Bez tolerancije

Deca zaslađuju trud, ali nevolje čine još gorim, govorio je filozof Bekon. Odrasli se redovno i s posebnom pažnjom zgražavaju nad nasiljem mladih, ali retko se pitaju da li su deca nasilje naučila od njih.

Klima nasilja

Svaki četvrti nastavnik u Srbiji smatra da je stopa verbalne i fizičke agresivnosti učenika zabrinjavajuća, pokazuje istraživanje Unicefa. Rubrike dnevnih listova pune su priča o nasilju maloletnika prema vršnjacima, nastavnicima, roditeljima i obrnuto. Iako je, kako naglašavaju predstavnici policije, maloletnička delinkvencija u Srbiji u opadanju u odnosu na prošlu godinu, ipak je prilično zabrinjavajući podatak da su ove, 2007. registrovana dva ubistva koja su počinile osobe mlađe od 18 godina.

Olivera Zečević, šef Odseka za suzbijanje maloletničke delinkvencije u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, kaže da je, u ukupnom broju prijavljenih krivičnih dela, maloletnička delinkvencija prisutna sa deset odsto.

- Ovde se radi o prijavljenim krivičnim delima, dok je stvaran broj krivičnih prestupa maloletnika nepoznat, pošto se dobar deo prestupa ne prijavi.

Statistika je jedno, a realan život nešto drugo. Psiholozi ne veruju previše u statistiku i upozoravaju da je u srpskim školama prisutna klima nasilja. Pretpostavlja se da počinioci nasilja primećuju takvu klimu i stiču uverenje da je nasilje nešto što može uroditi plodom.

Dete kao otac čoveka

Prema mišljenju socijalnih radnika, na nasilje maloletnika utiče socijalna sredina: nepotpuna porodica, neuspeh u školskom obrazovanju i vaspitanju, sredstva masovne komunikacije s negativnim sadržajima, kulturna zaostalost i primitivizam, materijalno-ekonomske prilike, odsustvo službi i institucija za socijalni rad i rad s mladima…

Pa, šta smo učilni da ovo sprečimo? Frojdova maksima da je dete otac čoveka ovim primerima dobija puno opravdanje. Dete koje je mučilo mačku ili psa ima mnogo izgleda da kao odrastao čovek maltretira druge. Praksa pokazuje da su izvesni oblici nasilja pristuni ne samo u osnovnim i srednjim školama, već i u vrtićima.

Aleksandra Jovanović-Mađar je klinički psiholog. Radi u nekoliko vrtića u Beogradu i kaže da je agresivno ponašanje, u određenoj meri, prisutno i u predškolskom uzrastu.

- Pratila sam ponašanje dece od tri i četiri godine u vrtiću. Bilo je neurotskih simptoma, sisanja palca, plačljivosti, hiperaktivnosti, udaranja druge dece.

Aleksandra smatra da jedan od bitnih razloga za ovakvo detinje ponašanje sve jača prisutnost medija u životu, od najranijeg uzrasta.

- Do šeste godine detetov mozak je kao svež asfalt, koji se još nije stegao i sve upija. Slike agresivnosti na televiziji ili u kompjuterskim igricama, koje su sve popularnije među decom, urezuju se u mozak mališana, pa je tako, na primer, posebno kod muške dece sve prisutniji sindrom hiperaktivnosti.

Aleksandra savetuje roditeljima da deci dopuste da tokom prve tri godine života uče iz iskustva i vlastitim čulima.

- Oko treće godine se oslobađa mašta, kreativnost i neki oblici simboličkog mišljenja, čiji razvoj može biti poremećen ako detetu nudimo gotove sadržaje. Javlja se i imitacija i dete ne može da se razvija kao individua.

Savet psihologa je da ne treba ići u krajnosti kad je u pitanju odnos prema deci, jer se te krajnosti (koje se svode na prezaštićenost ili krutost) smatraju jednim od ključnih faktora za razvoj maloletničke delinkvencije. S pravom je Gandi govorio da pametni roditelji dopuštaju deci da poneki put i pogreše. Naglasak je na "poneki put".

Olivera Zečević podupire ovaj stav, izjavom da maloletni delinkventi uglavnom potiču iz porodica koje su veoma siromašne, ili iz porodica u kojima novca ima u izobilju.

