Mina Delić: Mi treba da nadziremo vlast, a ne da joj se klanjamo i sklanjamo sa puta

Nedugo nakon proglašenja vanrednog stanja, na levoj obali Tise, nedaleko od Sente, otpočela je seča šume koju su meštani ovog podneblja dočekali sa neodobravanjem. Prema rečima nadležnih ovaj potez bio je neminovan budući da je posečeno drveće bilo bolesno, staro i opasno po ljudski život, ali nemali broj lokalnog stanovništva pobunio se protiv ovakve prakse te podržao peticiju koja zahteva obustavu daljeg uništavanja pošuljmljene oblasti. Sa jednom od organizatora ove inicijative, Minom Delić, porazgovarali smo o ovoj temi i zamolili je da nam detaljnije objasni šta je zapravo u srži problema.

Kada je i zašto pokrenuta peticija protiv seče šume na levoj obali Tise?

- Ideja za pokretanje peticije javila se neposredno po početku seče, a nakon što je objavljena moja kratka foto-reportaža na tu temu. Tim povodom mi se obratio jedan naš sugrađanin koji živi i radi u inostranstvu, ali eto, baš je on bio taj koji je želeo da pokrene peticiju, odnosno, da se bavi ovim problemom.

Da li ste kontaktirali nadležne i koji je bio njihov odgovor?

- Sa nadležnima smo kontaktirali u nekoliko navrata. Prvo kao obični građani, a zatim i kao predstavnici građanske inicijative “Odbranimo našu okolinu” koju smo u međuvremenu neformalno osnovali, a sve povodom seče ove šume. Odgovor nadležnog JVP “Vode Vojvodine” bio je informativnog karaktera – šuma koja se seče nalazi se u gazdinskoj jedinici “Gornji Banat” Kikinda, reč je o veštački podignutoj sastojini topole l-214 staroj 34 godine, šuma je dostigla tehničku zrelost i stoga se seče, a vrstu drveća koje će se nakon seče posaditi određuje struka u skladu sa dokumentom “Osnova gazdovanja šumama”. Uslove za izradu ovog dokumenta daje Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, a Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo daje saglasnost za izradu, a u skladu sa zakonima Republike Srbije. Naglašavam da je seča ove šume u javnosti predstavljena kao uklanjanje bolesnog drveća koje ugrožava ljudski život. Lokalno stanovništvo nije bilo upoznato sa ovim činjenicama. Najlakše je neki problem bezličnoj masi zvanoj narod, kako nas ova država izgleda vidi, predstaviti uz naglasak da se radi za njihovo dobro. I baš u tom trenutku ljudi odustanu od preispitivanja odluka državnih organa, jer zaista poveruju da je to za njihovo dobro. Upravo se protiv toga mi borimo.

Koji je značaj ove šume za stanovnike Sente?

- Značaj jedne šume je univerzalan. Ekosistem ne zna za granice opština, gazdinskih jedinica, okruga i država. On je jedna neotuđiva celina i svaka rana zadata jednom njegovom delu utiče na njegovu celokupnost. Ali navela bih kao konkretan značaj za Senćane – zaštita ovog područja od udara vetra sa ravnice, kao i vizuelno distanciranje od susednog naselja. Voleli smo taj osećaj ušuškanosti u divno zelenilo.

Da li je jedan od razloga pokretanja peticije i činjenica da je sečom šume uništeno omiljeno kupalište lokalnog življa?

- Svakako da je za meštane Sente, Čoke i svih okolnih naselja, najveći udarac bio upravo narušavanje estetskog izgleda naše plaže. Narednih desetak godina ovde neće biti lepog hlada. Udarac je došao i sa još jedne strane – shvatili smo da naša plaža nije naša. Naime, ovaj teren ne pripada ni Opštini Senta, ni Opštini Čoka, već javnom preduzeću “Vode Vojvodine” i ukoliko bi oni ovde hteli sve da poseku i poruše ili izgrade neki vodni objekat, oni bi zakonom na to imali pravo. Zato je potrebno da se ljudi na lokalu malo probude, da pod budnim okom drže sve one kojima smo “društvenim ugovorom” dali da upravljaju i odlučuju, ali samo dok je to u našem interesu. Mi treba da nadziremo vlast, a ne da joj se klanjamo i sklanjamo sa puta.

