inostranstvom će se realizovati u zavisnosti od situacije u zemljama partnerima. S druge strane, činjenica da se najveći broj zemalja, posebno u Evropi, ubrzano otvara i obnavlja aktivnosti, daje prostor za blagi optimizam.

Kako ocenjujete mere Vlade Srbije? Da li su uspele da kompenzuju gubitak naših preduzeća tokom vanrednog stanja?

- Ekonomske mere države imale su za cilj da pomognu pre svega mala, mikro i srednja preduzeća u održavanju zaposlenost i likvidnosti u ovim otežanim uslovima poslovanja. Prva faza pomoći je počela i čini se da su efekti pozitivni.

Dodatni set mera obuhvata dugoročno kreditiranje za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva. U taj zadatak uključeni su odgovarajući fondovi, a uz garanciju države može se očekivati da značajni kreditni potencijal poslovnih banaka bude „upumpan“ u privredu. Važno je da jedan deo privrednih subjekata odstupi od stava da je zaduživanje, po pravilu, loša poslovna odluka. Naime, studija Svetske banke predstavljena pre nastanka ove krize ukazala je da firme koje korist zajmove beleže uglavnom viši nivo produktivnosti i inovativnosti od onih koji celokupni razvoj zasnivaju samo na svojim finansijskim sredstvima.

Kada su mere u pitanju, država je brzo i efikasno intervenisala sektorski i podešavala ih u zavisnosti od potreba i okolnosti. To se posebno odnosi na dozvole za izvoz pojedinih proizvoda kojih smo imali dovoljno za izvoz i za očuvanje pozicije na našim tradicionalnim tržištima. Ne treba zaboraviti i značajnu podršku likvidnosti celokupne populacije u obliku jednokratne novčane pomoći. Ovo treba da pojača potrošnju, a samim tim i razne privredne delatnosti.

Kako komora funkcioniše u izmenjenim okolnostima? Koje su vam planirane aktivnosti?

- Jedinstveni komorski sistem je u ovim otežanim okolnostima učinio maksimalne napore da uobliči zahteve privrede i utiče na set donetih mera ekonomske politike. Osim toga, u svakodnevnim kontaktima rešavani su određeni operativni problemi u povezivanju kompanija i zadovoljavanju potreba tržišta, kako međukompanijskog, tako i tržišta robe široke potrošnje.

Nakon ovoga, planiramo da u značajnoj meri nastavimo naše aktivnosti međuregionalne saradnje, u početku u formatu video konferencija i drugih pogodnih modela. Iskoristio bih ovu priliku da napomenem da će na konferenciji u organizaciji PKV i Color Media Communications zakazanoj za 2. jun 2020. godine pod nazivom „Perspektive privrede Vojvodine nakon epidemije“ učestvovati šest ambasada i 6-7 privrednih komora koje će razgovarati o ekonomiji Vojvodine i investicijama nakon pandemije koronavirusa, ali i o tome kako će u budućnosti izgledati pojedine industrije i poslovanje kompanija, kako domaćih tako i stranih. Neke od tema koje će biti obuhvaćene jesu organizacija industrijskih grana, poslovanje privatnog sektora u Vojvodini, kao i saradnja na lokalnom nivou nakon pandemije. Naša privreda mora da bude otvorena i povezana sa partnerima iz celog sveta jer se značajan rast industrijske proizvodnje i bruto domaćeg proizvoda, posebno u normalnim okolnostima, može ostvariti samo u uslovima široke međunarodne saradnje.

Osim toga, naša udruženja uložiće dodatne napore da u okviru svojih mogućnosti utiču na poslovanje pojedinih segmenata privrede i omoguće što efikasnije prevazilaženje sadašnje situacije. Posebno nas raduje što je, i u ovim okolnostima, jedan deo naših članova izašao sa novim razvojnim projektima u čijoj realizaciji takođe dajemo velik doprinos.

Više detalja o samom programu konferencije možete saznati na sledećem linku: http://communications.rs/perspektiveprivrede2020/</strong