Autombili i mobilni telefoni na ceni

Stariji maloletnik muškog pola najčešći je profil maloletnog prestupnika u Srbiji. Maloletni delinkventi se, prema izveštajima MUP-a, najčešće udružuju u "ad hoc" grupe. Te neformalne grupe često se regrutuju i u okviru sportskih klubova, karakteristično je da su pod uticajem alkohola i da su ponekad u stanju da nanesu i povrede koje su opasne po život.

Mesto izvršenja krivičnih dela su parkovi, prolazi, ulazi u zgrade, školska dvorišta. Koristi se fizička snaga s pretnjom. Oružje je uglavnom nož, mada nije retko i vatreno oružje, a česte su i pretnje plastičnim pištoljima koje, kako smo čuli, prestupnici lako nabavljaju na lokalnim buvljim pijacama. Najrasprostranjeniji su imovinski delikti s elementima nasilja, a oštećeni su najčešće deca, đaci nižih razreda, starije osobe i žene.

Prema podacima policije, najviše se kradu mobilni telefoni, novac, nakit i tehnički uređaji. Ukradeno se troši na izlaske i piće, a mobilni telefoni se preprodaju. U oko 60 odsto slučajeva maloletničkog kriminala reč je o imovinskim deliktima.

I devojčice "bez kočnica"

Olivera Zečević kaže da je vršnjačko nasilje u školi veoma često, ali da za poslednje dve godine nije bilo krivičnog dela ubistva u školi.

- Nasilje se premestilo na sportske terene i u ugostiteljske objekte. Problem nismo rešili nego premestili, jedna institucija - policija - ne može sama da ga reši - upozorava Zečevićeva.

Veoma česti su i verbalni konflikti, emocionalno nasilje, a motivi su uglavnom banalni. Slaba ocena u školi, neispunjena želja. Još se prepričava slučaj kad je jedna maloletnica, slaveći rođendan, pretukla voditeljku lokalnog radija, zato što nije htela da ispuni svaku muzičku želju slavljenice.

Načelnik Odeleljena policijske uprave za suzbijanje maloletničkog kriminala u Beogradu Siniša Mandić kaže da je u Beogradu maloletnička delinkvencija trenutno u stagnaciji, ali i da ima dosta krivičnih dela s elementima nasilja.

- Puno maloletnika je izraženo agresivno i ne postoji ni najmanja tolerancija. Tuče su od bezazlenih do onih s noževima, palicama, šipkama, svim sredstvima. Ne bira se ni vreme ni mesto. Karakteristično je za Beograd da sve više devojčica ima agresivno ponašanje.


Droga kao motiv

Upotreba narkotika smatra se bitnim motorom za pokretanje maloletničke delinkvencije. Prema izvešajima policije, u Beogradu su u prvih deset meseci ove godine od heroina umrle 83 mlade osobe. Najmlađa žrtva imala je samo 20 godina. Beogradska policija je ove godine zaplenila duplo više heroina nego prošle, što ukazuje na povećanu potražnju za ovom drogom na našim prostorima.

Lambe Đorejlijevski, šef odseka za suzbijanje narkomanije, upozorava da je narkomanija bolest koju sami birate.

- Za 13 godina registrovana su dva slučaja kad su roditelji, psihički bolesnici, dali decu drogu. Ove godine je povećana zaplena heroina, ali i zloupotreba lekova od strane maloletnika je u sve većem porastu. Nema precizne statistike, ali maloletnike često zloupotrebljavaju narkodileri. Ima slučajeva kad organizovane grupe čuvaju maloletnika u šteku, pa kad policija uhapsi dilera, maloletnik preuzima odgovornost na sebe - kaže Đorejlijevski.

Prevencijom narkomanije se suzbija kriminal, a stručnjaci upozoravaju da od prvog koraka u svet droge do izvršenja krivičnog dela prođe u proseku tri godine. Đorejlijevski naglašava da je posebno zanimljivo da deca, na primer, u sedmom razredu osnovne škole, ni roditelju ni nastavniku ne bi poverila da im se drug drogira.

Kako priznaju stručnjaci raznih branši, nedostatak autoriteta i fizičko, psihičko, a posebno emotivno zanemarivanje dece u svetu odraslih glavni su razlozi maloletničke delinkvencije. Vesti iz sveta demantuju priče da su maloletni prestupnici plod nesigurnih tranzicionih društava. Dece ubica ima i u bogatoj Americi i u socijalno uređenoj Finskoj.

Kada ste poslednji put pogledali svoje dete u oči?

Danijela Tadić

Slični članci

Ostavite komentar

Your email address will not be published.