Čovek iznutra

Pljačkaš banke koji se igrao “mačke i miša” s policajcem, gubi kontrolu nad situacijom i svojim planom, tako da će morati da umeša taoca…
Trajanje: 129 min. 

Partnerstvo između Grejzera i Lija nije jedina nova saradnja na ovom filmu. Da bi se oko jednog projekta okupila toliko nagrađivana i ostvarena ekipa glumaca i filmskih stvaralaca, neko bi pomislio da je scenario morao doći od nekog pisca veterana. Ali, Rasel Gevirc je jedan od onih retkih pisaca koji ima tu čast da njegov prvi tekst bude ekranizovan, režiran i odigran od strane nekih od najuvaženijih talenata u poslu. Džodi Foster, glumica sa zvezdanom filmskom karijerom, je u situaciji da bira samo najbolje moguće uloge. Igrajući širok spektar uloga u karijeri koja traje gotovo ceo njen život (igrala je u reklamama sa 3 godine), došla je do toga da može da radi samo sa onima kojima se divi. „Spajk je neko ko me je oduvek fascinirao. Volim njegove filmove. Oduvek sam želela da budem deo nečega što on radi. Mislila sam da se to nikada neće desiti zato što mi se činilo da priče na kojima radi neće uključiti nekog koga bi ja igrala. Tako da sam veoma uzbuđena“, kaže Džodi. Spajk naglašava: „Džodi filmu daje artizam, inteligenciju i klasu. Donosi mu pedigre“, ističući neke od uloga u kojima se istakla, kao što su u filmovima TAKSISTA i KAD JAGANJCI UTIHNU. Za dvostruku dobitnicu Oskara je bilo jednako uzbudljivo da igra lika koji je sofisticiran, prefinjen. Nekog ko rešava probleme i „pere prljav veš“ nekih od najuticajnijih građana Njujorka, a da se ne zadiše. Sama u šali kaže: „Dugo nisam igrala nekog ko se lepo oblači, nosi šminku i ne prlja se. Dopalo mi se i to što je to jedna oštroumna i opuštena žena. Veoma je jaka, ne mora da podiže glas, da viče na nekog - autoritativna je. Ima nečeg zavodničkog, šarmantnog u tome što je ona u mogućnosti da prodre u psihu drugih ljudi. To je jako zabavno igrati. Sve mi je jako brzo prošlo.“ Što se Lija tiče, njegov pristup – snimanje sa dve kamere je pravi dobitak za sve. Li kaže: “Mislimo da glumci daju najbolje od sebe kada su stalno u akciji, jer ako ste od onih koji po planu čekaju snimanje do kraja dana, vaša gluma je bleđa. Tako da glumce dovedemo na set, prođu pripreme, šminku, i kada postavimo svetlo spremni smo za njih.“ Primer te efikasnosnsti je scena kada Rasel zeza Frezierov tim navodeći ih da poveruju da su on i njegov ortak pljačkaši banaka albanski kriminalci. Li publiku vodi unutra i izvan mobilnog komandnog centra snimajući glumce iz više uglova dozvoljavajući nam da vidimo njihovu pometnju i konfuziju. Frezier slučajno shvata da Rasel glumi njega, ali,...tad je kasno. U ključnoj sceni u kojoj Frezier otkriva da je Rasel snimao razgovor u komandnom centru, Frezier eksplodira i jedva uspeva da kontroliše bes na način na koji malo glumaca to može. Li ostavlja uzan prostor da publika ostane usredsređena na Vašingtona dok gledamo policajca na kraju kanapa, a verovatno i karijere. Uz brze kadrove i rezove, krupne planove njegovih ruku, vidimo i Freziera kako rastura ozvučeni uređaj, razbija ga o sto i uzima voki toki kako bi prekinuo akciju upada u banku SWAT tima. Režiser publici omogućava da doživi agoniju detektiva koji pokušava da uspostavi kontrolu nad situacijom. U sjajnoj mračnoj sceni kada Rasel mumla iza maske dok izdaje naređenja, mi prelazimo sa jednog na drugog službenika banke onako kako bi pljačkaš banke provodio taoce iz prostorije u prostoriju. Dok se kamere konstantno smenjuju – Li je glumce pokrivao sa više jedinica tokom skoro celog snimanja – gubimo trag ko su loši a ko dobri momci. Ovakav način snimanja čini da publika postane bespomoćna kao i policajci. Kroz film, Li ubacuje svedočanja talaca nakon upada u banku. Detektivi Frezier i Mičel ispituju zaposlene u banci i korisnike pokušavajući da shvate šta se dogodilo, zašto novac nije ukraden iz Menhetn Trusta i zašto nigde nema pljačkaša. Ova taktika samo naizgled skreće pažnju sa priče. U stvari, drži pažnju publike na toku filma. Dok se radnja filma odvija, Frezier (i publika) počinju da uspostavljaju kontrolu. On isprobava policijski autoritet nad hladnom i okrutnom brokerkom, Medlin Vajt, koja odbija da postane neželjeni učesnik u incidentu. On pritiska nju i neetičnog gradonačelnika sve dok ne dobije odgovore, igrajući istog onakvog birokratu kakvi su podcenili njega. Režiser pomaže Frezieru da pređe put od konfuzije do prosvetljenja tako što Vašingtonu daje sve više samopouzdanja i stavlja ga u komandni položaj dok ovaj shvata pozadinu celog događaja.