Novosadski Jazz festival
Upravo završeni Novosadski Jazz Festival zaslužio je sve komplimente i još jednom dokazao reputaciju jedne od najstarijih i najkvalitetnijih manifestacija džez muzike na našim prostorima. Tradicionalno dobra organizacija, besprekoran zvuk, topla i kultivisana publika, osmišljen program, uvek ukrašen najvećim imenima svetskog džeza i šarmantna "lalinska" opuštenost predstavljaju oprobanu formulu, koja ne može da pogreši. Tokom četiri dana festivala ljubitelji džeza, među kojima je mnogo onih koji zbog interesantnog programa doputuju u Novi Sad, zaista su uživali.
Koncepcija festivala je jednostavna i efektna - svake večeri jedno veliko ime, kvalitetan evropski bend i što više prostora za domaće džezere, posebno Novosađane. Naravno, uz to ide i obavezan jam session nakon oficijelnog programa, u klubu Trema, i neophodne radionice za mlade muzičare. Poštovanje koje Novi Sad ukazuje domaćim muzičarima trebalo bi da posluži kao uzor drugim festivalima, posebno beogradskom, koji svoju scenu u dane festivala tradicionalno stavlja u drugi plan ili potpuno ignoriše.
Prve večeri na daskama Srpskog narodnog pozorišta publici su se predstavili Magnus Mehl Quintet iz Nemačke, Zvonimir Tot trio i Roy Haynes Quartet. U postavi mladih nemačkih džezera svira i odlični kontrabasista Fedor Ruškuc, inače Novosađanin. Vođa sastava, saksofonista Magnus Mel, predstavlja jednog od vodećih nemačkih muzičara mlađe generacije koji je s ovim bendom dobio i prestižne evropske džez nagrade. Gitarista Zvonko Tot, koji predaje na Univerzitetu Ilinois u Čikagu, u Novi Sad je stigao sa holandskim basistom zavidne karijere Hejnom van de Gejnom i bubnjarem Matjeom Šazarenom iz Francuske. Totova muzika ima prepoznatljiv miris evropskog muzičkog nasleđa.
Zvezda prve večeri je bio proslavljeni bubnjar Roj Hejns, praćen trojicom mlađih muzičara s njujorške scene: saksofonistom Džalilom Šoom, klaviristom Martinom Bedžeranom i basistom Dejvidom Rongom. Nesvakidašnje vitalan za nekog ko je prevalio osmu deceniju života, Hejns je demonstrirao neverovatnu koncentraciju i specifičnu, sebi svojstvenu tehniku koja predstavlja posebni izdanak tradicije najvećih bubnjara džeza, negde na stilskoj sredini između najvećih bubnjara: Elvina Džonsa, Tonija Vilijamsa i Džeka Di Džaneta. Podsećanje na besmrtne kompozicije Parkera, Šortera, pa čak i Metinija, obojeno snagom ličnog slobodnog pristupa muzici, još jednom je dokazalo da velikog muzičara ne čini repertoar, već umeće. Pritisak da se forsira autorska muzika i uvek novi projekti pred Hejnsom gube svaki smisao, jer standardi u njegovoj izvedbi plene svežinom i snagom lične kreativnosti.
Drugo veče otvorio je interesantan trio iz Holandije - Boi Akih. Duša ovog benda, pevačica Monika Akihari, publici je predstavila novi projekat, na granici world music i džeza - Yalelo. Topao glas i vokalno majstorstvo Akiharijeve, koja peva na jeziku svojih indonežanskih predaka, koji su pratili izvanredni gitarista Nils Brauer i udarač Bart Fermi, očarao je publiku.
Poznati američki bariton saksofonista Roni Kjuber doneo je sasvim drugačiju, eksplozivnu atmosferu svojim miksom bi-bapa, standarada i latino ritmova. Posebno je publiku oduševio fantastični klavirista Keni Dru Džunio, koji je potpuno opravdao svoje čuveno prezime.
Osamdesetpetogodišnja legenda usne harmonike - Tuts Tilemans nastupio je sa svojim kvartetom. Suptilni, gotovo impresionistički izraz njegovog instrumenta uveo je publiku u sasvim drugačije raspoloženje. Stojećim ovacijama Novosađani su pozdravili istinskog velikana džez muzike, koga je ova iskrena pažnja vidljivo dirnula.
Treće veče je otvorio trio najpoznatijeg austrijskog saksofoniste, Karla Hajnca Miklina. Na svom autorskom materijalu on je prikazao suvereno vladanje sopranom, tenorom, flautom i ukusno doziranom elektronikom. Novosađanin, saksofonista Adam Klem, koji gradi karijeru u Sloveniji, domaćoj publici je predstavio materijal sa svog novog projekta - Adam Klem banda. Odlični muzičari, jedna ex-YU selekcija mladih džezera i duhovite muzičke numere bili su najbolji uvod za nastup pravog velikana - Duška Gojkovića i njegov kvintet.
Odlična ritam sekcija, koju čine Klaus Rajble, Martin Đakonovski i Dejan Terzić, ovoga puta potpuno u funkciji Gojkovićeve stilske čistote, kao i odlični tenorista Dirk Pjezunka, pružili su ljubiteljima mejnstrim džeza pravi užitak.
Iste večeri, u klubu Trema, Vasil Hadžimanov bend održao je koncert u okviru promocije svog novog izdanja - 3. Prepuna sala, uglavnom mlađe publike, najbolji je pokazatelj kvaliteta i popularnosti ovog sastava.
Završno veče festivala efektno je otvorio kvartet finskog top saksofoniste Manuela Dunkela, koji u autorskim kompozicijama ipak ostaje na tragu nasleđa Džona Koltrejna. Fantastična pevačica Debora Braun, relativno nepoznata našoj publici, održala je lekciju šta je to pravi, rasni vokalni džez. Festival je zatvorio bend fank majstora Mejsija Parkera, koji je naterao salu na igru.
Tekst: Ljiljana Sađil
Fotografije: Slobodan Šušnjević