Da li seča šume ugrožava ekosistem i da li postoji rizik od poplave ovog područja ukoliko se uklanjanje stabala nastavi?

- “Restauracija” ekosistema na ovom području, kao i zaštita od poplava trebalo bi da budu predmet dugoročnog rešavanja ovog pitanja. Jasno je da ovde šuma mora do kraja da se poseče, jer je samom sadnjom klonskih topola pre 34 godine učinjena nepopravljiva šteta. Ovakve veštačke plantaže tehničkog drveta umnogome degradiraju ekosistem, drastično pogađaju biodiverzitet (smanjuje se biljna i životinjska raznovrsnost), a pospešuju i rast invazivnih biljnih vrsta. Ono što je potrebno jeste sadnja jedne prave šume koja bi bila deo jednog funkcionalnog ekosistema, kao i prava i dugoročna zaštita od poplava.

Zašto pojedinci tvrde da se drvored na ovoj obali zapravo ne može smatrati šumom?

- Ova tvrdnja nije stvar pojedinačnog mišljenja, već vrlo jasna činjenica podržana od strane priznatih stručnjaka na polju biologije, ekologije, zaštite prirode. Šuma, kao prvo, treba da se sastoji od autohtonih biljnih vrsta, odnosno onih koje datom području prirodno odgovaraju. Svaka hibridna vrsta ili samo jednostavno uneta kao alohtona može negativno da utiče na ekosistem. Nadalje, šuma treba da se sastoji od pet do sedam spratova – od nižeg rastinja, preko žbunastog do nižeg i višeg sprata drveća, a u ovom konkretom slučaju mekih lišćara. Zatim, bitno je da šuma sadrži i mlado i starije, a i ono prastaro drveće, kao i drveće koje se isušilo ili palo. Raznovrsnost biljnog sveta prati raznovrsnost životinjskih vrsta i mikroorganizama koji imaju značajnu ulogu u kruženju materije.

Koje je rešenje koje potpisnici peticije predlažu?

- Našu inicijativu podržala je mreža “Pošumimo Vojvodinu”. Poslat je zvaničan zahtev nadležnima da se ova površina naspram grada Sente pošumi odgovarajućim autohtonim dugoživećim vrstama drveća. Isto tako, tražimo da se reši pitanje nadležnosti terena koji lokalno stanovništvo koristi kao gradsku plažu, te da se ona uredi onako kako to priliči jednoj redovnoj plaži.

Autor: Marija Milošević
Foto: Marija Janković/Mina Delić

Pogledajte još
2 komentara
  1. Jelena says

    Ovo drvece na slikama ne izgleda bolesno! Ocigledno je neciji interes u pitanju. Na zalost sece se nemilice kao nikad do sada i na Fruskoj gori i po drugim mestima u drzavi, a dok vest o tome dospe do javnosti priroda je unistena. Ova vlast unistava sistematski prirodne resurse radi sopstvene dobiti vec dugo. Na zalost posledice svega ce se videti u buducnosti.

  2. D . Pavlovic says

    Koliko vidim iz prilozenih snimaka , u pitanju je seca kanadske topole !?
    Kanadska topola je industrijsko drvo koje se sadi zbog brzog rasta i namenski za brzu secu do koje dolazi nakon 10-15 godina . iz prilozenih snimaka se vidi da je dostigla svoju zrelost !
    Seca je svrsishodna pod uslovom da se odmah posle sece zasadi nova mlada topola ! Sto se tice poplava ? Stabla ne mogu zaustaviti ni najmanju poplavu ! Protiv poplave se grade nasipi !

Ostavite komentar

Vaša e-mail adresa neće biti postavljena.